Dva dana posle saveznih izbora za Donji dom Nemačkog parlamenta (Bundestag), predsednik Francuske Emanuel Makron (39) drži govor studentima Sorbone, najstarijeg pariskog univerziteta. „Došao sam da vam govorim o Evropi. Neki bi rekli – zar opet? Da, i bolje bi bilo da se naviknete na to“, reči su kojima je Makron započeo jednoipočasovni govor o strateškim ciljevima Unije u narednih deset godina.

Ovu sezonu govora ipak je započeo Junker u svom State of the Union obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta, iznoseći ne manje strateške (ako hoćete i proročke) predloge o reformisanju Evrope. Predlozi poput spajanja funkcija predsednika Evropskog Saveta i Komisije ili šire monetarne unije podrivaju same temelje Unije i zahtevali bi verovatnu promenu Ugovora o EU.

S druge strane Rajne, francuski predsednik paralelno gradi svoju ulogu evropskog reformatora. Želja da se Evropa reformiše i repozicionira na svetskom planu očigledni je credo njegove spoljne politike. Ne samo da u ovom političkom momentumu to deluje ostvarivo, već ta politika poprima svoje prve obrise. Tendenciozno birana simbolika samo doprinosi opštem utisku jakog lidera. Prva stanica – Atina. U svom govoru ispod Akropolja sredinom septembra izneo je čitav spektar ideja o važnosti demokratije, načelima na kojima savremena Evropa počiva, ali i izazovima koji predstoje u budućnosti. Sledeća stanica – Sorbona, Pariz. Vatreno govoreći pred pariskim studentima sada daje konkretnije predloge,  od odbrane i ekonomije do oporezivanja i obrazovanja, kako bi Evropu izvukao iz „ledenog doba“ i „vratio je ljudima“.

„Tu ambiciju [za Evropu], moramo sada da imamo. U suprotnom, imaćemo samo prezir budućih generacija“, rekao je Makron studentima. Ta ambicija ovog puta je praćena čitavim nizom predloga koji se odnose na dalje produbljivanje i integrisanje Evrope, viši stepen saradnje u borbi protiv terorizma, kao i evropsku mobilnost.

Odbrana i bezbednost su svakako u vrhu prioriteta, budući da je jedna od francuskih nezalečenih rana strah od terorizma. Evropski tužilac za terorizam i zajedničke oružane snage sada deluju nezamislivo. Reći au revoir NATO-u ne izgleda kao verovatna opcija, ali paralelni evropski kolektivni sistem bezbednosti koji bi bio komplementaran ili čak zamenio nacionalne sisteme bi bio najveći iskorak posle ekonomske integracije Kontinenta.

Ništa manje „radikalni“ predlozi nisu sadržani ni u pogledu reforme institucija EU. Transnacionalne izborne liste za izbore za Evropski parlament već 2019, dok bi polovina evroposlanika 2024. bila izabrana sa transnacionalnih lista. Zamislite samo da, na primer, građani Segedina i Osijeka glasaju, zajedno sa na primer građanima Subotice i Sombora, ko bi (jednom kad budemo u EU) predstavljao građane Bačke u Evropskom Parlamentu.

Pred studentima Sorbone, Makron je izjavio da bi „svaki student trebalo da govori najmanje 2 evropska jezika do 2024. godine“, nadajući se takođe da će svaki mladi Evropljanin provesti najmanje šest meseci u drugoj evropskoj zemlji. Evropski univerziteti, mreža univerziteta koji će studentima omogućiti studiranje u inostranstvu i kursevi na dva jezika samo su deo politika pod parolom „Evropa višejezičnosti je šansa“.

Najzad, sami počeci i najveći uspeh evropskog razvoja – ekonomija. Ministar finansija evro zone, „jači budžet u srcu evro zone“ i jedinstveni porez finansijskih transakcija deo su paketa o ekonomskoj održivosti Unije. Takođe, predlaže i minimalnu zaradu, prilagođenu ekonomskoj stvarnosti svake zemlje, te okvir konkurencije kroz nivo doprinosa.

„Ja nemam crvene linije, već samo horizonte“, poručio je na kraju francuski predsednik studentima. Posle ovog (ove serije) govora, jedno je izvesno. Makron staje rame uz rame sa Žan Moneom, Helmutom Kolom, Simon Veil, Altierom Spinelijem i drugim predvnodnicima evropskih integracija. Uskoro ćemo videti da li makronomanija daje jednake rezultate na evropskom kao na nacionalnom planu. Prvi i pravi test su izbori za EP izbori 2019. godine.