Bjeregord: Sloboda medija bez „ali“

Mogens Bliher Bjeregord; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

BEOGRAD – Predsednik Evropske federacije novinara Mogens Bliher Bjeregord ocenio je za N1, govoreći o stanju medija u Srbiji, da se stav predsednika Srbije Aleksandra Vučića mora promeniti tako da on podržava slobodne medije i da ne treba da ih pominje kao „strane plaćenike“, da mora da preokrene takvu retoriku i da čuva novinarstvo i slobodne medije.

„Nažalost vidimo mnogo pritisaka i pretnji prema srpskim novinarima“, rekao je Bjeregord i dodao da se taj broj samo povećava, sudeći prema platformi koju je Savet Evrope usvojio o slobodi štampe i bezbednosti novinara, gde se vide mnogi primeri represije i povrede prava novinara u Srbiji.

On je istakao da se to mora promeniti dok ne bude prekasno. Osvrćući se na današnji sastanak sa predsednikom Vučićem, predsednik EFJ je rekao da je zadovoljan što predsednik želi da sedne sa njim i delegacijom u misiji proučavanja medijskih sloboda.

„Važno je za predsednika da bude postojan i čvrst u svom stavu prema novinarstvu, prema slobodi medija, mora to da podržava. Ne sme da dovodi u pitanje bilo šta u vezi sa tim, nema ali, jednostavno podržite slobodu štampe i tačka“, napomenuo Bjeregord.

Ističe da je važno podržavati novinarstvo i rešavati slučajeve kada su novinari napadani, jer „ako imate nekažnjivost, pozivate na novo nasilje“. Dodaje da to treba da bude na vrhu liste prioriteta, da ti slučajevi budu rešeni.

„Pogledao sam nešto od materijala koje sam dobio, zbog toga kažem da se takav stav mora promeniti tako da on pomaže i podržava slobodne medije, ne treba da pokušava da pominje medije kao „strane plaćenike“, agente i tako dalje“, rekao je on. Dodao je da predsednik mora da prokrene takvu retoriku, da čuva novinarstvo i slobodne medije.

„Da ne verujem da treba da se borim za slobodu štampe, onda ne bih dolazio u ovakve misije, da razgovaram sa vama, sa predstavnicima vlasti, da nisam uveren da će se postići neki rezultat ne bih ovo radio“, dodao je on. Rekao je da mora da se gleda na dugi rok i da mu je veoma drago što će se održati sastanak sa predsednikom, kao i da vidi da postoji interes da bude ovde, da je na vlastima da zaštite novinare i da zaštite medijske slobode. Kako je rekao, ne mogu zaštiti svakog novinara na svetu, ali mogu da stave ovo pitanje na dnevni red.

„Možemo ove slučajeve da pokažemo EU, da prikažemo sve, da se pobrinemo da se traži od države da odgovori o čemu se radi, zašto se to dešava, zašto napadaju novinare i šta će da se uradi po tom pitanju“, naveo je Bjeregord. Prema njegovim rečima, postoje dokazi da se povećava broj pritisaka na novinare i medije.

„Ne slažem se sa ocenom premijerke da nema pritisaka na novinare u Srbiji, kao što sam i rekao. Pogledajte vebsajt Saveta Evrope sa svim primerima novinara koji su napadnuti, pritisak koji postoji, mržnju koja je usmerena“, rekao je predsednik EFJ i ocenio da je sitaucija sa medijskim slobodama sve gora.

„EU vrlo dobro zna kakva je situacija, moraju da budu vrlo čvrsti i nepokolebljivi kada se obraćaju predsedniku o uslovima koji treba da se ispune da se uđe u EU, sloboda medija mora da bude jedan od preduslova da Srbija uđe u EU“, smatra Bjeregord.

Ako se EU vrlo strogo postavlja kada govori o zakonima u medijima u Poljskoj i Mađarskoj, koje su članice, onda ne može, kako je rekao, da pristane na tu sitauciju u zemlji koja je kandidat za članstvo, poput Srbije.

„Morate imati čvrst stav, odnosno da obezbedite slobodu štampe u svojoj zemlji, da postoji sloboda za sve medije, pluralizam, trebalo bi da ministri učestvuju u svim emisijama na svim televizijama, da postoji jedna korisna debata za demokratiju“, poručio je.

Zbog građana je važno da postoji kompletna slika onoga što se dešava u njihovoj zemlji, rekao je Bjeregord, a to jedino može ako postoje otvoreni slobodni mediji.

„Nema dovoljno lokalnih medija, potrebno je pobrinuti se da i na lokalu imate pluralizam na medijskoj sceni. Značaj postojanja slobodnih lokalnih medija je veliki“, ocenio je predsednik EFJ , ukazujući da postoji slabija održivost medija, između 10 i 33 odsto, za samo godinu dana, „što je nešto što bi trebalo da pozove na uzbunu“.