European Western Balkans vam predstavlja intervju sa Angelinom Ajhorst, direktorkom za zapadnu Evropu, Zapadni Balkan i Tursku u Evropskoj službi za spoljne poslove. U ovom intervjuu govorila je o Evropskoj uniji nakon 60 godina od Ugovora iz Rima, o ulozi Zapadnog Balkana u upravljanju izbegličkom krizom, ali i o usaglašenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

European Western Balkans: Prošlo je šezdeset godina od Ugovora iz Rima i dosta stvari se od tada promenilo u Evropskoj uniji. Kako vidite perspektivu proširenja EU? Da li je još uvek moguće očekivati proširenje?

Angelina Ajhorst: Evropska unija nedvosmisleno podržava evropsku perspektivu Zapadnog Balkana i to je ponovo potvrđeno od strane lidera EU pre par nedelja, na poslednjem sastanku Evropskog saveta. Istina je da se EU suočava sa mnogim izazovima, danas verovatno više nego ranije. Ali kroz svoju istoriju, EU se razvila i evoluirala kako bi omogućila Evropi da se posveti rešavanju zajedničkih izazova, ujedinjenjem da ih prevaziđe, tako što je jača ukoliko se držimo zajedno.

Kada je Visoka predstavnica EU i potpredsednica Evropske komisije Federika Mogerini posetila svih šest partnerskih država regiona početkom marta, donela je jasnu poruku da su vrata EU otvorena. Postoji proevropska energija u regionu, koja dolazi od građana, studenata, civilnog društva kao i širokog spektra političkih i socijalnih grupa. Političari bi mogli da upotrebe ovu energiju u svoju korist i eksperti koji rade u institucijama svake partnerske države znaju šta treba da bude urađeno – oni imaju odgovornost da prevedu tu enenrgiju u politike koje će približiti njihove građane EU, a radeći to izmeniće društvo, ekonomiju i socijalnu perspektivu u regionu.

Uverljivo proširenje i politika integracije, zasnovana na strogim i fer uslovima, ključni je aspekt Globalne strategije EU, kroz koju EU ima za cilj da podstakne stabilnost i prosperitet u regionu. EU ostaje posvećena i uključena na svim nivoima kako bi podržala partnere iz regiona u sprovođenju reformi EU. Integracija Zapadnog Balkana u EU je konkretna vizija, i mi radimo zajedno sa našim partnerima, svaki dan. Budućnost Zapadnog Balkana je u EU.

EWB: Kako biste ocenili ulogu država Zapadnog Balkana u rešavanju izbegličke krize?

AA: Naši partneri sa Zapadnog Balkana nastavljaju da održavaju veoma značajne napore da pomognu u rešavanju jednog od najvažnijih izazova sa kojima se suočava EU, njene države članice i region. Za mene postoje tri dimenzije: prva, migrantska kriza dovela je do toga da članice EU rade jače zajedno; drugo, ona je zbližila države Zapadnog Balkana; i treće, ona je pokrenula proces integracija između država Zapadnog Balkana i EU. Napori država članica i naših partnera u regionu su snažno podržani od strane EU, koja nastavlja da obezbeđuje veliku pomoć, naročito za države koje su najviše pogođene. Na primer, EU je obezbedila više od 50 miliona evra za ovu namenu za Srbiju od septembra 2015. godine. Uopšteno gledano, EU je namenila 1,5 milijardi evra za Srbiju za period 2014-2020 – razmislite o tome na trenutak. Podrška EU nije samo finansijska, već je i praktična, kroz ekspertizu na terenu o graničnoj kontroli i o borbi protiv krijumčarenja ljudi.

EU, države članice EU i naši partneri Zapadnog Balkana se pozivaju da stvore pristojne uslove za prihvat izbeglica, tako da status svakog od njih bude definisan uz puno poštovanje njihovih prava i postojećih pravila. Ova složena i delikatna situacija zahteva kapacitet da se na nju odgovori i da joj se prilagodi. Saradnja širom regiona i sa agencijama EU i državama članicama je od suštinskog značaja, a države Zapadnog Balkana i dalje igraju ključnu ulogu.

EWB: Usklađivanje Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU opada. Da li je to problem u procesu pristupanja?

AA: U usklađivanju zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU se radi o deljenju i snažnom i aktivnm promovisanju  zajedničkih vrednosti sa EU. Naravno, mi pozdravljamo značajan doprinos Srbije u četiri mirovne operacije EU širom sveta i pripreme države za buduće učešće u vojnim jedinicama EU (ono što mi zovemo konceptom EU Borbenih grupa). EU smatra Srbiju važnim i pouzdanim partnerom u oblasti bezbednosti.

Kada je reč o politici EU o sankcijama, važno je da Srbija deluje u skladu sa svojim obavezama prema EU koje proističu iz njenog strateškog cilja pristupanja EU. Dok je usklađivanje Srbije stagniralo tokom poslednjih godina, veoma je važno da se Srbija postepeno i javno usklađuje sa režimom sankcija EU u periodu do njenog pristupanja EU.

EWB: Čini se da je dijalog Beograda i Prištine u krizi. Kako vidite njegovu budućnost?

AA: Dijalog u kome posreduje EU je o slobodnoj razmeni i kontaktu između zvaničnika, suseda, građana i zajednica. Zato dijalog omogućava slobodno kretanje ljudi (omogućava prelazak sa ličnom kartom, registarskim tablicama, priznavanje auto osiguranja), robe (carina, veterinarskih, fitosanitarnih) i usluga (energetika i telekomunikacije). Komšije treba da budu u stanju da komuniciraju i žive zajedno, rame uz rame, kako bi se odvijao normalan život. To je ono na šta se misli kada se kaže da donosi zrelost u odnosima u regionu u celini. Dijalog je o ponovnoj izgradnji poverenja, kroz konkretne akcije, sa dugotrajnim koristima.

I Kosovo i Srbija su snažno posvećeni daljoj normalizaciji odnosa kroz dijalog. Oni su to potvrdili visokoj predstavnici/potpredsednici Mogerini tokom poslednje dve runde dijaloga na visokom nivou. EU je uvek shvatala ovu obavezu veoma ozbiljno, zbog čega je napredak u dijalogu čvrsto vezan za obe strane i njihovo napredovanjee na njihovim stazama ka EU.

EWB: Nakon posete Visoke predstavnice EU Zapadnom Balkanu, kako ocenjujete značaj regiona i Srbije za EU u trenutnom međunarodnom/regionalnom kontekstu?

AA: Skorašnja poseta Visoke predstavnice EU Mogerini Zapadnom Balkanu je pokazala da su svi partneri postigli napredak na svom evropskom putu uprkos izazovima koji još uvek postoje. Ovi izazovi, uključujući nezaposlenost, migracije i radikalizaciju – mogu jedino biti rešeni zajedničkim radom. EU ima neophodna sredstva da se ovi izazovi savladaju i tako pomogne Zapadnom Balkanu da ojača stabilnost i omogući prosperitet.

Regionalna stabilnost Balkana je od strateškog interesa EU, ali ne zbog geopolitičkih igara. To nije naš način vođenja politike. Regionalna stabilnost je osnova za stvaranje okruženja koje će privući investicije i poslove – što znači bolji život za građane regiona sada i u budućnosti. Ovo je takođe važno jer je stabilnost na Zapadnom Balkanu znači i sigurnost u Evropi. Tako da je integracija Zapadnog Balkana u EU u interesu regiona, ali i u interesu EU.

Poseta Visoke predstavnice je pomogla EU da se ponovo fokusira na Zapadni Balkan. Ovaj region ima fantastičan potencijal da sa svojom mlađom populacijom pomogne izgradinji ekonomskog napretka i novih radnih mesta. Evropi je neophodna ova energija – da omladina i rast ojačaju ekonomsku bezbednost našeg kontinenta kao celine.

Srbija je važan partner EU. Pozitivna uloga države u bavljenju migrantskim izazovima, njeni doprinosi mirovnim operacijama EU i njena politička hrabrost u unapređenju normalizacije odnosa sa Kosovom su od suštinske važnosti za stabilnost i bezbednost regiona. Kao što je visoka predstavnica Mogerini nedavno rekla u Beogradu, EU je odlučna u svojoj nameri da radi sa svim učesnicima na Zapadnom Balkanu kako bi se osiguralo da mir u regionu postane univerzalno dostignuće za sve nas i da je regionalna saradnja izgrađena na čvrstim osnovama. EU je izgrađena na saradnji i dovela je do 60 godina mira koji je bez presedana u evropskoj istoriji. Verujem da je to stvarnost koja radi za sve nas u Evropi, uključujući i Zapadni Balkan.