Da li je neophodno promeniti politike EU prema državama kandidatima, kako EU vidi političke promene koje se dešavaju u Makedoniji i kako se boriti protiv razlike u kvalitetu određenih proizvoda na tržištu EU, portal European Western Balkans razgovarao je sa Biljanom Borzan, hrvatskom poslanicom u Evropskom parlamentu.

Borzan, po zanimanju doktorka, članica je Socijaldemokratske partije Hrvatske i članica grupe Progresivnog saveza socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu. Ona je takođe i članica Odbora za Makedoniju i Odbora za okruženje, javno zdravlje i bezbednost hrane u EP.

European Western Balkans: Zapadni Balkan suočava se sa krizom i zaostajanjem za EU skoro u svim segmentima. Da li mislite da politike EU prema državama kandidatima i potencijalnim kandidatima treba da se promene usred debate o reformama unutar EU?

Biljana Borzan: U govoru o stanju Unije predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je rekao kako EU mora državama Zapadnog Balkana ponuditi verodostojnu politiku pristupanja. Njegova vizija je EU sa više od 27 članica, ali je rekao da do kraja njegovog mandata neće biti daljnjeg širenja Unije.

Ako misli da zadrži svoj uticaj i transformativnu ulogu na Zapadnom Balkanu, EU mora održavati perspektivu proširenja živom. Kriza u Makedoniji je pokazala šta se može dogoditi kada se evrofilija zamieni evrofrustracijom. Srbija u nekim područjima napreduje, a u nekim regresira. Tu bih posebno istakla slobodu medija. Bosna i Hercegovina je u začaranom krugu entitetske politike iz kojeg se ne nazire izlaz.

Smatram da Unija neće biti spremna na dalje širenje dok se ne obave neki unutrašnji reformski procesi jer za to neće biti apetita u nekim državama članicama. Tu mislim na kompletiranje Šengenskog prostora, efikasno upravljanje migracijama i reformi evrozone.

EWB: Članica ste odbora za Makedoniju, kako evropski parlamentarci vide promene i pozitivne korake koje su zadesile ovu zemlju?

BB: Nakon više godina oseća se određena doza optimizma u Briselu vezana za Makedoniju. Zemlja je došla na rub sukoba koji bi se verovatno prelio na regiju, a sad se čini da je rešavanje pitanja imena na dobrom putu. Kakva razlika u samo godinu dana! EU je odradila značajan posao u smirivanju situacije, ali ukoliko evropska integracija Makedonije opet završi u slepoj ulici, Unija će potpuno izgubiti kredibilitet. Podsećam da je Makedonija prva od zemalja Zapadnog Balkana započela svoj put ka EU, ali je poslednjih godina vladavine Nikole Gruevskog regresirala je u pitanjima poput slobode medija, vladavine prava i demokratije. Nova vlada ima puno posla da državu vrati na „evropski“ put.

EWB: Nedavno je na vašu inicijativu sprovedeno istraživanje koje je pokazalo da je kvalitet određenih proizvoda u Hrvatskoj lošiji nego u nekim zapadnim članicama Unije a uz to i skuplji, kako se boriti protiv toga? Koliko iz ovog primera mogu naučiti zemlje kandidati i potencijalni kandidati, da se ne bi suočili sa istim problemom u budućnosti?

BB: Veliko mi je zadovoljstvo što je u govoru o stanju Unije predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker uvrstio ovo pitanje u prioritete EU. Ovo je svojevrsna borba Davida i Golijata te mi je politička podrška sa vrha od velike važnosti. Imam informaciju da će Evropska komisija izaći s predlogom rešenja do kraja meseca. Smatram da je upravo članstvo u EU nužno da bi se rešio taj problem za naše tržište. Ovaj problem traje decenijama. Često me kontaktiraju građani iz BiH i Srbije s pitanjima hoće li se evropska rešenja odnositi i na njih, ali nažalost to nije slučaj. Članstvo u EU je preduslov za primenu zakona EU pa time i potencijalnog rešenja ovog problema.

EWB: Koliko su prema Vašem mišljenju obični građani osvešćeni po pitanju zaštite okruženja i bezbednosti hrane? Iako su to dva najzahtevnija poglavlja u pregovaračkom procesu, smatrate da bi EU po pitanju zaštite okruženja i bezbednosti hrane trebalo da ima snažnije regulative i u kojoj meri?

BB: Građani uglavnom reaguju kada se dogode problemi u tim područjima i to je razumljivo. EU počiva na zajedničkom tržištu koje ne poznaje nacionalne granice, a ono se zasniva na poštovanju zajedničkih pravila i poverenju da su sanitarne i veterinarske inspekcije države iz koje roba dolazi obavile svoj posao. Svaki skandal s hranom urušava to poverenje, a time i poverenje u Uniju. Zato EU već ima vrlo široka ovlašćenja u području bezbednosti hrane i ja sam pobornik toga da one budu još veće. Krajem 2019. na snagu stupa regulativa o inspekcijama koja će ta ovlašćenja još povećati. Kada je okruženje u pitanju, mi delimo reke, mora, vazduh, polja i planine. EU ima najnaprednije zakone o zaštiti okruženja u svetu i postala je globalni lider u tom području, pogotovo nakon promene stava SAD. Pojedine države članice EU ne mogu učiniti puno po pitanju klimatskih promena, ali Unija sada može mnogo.

EWB: Poznati ste i kao borac za ravnopravnost polova, da li osećate da se kroz Vašu političku karijeru stanje na tom planu poboljšava?

BB: Nažalost, napredak je vrlo spor. U EU je, na primer,  jaz između plata muškaraca i žena za isti rad toliki da će ovim tempom tek za stotinjak godina plate biti izjednačene. Jako sam ponosna što je u Oboru za ravnopravnost polova prošla moja inicijativa za Izveštaj o ženama na Zapadnom Balkanu jer se situacija bitno promenila od 2011. godine kad je bilo zadnji izveštaj. Žene na Balkanu se suočavaju sa vrlo specifičnim problemima i potrebno je puno rada kako bi se diskriminacija, koja je duboko ukorenjena u društvu, ukinula.