Drugi dan Beogradske NATO nedelje

Beogradska NATO nedelja; Foto: Filip Krainčanić

BEOGRAD –  Evropska unija i NATO su dve strane istog novčića, dele zapadne vrednosti, te se procesi evroatlantskih integracija ne mogu odvojiti jedan od drugog, rečeno je drugog dana “Pete Beogradske NATO nedelje”, na panelu “NATO i Zapadni Balkan”.

Tanja Domi, vanredni profesor Škole za međunarodne i javne odnose Univerziteta Kolumbija, moderator ovog panela, objasnila je da se na neki način na Zapadnom Balkanu stvorio vakuum, jer nova američka administracija nije posvetila dovoljno pažnje regionu, što je dovelo do rasta “meke moći” Rusije, stavljajući NATO i EU u nezgodan položaj.

“Zato je uloga NATO-a i EU u regionu Zapadnog Balkana od izuzetne važnosti za budućnost i dalji razvoj”, smatra Domi.

Beogradska NATO nedelja; Foto: Tanjug / Filip Krainčanić

Viši zvaničnik za Rusiju i Zapadni Balkan iz NATO odeljenja za javnu diplomatiju Robert Pščel, izjavio je da dobri razvoji događaja u jednoj državi imaju uticaja i na susedne države.

“Kada govorimo o integraciji, želimo da ona bude od koristi za sve, da niko ne bude ostavljen sa strane”, objašnjava Pščel. Što se tiče KFOR-a, on ističe da obe strane – I Srbija i Kosovo poštuju njegovu ulogu.

Pščel je saglasan sa tvrdnjom da saradnja sa državama koje su u NATO-u nudi mnogo prednosti, jer svaka od 29 država može da pruži svoju ekspertizu u različitim domenima i na taj način pomogne ostalim državama.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, istakla je da je članstvo Crne Gore u NATO-u jedna od najboljih stvari koja se desila u poslednje vreme na Zapadnom Balkanu. Međutim, ona smatra da je korupcija je veliki problem regiona Zapadnog Balkana, ali dodaje da je problem i nezainteresovanost članica EU za proširenje.

“U javnosti sve česće čujemo da su Amerika i Rusija dve strane iste medalje i da je EU jedina opcija za Srbiju – treba istaći da se ne mogu tek tako razdvajati evroatlantske integracije”, objašnjava Milić.

Savo Kentera, predsednik Atlantskog saveza Crne Gore objasnio je da se Crna Gora, kada se opredelila za članstvo u NATO-u, stvorila preduslove koji će dovesti do održivih investicija, bolje ekonomije, ali i jedan bolji život.

“Iskoristili smo NATO za ostvarivanje jednog većeg cilja – da se okrenemo zapadnim vrednostima”, kaže on.

Što se tiče NATO članstva drugih država u regionu, Kentera kao prvu sledeću članicu NATO-a vidi Makedoniju, dok za Srbiju kaže da je u budućnosti ne vidi kao neutralnu državu.

Beogradska NATO nedelja; Foto: Filip Krainčanić
Beogradska NATO nedelja; Foto: Tanjug / Filip Krainčanić

Vesko Garčević, profesor na Bostonskom univerzitetu Pardee škole globalnih studija i nekadašnji generalni direktor Generalnog direktorata za NATO i politiku bezbednosti Crne Gore, smatra da procesi evroatlantskih integracija nisu dati zdravo za gotovo, već su i oni podložni promenama.

“Da ima pravih kandidata ne bi bilo problema sa proširenjem”, ističe on i dodaje da postoji potreba za razgovorom na Balkanu, među državama članicama NATO, kao i onima koje to nisu, o tome koji su spoljno-politički prioriteti i strateška opredeljenja.

“NATO i EU su dve strane istog novčića i oni se ne mogu odvojiti jedno od drugog”, kaže on.

Na panelu „NATO i Srbija“ učesnici su razgovaraili o prednostima članstva u NATO-u.

Vršilac dužnosti pomoćnika ministra spoljnih poslova za bezbednosnu politiku u Ministarstvu spoljnih polsova Republike Srbije, ambasador Branimir Filipović, kaže da je Srbija usvajanjem IPAP-a ostvarila viši stepen saradnje sa NATO-om i da se ta saradnja od 1999. godine intenzivira.

„Saradnja sa NATO-om je zasnovana na zajedničkom interesu da se promoviše mir i bezbednost, kako u svetu tako i u regionu“, kaže Filipović.

On dodaje da je važan aspekat saradnje sa NATO-om vezan je KFOR i da Srbija očekuje od misije KFOR-a da ne smanjuje prisustvo na Kosovu.

Milan Mojsilović, General major i vršilac dužnosti pomoćnika ministra za politiku odbrane saglasan je sa ovom tvrdnjom i dodaje da je bezbednost je zajednički imenitelj koji Srbiju stavlja u situaciju da sarađuje sa KFOR-om sa obe strane adinistrativne linije.

Mojsilović dodaje i da je saradnja sa NATO je značajna, jer država ne učestvuje samo u procesima, već time iskazuje svoje interese.

Srbija nije samo korisnik bezbednosti već je i doprinela svojim aktivnostima, smatra Robert Pščel, i dodaje da je NATO-u potrebna Srbija.

Direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka Goran Matić, objašnjava da kako Srbija aplicira za članstvo u EU, samim tim aplicira i za razmenu informacija sa svim članicama EU. Po pitanju digitalizacije, zaštite podataka i sajber bezbednosti, Matić smatra da bi Estonija trebalo da služi kao model i kao primer Srbiji na putu ka EU.

Jelena Milić se osvrnula na poglavlje 31, koje je, smatra, za Srbiju od izuzetnog značaja. Srbija bi trebalo da uskladi svoja strateška i doktrinarna dokumenta s novonastalim geostrateškim okolnostima, pre svega sa svojom deklarativno izraženom ambicijom da postane članica EU, objašnjava Milić.

Na narednom panelu Internacionalnog republikanskog instituta Beacon pod nazivom „Četvrta sila na Balkanu: Prednosti i slabosti“, razmatrani su mediji, kao osnov demokratije ali i stanje balkanskog medijskog okruženja.

Zoran Sekulić, glavni urednik i direktor FoNeta, kaže da mediji u Srbiji ne rade u interesu javnosti, već predstavljaju interes i sredstvo vladajuće partije.

„Mislim da na prilično lošu medijsku sliku utiče, pored unutrašnjih faktora, i međunarodna zajednica“, kaže Sekulić. Programski direktor metamorphosis.org.mk Filip Stojanovski i glavni urednik i potpredsednik Radia slobodna Evropa Nenad Pejić, saglasni su sa ovim tvrdnjama.

Ana Petruševa, novinarka BIRN-a dodaje da se ne se sme zaboraviti u kojoj su meri vlade ulagale u medijske kuće.

Beogradska NATO nedelja je podržana od strane Odeljenja za javnu diplomatiju NATO-a, a ovogodišnji događaj je dobio podršku i Američke ambasade u Srbiji.