Nova strategija proširenja Evropske unije za Zapadni Balkan i EU susedi – Primer Rumunije

    Foto: Centar za spoljnu politiku

    Datum: 07.02.2018
    Vreme: Celog dana
    Mesto: Hotel Zira


    Početkom septembra 2017. predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker nagovestio je izradu nove Strategije za uspešno pristupanje Srbije i Crne Gore Uniji do 2025. i na taj način ponovo oživeo nade ovih zemalja da se približavaju svom evropskom cilju. Nakon određenog perioda, nezvanično je najavljeno i da će Strategija obuhvatiti i druge zemlje regiona Zapadnog Balkana.

    Da li će taj dokument ohrabriti evropski put zemalja Zapadnog Balkana? Da li bugarsko predsedavanje Savetu EU u prvoj polovini 2018. može biti dodatni „vetar u leđa“ državama regiona, s obzirom da je region jedan od prioriteta ovog predsedavanja?
    Koliki je uticaj balkanskih suseda koji su deo EU na Strategiju i oživljavanje evropske perspektive regiona, sa posebnim osvrtom na Rumuniju? Ovo su neka su od pitanja o kojima će se diskutovati na konferenciji „Nova strategija proširenja Evropske unije za Zapadni Balkan i EU susedi – Primer Rumunije“ koju organizuju Centar za spoljnu politiku i fondacija Hanns Seidel u Srbiji.

    Srpsko-rumunski odnosi su tokom savremene političke istorije bili u većoj meri izrazito dobri i kvalitetni. Štaviše, ova konstanta je očuvana do danas, sa izuzetkom određenih insistiranja zvaničnog Bukurešta, a kada su u pitanju prava vlaške zajednice u istočnim delovima Srbije. Ovo je pitanje posebno 2012. godine uticalo na odugovlačenje Srbije oko sticanja kandidata za članstvo u Evropkoj uniji. Ipak, za Srbiju su posebno značajna rumunska iskustva u toku pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom, kao i dalja podrška zvaničnog Bukurešta.

    Zato bi zarad ubrzavanja evropskog puta Srbije, a u okviru pomenute Strategije proširenja Unije do 2025. godine ova iskustva trebalo dodatno analizirati. Rumunija, takođe, u ekonomskom smislu ima pozitivna iskustva nakon ulaska u Evropsku uniju. Aktuelni trenutak ostavlja nadu da će zemlje osnažiti bilateralne odnose i kroz regionalnu saradnju (Kvadrilaterala 3+1 – Grčka, Bugarska, Rumunija i Srbija) a u širem kontekstu evropske integracije Srbije, navodi se u saopštenju.