Čadež: Vlade Zapadnog Balkana da odvoje resurse i budžet za Akcioni plan

Marko Čadež; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

BRISEL – Prvi sastanak u okviru implementacije Akcionog plana za formiranje Regionalnog ekonomskog prostora na Zapadnom Balkanu održan je danas u Briselu.

Puna primena Akcionog plana i stvaranje ekonomskog prostora od 20 miliona građana očekuje se 2023. godine.

Višegodišnji Akcioni plan za regionalni ekonomski prostor na Zapadnom Balkanu (MAP) usvojen u julu na samitu Zapadnog Balkana u Trstu, a trebalo bi da omogući neometan protok robe, usluga, kapitala i kvalifikovane radne snage.

To će imati konkretne rezultate na terenu u smislu poslovanja svih kompanija u našem regionu. Ne samo kada je u pitanju lakša mobilnost, konekcija ili bolja infrastruktura, već će više manjih ekonomija porasti na jedinstveni ekonomski prostor od 18 do 20 miliona ljudi što za svaku firmu predstavlja drugačiji način poslovanja, poručio je predsednik Privredne komore Srbije i predsednik Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke Marko Čadež.

On je pozvao svih šest vlada Zapadnog Balkana da odvoje „resurse i budžete“ kako bi Akcioni plan dogovoren na najvišem političkom nivou na samitu u Trstu bio sproveden u delo.

Direktor Sekretarijata CEFTA Emir Đikić navodi da su neke mere iz Akcionog plana već počele da se sprovode i da će se dati brzi učinak na privredu zemlja Zapadnobalkanske šestorke.

Ovom integracijom niko se ne udaljava od EU ili svog pojedinačkog procesa pristupanja EU. Jačaju se ekonomije regiona zarad što bržeg prisajedinjenja EU, kao što smo čuli već su pomenuti prvi datimi sa pristupanje EU, izjavio je Đikić.

Đikić kaže da se prvi presek učinjenog na implementaciji Akcionog plana za Regionalni ekonomski prostor očekuje na sledećem samitu u okviru Berlinskog procesa koji je planiran da se održi u Londonu 2018. godine.

Pored nacionalnih kordinatora za Regionalni ekomnomski prostor, predstavnika Regionalne kancelarije privrednih komora Zapadnog Balkana, Sekretarijata CEFTA i Saveta za regionalnu saradnju, sastanku u Briselu su prisustvovali i predstavnici Evropske komisije i međunarodnih finsijskih institucija.

Sve ovo bi trebalo da podstakne one koji su eventualno skeptični u EU da razmisle koliko su velike napore vlade uložile i koliko velikim koracima idu ka procesu pridruživanja. Ovo jeste deo procesa pridruživanja kroz unapređenje regionalnog potencijala u trgovini, proizvodinji, obrazovanju, investicijama i primeni digitalne tehnologije u reformi javne uprave, poručio je generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović.

Na sastanku se razgovaralo i o načinima strukturisanja stalnog dijaloga između nadležnih institucija i privrede, kako bi implementacija 115 mera dublje ekonomske integracije regiona, predviđenih MAP REA, imala ekonomsku opravdanost.

Sledeći sastanak planiran je za kraja novembra u Trstu.