CEAS o strategijama Ministarstva odbrane: Oba dokumenta „kosovocentrična“

Toma, Milić i Ateljević; Foto: Tanjug / Sava Radovanović

BEOGRAD – Neophodna je veća uloga strukovnih organizacija i civilnog društva u stvaranju strategija, poručeno je danas na Okrugom stolu povodom novog nacrta Strategije nacionalne bezbednosti, u organizaciji Centra za evroatlanske studije (CEAS).

U svom uvodnom obraćanju, direktorka CEAS, Jelena Milić, osvrnula se na pozitivne strane nacrta Strategije nacionalne bezbednosti, ali i ukazala da nacrt ima izrazito „kosovocentrični“ pristup i da se u njemu ne prepoznaje rad na implementaciji Briselskog sporazuma.

„Pitanje Kosova je politički izazov, a ne bezbednosna pretnja“, navela je Milić.

Kao jednu od mana, koju je CEAS, prilikom analize nacrta uočio, navela je i nepominjanje IPAP-a, uprkos pozitivnim rezultatima koje ovaj sporazum daje, ali i izjednačavanje saradnja Srbije sa NATO i ODKB, koje po učincima nisu jednake.

„Može se biti član Evropske unije bez članstva u NATO, ali se ne može biti član EU sa tako lošim stavom o NATO, koji je kod nas prisutan“, zaključila je direktorka CEAS.

U nastavku razgovora, Vladimir Ateljević, član Pregovaračkog tima sa EU, govorio je o procesu nastanka nacrta Strategije i korišćenoj metodologiji, naročito njenom procesnom karakteru. Ateljević je dodao i da je ostavljeno dosta prostora da se dokument unapredi, ali i da rok za javnu raspravu, koji je najčešća zamerka civilnog društva, nije tako kratak kao što se čini.

Istakao je i da je u nacrtu prepoznat proces evropskih integracija kao opšti nacionalni interes.

„Evropske integracije utiču pozitivno na ostvarivanje svakog nacionalnog interesa“, izjavio je Ateljević.

Anđa Petković, projektna menadžera CEAS, iznela je komentare na nacrt koje je CEAS uputio Ministarstvu odbrane. Među pozitivnim stranama nacrta koje je CEAS uočio, po njenim rečima, nalazi se prepoznavanje značaja sajber pretnji, kontrole naoružanja, bezbednosnih pretnji nevojnog karaktera, ali i uklanjanje gledišta na verske sekte kao bezbednosne pretnje.

Kao neke od negativnih stvari, Petković je dodala i predstavljanje Strategije nacionalne bezbednosti kao krovne, umesto Strategije spoljne politike, nepredoznavanje korupcije kao pretnje i pretnji koje utiču na svakodnevni život pojedinaca, minimiziranje uloge civilnog društva u kontekstu saradnje sa sektorom bezbednosti i civilne kontrole, minimiziranje pravosuđa kao segmenta bezbednosti, i druge.

Nikola Petrović iz ISAC Fonda, rekao je da obe strategije predstavljaju kvalitetne teorijske dokumente i izvestan napredak u odnosu na pređašnje, ali da su propuštene prilike da se definišu ključni pojmovi, pre svih vojne neutralnosti, i da je sam jezik strategija nedovoljno precizan i podložan tumačenju.

Petrović je govoreći o ulozi civilnog društva u raspravi i kratkom roku za istu, istakao da nema predstavnika strukovnih organizacija civilnog društva, naročito u oblasti ekologije, energetike, obrazovanja, i da je neophodno čuti i njihov stav o nacrtu Strategije.

„Strategija nacionalne bezbednosti pretenduje da bude krovni dokument. Njenim stvaranje i donošenjem zajedno sa Strategiom nacionalne odbrane, umanjuje joj se značaj“, izjavio je Petrović, a sa čim su se saglasili svi prisutni.

Okrugli sto je organizovan u okviru projekta CEAS-a “Promocija reforme sistema bezbednosti”, a u svetlu javnih rasprava povodom nacrta nove Strategije nacionalne bezbednosti.