Benedikt: Srbi i Albanci da učine kao Nemci i Francuzi

Oskar Benedikt; Foto: Media Centar Beograd

BEOGRAD – Rešenje za prevazilaženje konflikata i život u miru na Balkanu jeste da se radi na međuzavisnosti, da se države oslanjaju jedna na drugu, jer je onda mnogo teže da se okrenu jedna protiv druge, što se posebno odnosi na Srbiju i Albaniju, ukazuje zamenik šefa delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt.

„Ako pogledamo trenutnu situaciju između Albanije i Srbije, retorika je, nažalost, veoma negativna, i mislim da bi trebalo da se pogleda koncept iz 1950, kako su tada prevaziđene prepreke i da se u tome nađe inspiracija“, rekao je Benedikt za Tanjug.

On je podsetio da su tada Nemačka i Francuska, poučene iskustvima Drugog svetskog rata, krenule ka pomirenju i saradnji na temelju zajednice na kojoj je nastala EU.

Prema njegovim rečima, koncept zajedništva, a ne podela, na kojem je tih pedesetih nastala Evropska unija, trebalo bi da se primeni i na Balkan.

„Kada sam pogledao istoriju, shvatio sam da su lideri koji su doneli te ideje, pedesetih, bili generacija koja je prošla kroz rat, iskusili su rat i kad pogledate Balkan, i ovde su ljudi prošli kroz rat, i mislim da i ovde treba da postoje jake inicijative da se to izbegne zauvek“, rekao je Benedikt.

U Evropi, kaže, postoje oni koji kažu da to nije pravi put i da zemlje treba da se razdvoje, da bude „svako za sebe“, ali, poslednji izbori u Evropi su pokazali da većina ljudi ne misli tako.

Poslednji izbori u Austriji, Holandiji i Francuskoj pokazali su, naime, da Evropljani ne žele podele, već su i dalje privrženi ideji Evropske unije, rekao je.

„Mislim da ljudi žele da nastave put zajedništva. Ako pogledate kroz istoriju, taj put je zaista neverovatan, iza nas je 70 godina saradnje i prevazilaženje konflikata kroz diskusije i institucije koje guraju zajedničko dobro napred i nema situacije da jedna zemlja radi protiv druge, već nadnacionalne institucije pomažu da se ovi problemi prevaziđu“, navodi Benedikt.

Zato je, ističe, i u današnje vreme važno slaviti jedinstvo u EU.

„Marširamo ka jedinstvu, saradnji i deljenju resursa, jer, globalno gledano, mi smo mali kao pojedinačne zemlje. Evropljani imaju zajednički kulturni identitet i zajedničku istoriju i to je ono na čemu treba da radimo“, rekao je.

Pre 67 godina, tadašnji ministar spoljnih poslova Francuske Robert Šuman predstavio je svoj predlog kreiranja organizovane Evrope, poznat kao Šumanova deklaracija, koja se smatra začetkom onoga što je danas poznato kao Evropska unija.