Civilno društvo protiv nove uredbe Ministarstva odbrane

Foto: Vojska Srbije

BEOGRAD – Ministarstvo odbrane uputilo je u ponedeljak Vladi predlog Uredbe u oblastima naučnih i drugih istraživanja od značaja za odbranu zemlje i o načinu i postupku za izdavanje odobrenja za vršenje tih istraživanja zajedno sa stranim licima ili za potrebe stranih lica. Ovaj predlog uredbe izazvao je reakcije naučne zajednice i predstavnika građanskog društva.

Nova uredba bi trebalo da reguliše oblasti naučnih i drugih istraživanja od značaja za odbranu zemlje.

Kako je istaknuto u članu 1, ovom uredbom se uređuju oblasti naučnih i drugih istraživanja od značaja za odbranu zemlje kao i način i postupak za izdavanje odobrenja državnim organima i pravnim licima za vršenje tih istraživanja zajedno sa stranim licima ili za potrebe stranih lica.

Ovakav predlog uredbe izazvao je reakcije naučne zajednice i predstavnika građanskog društva. U „Inicijativi za povlačenje predloga uredbe za ograničenje istraživanja u oblasti odbrane“ Nacionalni konvent o EU i potpisani predstavnici i predstavnice naučne zajednice i građanskog društva pozvaju Ministarstvo odbrane Republike Srbije da povuče iz procedure usvajanja Predlog Uredbe o oblastima naučnih i drugih istraživanja značajnih za odbranu zemlje i o postupku i uslovima za izdavanje odobrenja za vršenje tih istraživanja zajedno sa stranim licima ili za potrebe stranih lica.

Kako su istakli u inicijativi „ova Uredba krši Ustav, onemogućava gotovo sva istraživanja u Srbiji, znatno otežava rad privrednim subjektima, ugrožava demokratsku kontrolu sektora bezbednosti, kao i međunarodnu naučnu i istraživačku saradnju“.

U inicijativi stoji da predložena Uredba onemogućava slobodu i autonomiju istraživanja potrebnih za praćenje napretka pristupnih pregovora, za koje ogranizacije okupljene u Nacionalni konvent o EU imaju mandat na osnovu procedura Vlade Srbije o pregovorima.

„Kritičko preispitivanje dostignuća reformi u navedenim oblastima je preduslov da se dalje reforme planiraju na osnovu dokaza koje bi prikupili nezavisni akteri poput NKEU i drugi akteri zainteresovani za unapređenje reformi po meri građana. Takođe, predlog uredbe ugrožava nezavisne studije i istraživanja bezbednosti koje su preduslov za demokratsku kontrolu institucija bezbednosti“, naglašeno je u inicijativi.

U inicijativi su nabrojane i sporne stavke predloga Uredbe, pa je kao prvi problem istaknuta preširoka definicija istraživanja i podataka od značaja za odbranu, koja ostavlja prostor da se gotovo svako istraživanja definišu kao značajna za odbranu.

Kako je pomenuto u Inicijativi, ove oblasti obuhvataju:

  1. sve vrste istraživanja u oblasti odbrane,
  2. nauku o zemlji i okolnom prostoru,
  3. vodoprivredu, elektroprivredu i energetiku,
  4. prostorno planiranje i urbanizam,
  5. saobraćaj i elektronske komunikacije,
  6. primenu nuklearne energije,
  7. biološke nauke,
  8. društvene nauke – uključujući ispitivanje javnog mnjenja o pitanjima društveno-političkog i ekonomskog sistema; istraživanja ekonomsko-socijalnih problema; društveno-ekonomskog položaja raznih struktura stanovništva; međunarodnih odnosa; položaja verskih zajednica i odnosa države i crkve; istraživanja etničkih, socijalnih, političkih i kriminoloških problema pojedinih struktura stanovništva i regiona Srbije.

Takođe je istaknuto da „ova lista oblasti istraživanja potiče iz uredbe istog naziva iz doba Miloševićeve vlasti i međunarodne izolacije (1994. godine) i daleko prevazilazi legitimna ograničenja istraživanja predviđena zakonima u drugim demokratskim zemljama“.

Pored ovoga, bezbednosne institucije Srbije već imaju pravo da na osnovu važećeg Zakona o tajnosti podataka (Sl.glasnik RS, br.104/2009) ograniče pristup objektima, ljudima i podacima čije bi odavanje moglo da ugrozi nacionalnu bezbednost. Stoga, nije jasno zašto je potrebno ograničiti slobodu istraživanja zasnovanih na javno dostupnim podacima i ispitivanjima stavova građana, niti kako bi ovakva istraživanja ugrozila odbranu zemlje. Postojeći pravni okvir neophodno je unaprediti usvajanjem zakona o zaštiti kritične infrastrukture, kojim bi bilo definisano koji su to objekti i sistemi važni za bezbednost zemlje i kako ih štititi. Ovo je ujedno i obaveza po Akcionom planu za Poglavlje 24 (Pravda, sloboda i bezbednost).

Treće, predložena Uredba potčinjava druge državne organe i pravna lica Ministarstvu odbrane ostavljajući mu za pravo da proceni opravdanost i svrsishodnost istraživanja u oblastima za koje nije primarno zaduženo i nema ekspertizu (kao što su urbanizam, vodoprivreda, saobraćaj, energetika, poljoprivreda itd.). Stoga ne čudi negativan stav od drugih ministarstva i državnih organa čiji predlozi do sada nisu usvojeni u tekstu Uredbe. Najvažnije, na ovaj način se postavljaju nepotrebne restrikcije nezavisnim studijama bezbednosti i odbrane koje su preduslov demokratske kontrole sektora bezbednosti, uključujući i sektor odbrane.

Kako naglašavaju iz NKEU, doslednom primenom ove odredbe ugrozio bi se čitav niz Ustavom zajemčenih prava:

  • Sloboda naučnog i umetničkog stvaranja (čl.73)
  • Autonomija univerziteta (čl.72)
  • Sloboda mišljenja i izražavanja (čl.46)
  • Pravo na obaveštenost (čl.51)
  • Sloboda udruživanja (čl.55)
  • Sloboda preduzetništva (čl.83)
  • Slobodan i jednak položaj na tržištu (čl.84)

Uredba je i u suprotnosti sa ustavnim standardom propisanim u članu 20. koji garantuje da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati.

„Osim povrede prava, od ogromnog značaja je i to što bi primena ove Uredbe onemogućila, ili u najboljem slučaju znatno otežala, međunarodnu naučnu i istraživačku saradnju fakulteta, instituta, državnih institucija i udruženja građana iz Srbije, koja se finansira iz stranih fondova“, stoji u inicijativi.

Ovo nije u skladu sa prinicipima iz poglavlja 25 – Nauka i istraživanje, čiji su glavni ciljevi stvaranje jedinstvenog evropskog istraživačkog prostora u kome se istraživači, naučna i tehnološka saznanja slobodno kreću, te uključivanje naučnika iz Srbije u međunarodne projekte.

U inicijativi stoji i preporuka da „umesto blanko ograničenja, država treba da osmisli načine da unapredi domaće izvore finansiranja istraživanja kako kroz povećanje budžeta za nauku, tako i kroz transparentne konkurse za sredstava na raspolaganju institucijama bezbednosti, a namenjenih organizacijama civilnog društva iz budžetske linije 481“.

„Definisanje prioritetnih oblasti za unapređenje bezbednosti i odbrane zemlje može biti urađeno samo ako postoje kvalitetna, pravovremena i istraživanja vođena principima struke, uz učešće najšireg spektra aktera iz akademske zajednice, građanskog društva i privrede“, istaknuto je u inicijativi.