Albani: Nedovoljan napredak po pitanju vladavine prava

Štefan Albani; Foto: stephan-albani.de

BEOGRAD – EU je otvorena za prijem novih članica samo za one zemlje koje ispune kopenhaške kriterijume, ističe predsednik odbora nemačkog Bundestaga za Balkan i član vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Štefan Albani poručujući da Nemačka neće dozvoliti prečice na tom putu.

*Ceo intervju na engleskom jeziku možete pročitati ovde.

Albani je, u intervjuu za portal European Western Balkans (EWB), ukazao da postoji konsenzus u nemačkoj vladi i parlamentu da Berlin podržava sve zemlje Zapadnog Balkana na putu ka političkoj stabilnosti i ekonomskom razvoju.

„Ne možemo i ne nameravamo da dozvolimo prečice na putu ka EU. Pristupni kriterijumi su ispravni i važni. Mi možemo pomoći da se ti kriterijumi ispune brže i to je naša ideja koja se krije iza „Berlinskog procesa“, objasnio je on.

Paralelno pristupnim pregovorima Berlin, kako kaže Albani, želi preko EU da pomogne poboljšanju regionalne saradnje i podrži region politički i ekonomski.

Prema njegovim rečima, Nemačka smatra da su važne teme borba protiv korupcije, omladinska i akademska razmena, kao i civilno društvo.

Pod motom „Berlin plus“, kako dodaje, vode se razgovori i o uspostavljanju slobodne trgovinske zone u regionu, kao i specijalnog fonda.

Albani je ujedno izrazio zabrinutost, kao poslanik, zbog nedavnih unutrašnjopolitičkih i spoljnopolitičkih rasprava u regionu.

On je, upitan da li očekuje promene po pitanju politike proširenja EU nakon izbora u Nemačkoj, kazao da, što se CDU tiče ta koalicija podržava pristupnu perspektivu zemalja zapadnog Balkana.

„Taj region ima veliki potencijal i strateški je važan za EU u pogledu ruskih interesa i njene politike destabilizacije. Od kada smo zemljama regiona ponudili pristupnu perspektivu 2003. kao deo Solunske agende, podržavamo ih na tom putu“, rekao je Albani.

Ukazujući da je Nemačka osnažila i bilateralne odnose sa većinom zemalja regiona, u kojima je važan trgovinski i razvojni partner, podvukao je da je članstvo u EU moguće samo onim zemljama koje ispune kopenhaške kriterijume.

Nemački poslanik ukazao je da Srbija, koja ima najveći broj stanovnika, i ujedno najznačajniju ekonomiju u regionu, treba više nego što je činila u prošlosti da prihvati svoju odgovornost za stabilnost u regionu.

Albani je izrazio žaljenje što je izveštaj EU o napretku dao povod za zabrinutost zbog nedovoljno značajnog napretka u protekloj godini, kako po pitanju vladavine prava, tako i borbi protiv korupcije.

Kada je reč o Kosovu, prema njegovim rečima, mnogo će zavisiti od nove vladajuće koalicije.

Izrazio je nadu da će novoizabrana vlada nastaviti sa putem ka EU i suočiti se sa problemima u zemlji.

„Uveren sam da će budućnost pristupanja EU doneti veću bezbednost i prosperitet za stanovnike“, rekao je Albani.

Budući razvoj dijaloga Beograda i Prištine, kako je podvukao, takođe zavisi od novog kosovskog rukovodstva.

„Dijalog je do sada doneo mnogo važnih sporazuma koji su učinili jednostavnijim život građana u pograničnom regionu. Ako bi taj procesa sada zastao to bi bio razarajući signal regionu i putu ka Evropi. Stabilizacija stanja na Kosovu je odlučujući cilj za nas u Bundestagu. Nedavno smo, na primer, proširili učešće Nemačke u KFOR-u“, podsetio je on.

Što se Albanije tiče Albani je izrazio nadu da će nova vlada rigorozno primeniti predizborna obećanja čime bi povećala poverenje građana u demokratiju.

Prema njegovim rečima reforma pravosuđa je ključni projekat za pristupanje EU.

Kada je reč o Makedoniji istakao je da je neophodna unutrašnja stabilnost i da se nada da će nova vlada Zorana Zaeva moći sada da se skoncentriše na spoljnu politiku.

„To se tiče pre svega puta u EU i NATO. Makedonija je u pristupnom procesu EU od 2005., ali nažalost korupcija, kriminal i slab pravosudni sistem su svakodnevna sa kojom se suočava ta zemlja“, objasnio je on.

Albani je izrazio nadu da će biti moguće pronalaženje rešenja oko imena Makedonije sa Grčkom.

„Makedonija namerava da reši raspravu sa Bugarskom potpisivanjem sporazuma o dobrosusedskim odnosima 2. avgusta. To je ohrabrujući korak u pravom smeru“, zaključio je nemački poslanik.