Cvijić za POLITICO: Uvoz modela Orbanove lažne demokratije u evropske zemlje

Srđan Cvijić; Foto: BSF 2017/ Aleksandar Anđić

BRISEL – Nakon represivnog režima Slobodana Miloševića devedesetih, grupa opozicije, nezavisnih novinara i disidenata odlazi u Mađarsku, gde primarno dobija zaštitu od vlade Viktora Orbana i ohrabrenje da nastavi da radi na ostvarenju demokratskih promena kod kuće  – piše Srđan Cvijić, viši politički analitičar Instituta za evropsku politiku Otvorenog društva, za POLITICO.

Pošto je postavljen plan seta zakona od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Orbanove Vlade, a koji se odnose na dopuštenu primenu policijskih akcija protiv organizacija koje su pretnja režimu, među kojima je i organizacija čiji je član bio i Srđan Cvijić, on smatra da Mađarsko građansko društvo koje je moralo biti utišano, nije više bilo sredina za rad, i oni bivaju primorani da objave da će svoje međunarodne akcije prebaciti iz Budimpešte u Berlin.

„Balkanske zemlje koje žele da se pridruže EU gledaju sa interesovanjem kako Orban uspostavlja jednopartijsku državu unutar svojih granica“, ističe Cvijić

On skreće pažnju na novi politički diskurs koji je prisutan u Srbiji, Makedoniji i Albaniji, zasnovan na Orbanovoj lažnoj demokratiji, retorici i taktici. Moćnici ovog regiona pokušavaju da ovaj model preuzmu u nameri da se bore protiv neprijatelja koji i ne postoje, onako kako to Orban radi – navodi Cvijić.

Ukoliko lideri Balkana žele da slede Orbanov model, put je jasan – piše on za Politico: mediji i sudovi pod  partijskom kontrolom, uvođenje zakona u ruskom stilu koji nezavisnu NVO predstavljaju kao opasnu aktivnost i korišćenje nepostojećih neprijatelja kao opravdanjem za sve, deo su tog plana.

Kao zabrinjavajuću okolnost Cvijić navodi i problem vladavine prava i strukturne probleme regiona nasleđene iz komunističke prošlosti. „Razvoj regiona je na ivici, sa nekim znacima da možemo da skliznemo u pogrešnom pravcu. Izveštaj o slobodi u svetu Freedom 2018 navodi da su sve zemlje Zapadnog Balkana slobodne ili delimično slobodne, ali Srbija i Crna Gora padaju na rang listi.“ – naglašava za Politico.

Zbog svega ovog važno je usvajanje regulative Evropske komsije kojom bi se zaustavio protok sredstava iz budžeta ka zemljama u kojima je vladavina prava problematična.

Trebalo bi usloviti dobijanje sredstava iz EU ostvarenim napretkom u oblasti valdavine prava, i treba imati u vidu da evropski demokratski razvoj nije nepovratan, objašnjava Cvijić.

Postavljanjem fonda koji će pomoći građanskom društvu u promovisanju evropskih vrednosti u zemljama u kojima su pod pretnjom, moguće je popraviti stvari.

„Ako EU ne može da preusmeri jednopartijsko preuzimanje u zemljama koje su već pristupile, njene aspiracije za proširenje će biti ugrožene – a blok će biti na putu da postane zbirka demokratija i autokratija koja se drže zajedno samo obećanjem o slobodnoj trgovini.“-zaključuje Cvijić za Politico.