BRISEL – Jedan od 12 dobitnika Evropske nagrade za književnost za 2017. godinu je srpski pisac Darko Tuševljaković. Nagradu, koja se dodeljuje uz podršku Evropske komisije, dobio je za roman “Jaz” u izdanju Arhipelaga.
Ovaj roman je priča o raspadu porodice. U prvom od dva dela romana, otuđeni muž koji pati od posttraumatskog stresnog poremećaja kao posledice iskustva iz rata, pokušava da ponovo uspostavi odnos sa svojom otuđenom suprugom, ali uspeva da samo produbi jaz između njih. U drugom delu romana priča je fokusirana na osnovni razlog bračnog razdora – nedaće njihovog sina, studenta koji pokušava da nađe svoje mesto u društvu kao i identitet kroz niz dramatičnih događaja koji završavaju neočekivanim obrtom.
Darko Tuševljaković je rođen 1978. u Zenici u BiH. Od 2002. objavljuje u književnim časopisima i zbirkama u Srbiji i drugim zemljama regiona. Dobitnik je nagrade Lazar Komarčić, bio je u najužim krugovima za neke od najvažnijih književnih nagrada u Srbiji a roman „Jaz“ je 2016. ušao u najuži krug za NIN-ovu nagradu, najprestižniju književnu nagradu u Srbiji. Živi i radi u Beogradu.
Zoran Paunović, potpredsednik srpskog Pen centra i član žirija za dodelu ove prestižne nagrade, za sajt Delegacije EU u Srbiji kaže da je roman „Jaz“: „sigurno jedan od najboljih romana u prošlogodišnjoj produkciji u Srbiji. Dobro se kotrirao u izboru za NIN-ovu nagradu tako da ovo nije slučajno i nije veliko iznenađenje“.
Paunović dalje kaže da je žiri prepoznao „pre svega sposobnost piščevu da spoji realno i fanzmagorično, da ispiše priču koja se vrlo konkretno tiče poslednjih dvadesetak godina naše turbulentne istorije, a isto tako kao i svaka dobra lirteratura dotiče mnoga univerzalna značenja, poput potrage pojedinca za vlastititm identitetom u vremenu koje poništava sve identitete“.
Značaj ove nagrade je izuzetan, kaže Paunović, jer predstavlja „vrlo konkretnu mogućnost da delo nagrađenog pisca ode van granica naše zemlje, obezbeđuje mu prevod na engleski jezik, vidljivost u širem okruženju kao i mogućnost da ga strani izdavači uoče i da delo bude objavljeno u drugim kulturama. To pokazuje ono što se dogodilo i sa prethodnim dobitnicima Jelenom Lengold i Uglješom Šejtincem – oboje su nakon ove nagrade postali afirmisani piscu u evropskim okvirima“ podseća Paunović.
Evropska nagrada za književnost (ENK) je priznanje koje prepoznaje mlade i perspektivne literarne talente iz cele Evrope i ističe bogatstvo savremene evropske književnosti dok istovremeno u fokus pažnje stavlja jedinstveno kulturno i lingvističko nasleđe evropskog kontinenta.
ENK organizuje konzorcijum u sastavu Evropske i međunarodne federacije knjižara (EMFK), Saveta evropskih književnika (SEK) i Federacije evropskih izdavača (FEI) uz podršku Evropske komisije. Pravo na učešće imaju sve zemlje koje učestvuju u Kreativnoj Evropi, programu EU posvećenom kulturnom i kreativnom sektoru u periodu od 2014-2020.
Svake godine se u jednoj trećini zemalja učesnica formiraju stručni nacionalni žiriji čiji je zadatak da nominuju autore u skladu sa konkretnim kriterijumima i procedurom odabira. Nakon odabira, svaki od 12 dobitnika dobija ne samo novčanu nagradu u iznosu od 5.000 evra, već ostvaruje i prednosti međunarodne promocije koja počinje na ceremoniji dodele Nagrade u Briselu, a nastavlja se na vodećim evropskim sajmovima knjiga.
Komesar Tibor Naračič, visoki zvaničnici Evropskog parlamenta i malteškog predsedništva Saveta EU će predstaviti 12 dobitnika na ceremoniji otvorenoj za javnost koja će biti upriličena 23. maja u dvorani „Concert Noble” u Briselu.
Osim Tuševljakovića Evropsku nagradu za književnost za 2017. Godinu dobili su Rudi Erebara (Albanija), Ina Vulčanova (Bugarska), Bjanka Belova (Češka Republika), Kalia Papadaki (Grčka), Haldora K. Torodsen (Island), Osvalds Zebris (Letonija), Valid Naban (Malta), Aleksandar Bečanović (Crna Gora), Jamal Ouarijači (Holandija), Sine Ergun (Turska) i Sundžev Sahota (Ujedinjeno Kraljevstvo).