Bugarsko predsedavanje dobar podstrek, potrebno više posvećenosti u oblasti vladavine prava

Tribina "Samit EU - Zapadni Balkan: Gde je tu prosirenje?"; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

BEOGRAD – Vraćanje politike proširenja na agendu Evropske unije za vreme bugarskog predsedavanja je veliki podstrek za države, ali su neophodna veća uslovljavanja od strane EU u oblasti vladavine prava i razvoj dobrosusedske politike usaglasili su se učesnici konferencije Samit EU- Zapadni Balkan: Gde je tu proširenje? koju je portal European Western Balkans organizovao u saradnji sa inicijativom „Pregovori o pregovorima“ Beogradske otvorene škole.

Nj.E. Radko Vlajkov, Ambasador Bugarske u Republici Srbiji, istakao je napor Bugarske da za vreme predsedavanja EU proširenje Zapadnog Balkana vrati na agendu EU i da se državama da jasna perspektiva.

Radko Vlajkov; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

Za Ambasadora je sama činjenica ostvarivanja susreta lidera EU i Zapadnog Balkana, nakon 15 godina od Samita u Solunu, velika stvar.

„Tekst Sofijske deklaracije predstavlja kompromis koji odgovara svima, ona je deo interesa svih nas, a svi smo svesni da je na Balkanu teško pronaći kompromis“, rekao je ambasador.

On smatra da je povezanost, kojoj je prednost data u agendi Samita, u osnovi pristupanja, odnosno da ona „nije samo infrastrukturna i energetska, već se mora razmatrati u jednom globalnom kontekstu – hoćemo li da budemo zajedno ili ne“.

Potpredsednik Evropskog Pokreta u Srbiji, Vladimir Međak, istakao je da politika proširenja, osim od samih država, zavisi od predstojećih izbora u EU.

Vladimir Međak; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

„Na politiku proširenja se ne dobijaju izbori. O proširenju se neće pričati do kraja mandata ove Komisije. Ali sledeća Komisija treba da pošalje jasnu poruku da li je proširenje moguće“, kaže Međak.

On smatra da EU mora biti bez kompromisa u oblasti vladavine prava, i da uslovljavanja u toj oblasti moraju biti veća, kao i da EU ukoliko želi da bude ispravno percipirana među građanima država Zapadnog Balkana mora da poboljša direktnu komunikaciju, a ne da se oslanja na političke elite država.

Po mišljenju Vladimira Pavlovića, koordinatora za praktične politike BOŠ, politika uslovljavanja se vratila na velika vrata, a ne politika proširenja.

„Proširenje je samo deo šireg paketa o budućnosti EU, a to je prilično nesiguran proces“, kaže Pavlović.

Vladimir Pavlović; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

U samoj EU, po njegovim rečima, ne postoji jedinstven stav institucija: Evropska komisija ima proaktivnu ulogu koja ističe proširenje, dok je Savet više zagovara reforme unutar same Unije.

Ipak, ističe da u samom budžetu ima mesta za proširenje.

Igor Bandović, programski menadžer Evropskog fonda za balkan, pitanje povezivanja vidi kao pitanje samog Berlinskog procesa.

„U ključnim aspektima, bar onim problemima koji se gledaju spolja, mi nemamo šta da ponudimo. Raspoloženje o proširenju povezano sa ovim što se dešava kod nas. Odnosi unutar država regiona nisu nešto čime možemo da se pohvalimo – i to se sve oslikava na agendu Samita“, kaže Bandović.

Igor Bandović; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

On se osvrnuo i na rad Bugarske, koja je na ličnom primeru, potpisivanjem sporazuma sa Makedonijom o jeziku, pokazala u praksi šta znače dobrosusedski odnosi.

Marija Stojanović, novinarka lista Danas, smatra da veća odgovornost treba da bude na EU, ukoliko želi da pokaže da joj je zaista stalo do Balkana i da je Balkan predugo u čekaonici EU.

Ona u Samitu u Sofiji vidi više simbolički značaj, jer će ceo Balkan sesti za jedan sto, ali bez očekivanja prevelikih rezultata.

„Insistiranje na povezivanju je politika malih koraka. EU kao da očekuje da se izgradnjom puteva i drugih projekata ključni problemi sami reše“, smatra Stojanović.

Događaj je podržan u okviru projekta “Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji”, koji EWB Srbija realizuje uz podršku Kraljevine Švedske i u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom.