Bugarska će se snažno založiti za Zapadni Balkan

Bugarska zastava; Foto: Pixabay

BERLIN – Bugarska od januara preuzima predsedavanje EU kao zemlja koja je i dalje pod posebnim monitoringom što se tiče vladavine prava, navodi Dojče vele (DW) i ocenjuje da će to što će Sofija će insistirati na Zapadnom Balkanu još biti i najmanji izazov za Bugarsku.

Navodi se da je predsedavanje EU za Bugarsku je bez sumnje veliki izazov. Pregovori o Bregzitu, diskusije o zajedničkoj izbegličkoj i migrantskoj politici, priprema finansijskog okvira za period od 2020. godine – samo su tri teška zadatka.

DW navodi da se Sofija potrudila da nađe i „svoju“ temu koju će isticati tokom šestomesečnog predsedavanja EU, a to je evropska budućnost Zapadnog Balkana gde bi Bugarska mogla da bude dragoceni posrednik. Planira se čak i održavanje vanrednog samita EU za 17. maj 2018. godine.

„Bugarska će se snažno založiti za Zapadni Balkan i za politiku proširenja i integracije. Za to ima dobre preduslove kroz svoje bilateralne odnose u regionu“, kazao je za DW nemački socijaldemokrata Gernot Erler, bivši državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova i predsednik Nemačko-bugarskog foruma.

Nemački međunarodni radio navodi da je bivši predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering, nezvanično glavni savetnik bugarske vlade u vezi sa njenim predsedavanjem EU, ipak oprezan.

Prema njegovom mišljenju poruka bi trebalo da glasi: „Ne možete brzo da postanete članice, morate da se reformišete, morate da suzbijete korupciju i uspostavite vladavinu prava. Zauzvrat u pojedinim oblastima, kao što su smanjenje rominga ili pitanje digitalizacije, možda možete biti tretirani kao druge zemlje EU“.

Navodi se da je ministarka Liljana Pavlova, nadležna za bugarsko predsedavanje EU, predstavila program predsedavanja, kako u bugarskom, tako i Evropskom parlamentu. Osim evropske perspektive za Zapadni Balkan, Pavlova se fokusirala na budućnost mladih, što je direktno povezano sa budućim budžetom za 2020. godinu i Bregzitom, bezbednost i stabilnost, s obzirom na izbeglice i migraciju, zatim zajedničku evropsku odbranu i privredni rast, kao i jedinstveno evropsko digitalno tržište.

DW navodi da su se pri tom prioriteti koji su bili postavljeni značajno menjali. Pre svega zato što je bugarska vlada prvobitno istaknute ciljeve izmenila nakon usaglašavanja sa institucijama EU i realnošću. Navodi se da je u međuvremenu Sofiji postalo jasno da će za vreme predsedavanja više imati ulogu da koordinira nego da vodi, kao i da će se veliki problemi poput Bregzita i izbeglica rešavati posredovanjem Bugarske, a ne pod njenim vođstvom.

Prema analizi DW, kada je reč o migraciji, Sofija će pokušati da otkloni razlike između zapadne i istočne Evrope i tražiti konsenzus pre nego što u julu 2018. predsedavanje preuzme Austrija, jer Beč se, kao što je poznato, zalaže za znatno strožiju migrantsku politiku.

Navodi se da se, kada je reč o Bregzitu, pregovarač EU Mišel Barnije i bugarski premijer Bojko Borisov nadaju da bi za vreme bugarskog predsedavanja mogao da se postigne veliki napredak.

„Neophodni su veliki zajednički napori, pošto je odvajanje Velike Britanije od EU težak proces i zato što će u budžetu EU biti deset milijardi evra manje nego što ih je danas“, izjavio je Borisov.

DW podseća da je Barnije ocenio da je Bugarska dobro pripremljena za predsedavanje EU i zahvalio se za bugarski angažman za nastavak pregovora o Bregzitu.

Za Johanu Dajmel iz Društva za jugoistočnu Evropu u Minhenu, to što zemlja koja je još uvek pod monitoringom EU preuzima njeno predsedavanje, predstavlja „novum“. Ona za DW navodi da je poslednji izveštaj o Bugarskoj u okviru Mehanizma zaštite i provere za nju „veoma alarmantan“.

„Reč je o direktnom napadu na nezavisnost sudstva, potkopavanju nezavisnosti sudija, pa čak i protivustavnim zakonima“, ocenila je Dajmelova.

Ona je dodala da, s obzirom na to, „Bugarska ne može da bude uzor“.

„Ukoliko takvi elementarni deficiti postoje, kako onda motivisati zemlje Zapadnog Balkana za reforme u oblasti pravosuđa i vladavine prava, za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala?“, upitala je Dajmelova.

Podsetila je i na „veoma sumnjivu situaciju sa medijima u Bugarskoj“.

„Da li je Bugarska pravi predsedavajući EU, koji se bavi tim pitanjima i stavlja ih na dnevni red? Sumnjam u to“, zaključila je ona.

DW navodi da se sumnje u sposobnost Bugarske da uspešno vodi EU iznose i iz drugih razloga, uključujući to što su u bugarskoj vladi zastupljeni i ultranacionalisti iz saveza „Ujedinjene patriote“.

Za Danijela Kadika, iz Fondacije Fridrih-Nauman koja je bliska nemačkim liberalima, to je problematično.

„Poznati ksenofobi, nacionalisti i protekcionisti, postaće predsednici raznih saveta. Poput potpredsednika vlade, Valerija Simeonova, koji ne skriva mržnju prema manjinama, kada za Rome javno kaže da su “divlji majmuni““, naveo je Kadik.

Petering ipak očekuje da će bugarskom premijeru Borisovu poći za rukom da disciplinuje koalicionog partnera, „kako bi mogao da nastavi proevropski kurs“, a DW navodi da on u tome može da se osloni na većinu stanovništva.

Prema podacima agencije „Galup internešenal“, 62 odsto Bugara veruje u EU – porast za 12 odsto u odnosu na decembar 2016. godine. Isto tako, 55 odsto građana veruje da će Sofija uspešno obaviti predsedavanje EU. Bugari takođe veruju da će im predsedavanje doneti i dodatni bonus za pristup Šengenu i evrozoni.

DW navodi da stručnjaci ocenjuju da pristup Šengenu nije sporan, dok je pristup evrozoni i dalje pod znakom pitanja, pošto Bugarska doduše može da se pohvali veoma dobrim ekonomskim napretkom, ali nema veliku podršku u evrozoni.