BEOGRAD – Dobro je što Strategija proširenja Evropske unije (EU) donosi kredibilno obećanje članstva za zemlje Zapadnog Balkana, ali važno je da u aprilu vidimo kakvi će biti izveštaji Evropske komisije o svakoj državi posebno, jer pojedini učesnici debate “Zamišljanje budućnosti Balkana” smatraju da su sve zemlje regiona “zarobljene države”.
Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić istakla je da se, iz onoga što su medijski napisi o Strategiji proširenja, zaključuje da je dobro što se nudi kredibilno obećanje o članstvu Zapadnog Balkana u EU.
“Imamo datume i korake neophodne do članstva, ali i ponudu i obećanje da će zemlje regiona učestvovati kao posmatrači u forumima EU gde se donose odluke”, rekla je ona i navela primer migracija, gde se odluke ne mogu donositi mimo Turske i Balkana.
Glavni problem Strategije, smatra Stojanović Gajić, je što pokušava da zadrži dosadašnji pristup rešavanja jedne po jedne stvari, jer se pokazalo da to ne funkcioniše i da rešavanje pojedinačnih pitanja dovodi do nazadovanja demokratije. Komentarišući izveštaj diplomate Rajnharda Pribea u kome je Makedonija označena kao “zarobljena država – state captured”, Stojanović Gajić ističe da su to i ostale zemlje Zapadnog Balkana.
Kao dokaz za svoju tvrdnju ona je navela pet elemenata koji se mogu identifikovati u Srbiji, Crnoj Gori, BiH i Kosovu – zarobljavanje medija, zarobljavanje institucija bezbednosti, zarobljavanje sudstva, strateška upotreba izbora i klijentelistička ekonomija.
Priznavanjem takve situacije registrovao bi se i uticaj neformalnih mreža koje odlučuju u našim državama, navela je ona i istakla da bi rešavanjem uzroka svih problema bili rešeni i problemi.
Zamenik ambasadora Nemačke Aleksander Jung rekao je da Berlinski proces nije zamena za EU, već priprema za članstvo i način za razvijanje regionalne saradnje. Strategija proširenja je važna, ali važna je prva polovina godine, jer nas u aprilu, posle 18 meseci, očekuju izveštaji o napretku država iz regiona u procesu evropskih integracija, rekao je Jung.
Treba da vidimo dokle su zemlje stigle, istakao je on i naveo da u maju sledi samit u Sofiji, odnosno u junu Savet EU, i da će Balkan i politika proširenja biti u fokusu EU. U julu, dodao je on, novi sastanak Berlinskog procesa se očekuje u Londonu.
Jung je napomenuo i da je predlog Srbije o stvaranju zajedničke ekonomske zone dobra ideja za saradnju u regionu, imajući u vidu da većina zemalja sarađuje sa EU.
Igor Bandović iz Evropskog fonda za Balkan istakao je da se nova Strategija proširenja očekuje 6. februara, 15 godina posle Samita u Solunu, što ukazuje da dosadašnji pristup nije doneo rezultat u meri u kojoj su zagovarači proširenja EU želeli, a građani očekivali.
Bandović napominje da je u 2017. godini vladavina prava flagrantno kršena, Makedonija je označena kao “zarobljena država”, a odnosi u regionu nisu u toj meri napredovali, već je postignuto zadovoljstvo time što je uspostavljen mir.
“Generalno, odnosni nisu odmakli koliko bi se očekivalo”, rekao je Bandović i to ilustrovao situacijom da su u zemljama regiona u primeni “stari recepti nacionalizma i govora mržnje”, dok je EU bila zaokupljena ekonomskom i migrantskom krizom. Bandović ukazuje i da je generalni problem EU kako region da postane funkcionalan kada postane deo Unije, jer članstvo ne može garantovati da će zemlje ostati demokratije, što se vidi na primerima Poljske i Mađarske.
Adnan Ćerimagić iz Evropske inicijative za stabilnost naglasio je da ne vidi razlike između Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine kada je reč o civilnom društvu i slobodi medija. Prema njegovim rečima, na Kosovu je još najbolja situacija, iako su Srbija i Crna Gora označene kao zemlje koje prednjače u evropskim integracijama.
Upoređujući BiH i Crnu Goru, Ćerimagić je naveo primer da je 2006. godine razlika između te dve zemlje bila 14 dana, a sada je oko “osam godina”. Te 2006. godine, podsetio je on, EU je odlučila da Crna Gora dobije status kandidata, dok je BIH označena kao specijalni slučaj.
“Odgovor koji ja očekujem od Strategije proširenja je da bude stroga i fer u opisu stanja u zemljama regiona, rekao je Ćerimagić i naveo razlike Srbije, Crne Gore i Makedonije u sektoru javnih nabavki. Crna Gora je to pregovarala četiri godine, Srbija godinu dana, a situacija je ista kao i sada u Makedoniji i vidi se da tu nešto nije u redu”, naglasio je Ćerimagić.