Altman: Berlin ne traži priznanje Kosova, podseća na model dve Nemačke

Nemačka zastava; Foto: Pixabay

BRISEL – Nemačka neće tražiti od Beograda zvanično priznanje nezavisnosti Kosova, ali podseća na model „dve Nemačke“, ocenjuje profesor Univerziteta u Bukureštu Franc-Lotar Altman uoči sutrašnjeg susreta Predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačke kancelarke Angele Merkel.

Altman smatra i da Srbija ne treba da očekuje previše od tog sastanka, s obzirom da, kako objašnjava, pozicija Nemačke po pitanju proširenja EU, aplikacije Srbije za članstvo i situacije u odnosima Beograda i Prištine – ostaju nepromenjene.

U komentaru za Tanjug i portal European Western Balkans, a povodom sutrašnje posete predsednika Aleksandra Vučića Berlinu na poziv Angele Merkel, Altman, koji je i lični prijatelj nemačke kancelarke, napominje da je za Nemačku od velike važnosti da se reši pitanje Kosova.

U protivnom, kako kaže, članstvo Srbije (u EU) ostaće blokirano, a to, dodaje, apsolutno nije u interesu Nemačke.

Altman je očekuje da će Merkelova ponoviti da nemački parlament neće ratifikovati članstvo Srbije, „ukoliko ne postoji jasno ugovoreno rešenje za status Kosova“.

„Nemačka razmatra eventualno članstvo Kosova u EU, što je nemoguće ukoliko Beograd insistira da je Kosovo deo Srbije. Za razliku od drugih zemalja, Nemačka ne insistira da Beograd zvanično prizna Kosovo kao nezavisnu državu, ali podseća na situaciju između dve Nemačke za vreme Hladnog rata, kada je takozvani “Osnovni ugovor“ (potpisan 1972. godine) otvorio vrata međunarodnih organizacija tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj bez njenog zvaničnog priznavanja“, rekao je Altman.

Dodaje da se može očekivati da se Merkelova u razgovoru sa srpskim predsednikom pozabavi i predstojećim samitom EU i Zapadnog Balkana u Sofiji na kome će Priština učestvovati, ali i, kako kaže, „nesrećnom grubom retorikom nekih članova vlade u Beogradu, što je podstaklo slične reakcije u Prištini“.

Primećuje da nemački politički posmatrači imaju utisak da postoji različita „podela igre“ među srpskim političarima, u smislu da predsednik Srbije Aleksandar Vučić „ima ulogu umerenog i zapadno orijentisanog vođe“, ali dopušta članovima vlade „da izraze svoju opredeljenost prema Moskvi i podstiču kosovski sukob“.

U tom kontekstu Altman poručuje da je Beograd verovatno primetio da je novi nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas zauzeo mnogo jasniji i kritičniji stav prema Rusiji od njegovog prethodnika Zigmara Gabrijela.