Admiralka Mišel Hauard postala je prva žena Afroamerikanka koja je komandovala brodom u mornarici SAD 1999. godine. Danas je komandantkinja Komande združenih snaga NATO u Napulju.

Koliko je rodna perspektiva važna za NATO, na koji način žene doprinose uspehu vojnih misija Alijanse u svetu i kako žene mogu doprineti rešavanju problema u regionu, za European Western Balkans govori admiralka Mišel Hauard. Pored zvaničnika Srbije sa kojima je razgovarala o unapređenju vojne saradnje, admiralka Howard se sastala i za nekoliko uspešnih žena iz sveta politike, civilnog sektora i medija.

European Western Balkans: Koji je razlog Vaše posete Beogradu?

Mišel Hauard: U Beogradu sam kako bih unapredila vojnu saradnju i partnerstvo između NATO-a i Srbije. Iz tog razloga, sutra ću se sastati sa predstavnicima Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova kako bismo razgovarali o temema od zajedničkog interesovanja.

Region Zapadnog Balkana je od starteškog značaja za NATO. Podrška stabilnosti i bezbednosti je prioritet NATO-a. Stabilnost i bezbednost u Srbiji dopirnosi stabilnosti i bezbednosti Evrope. Ja sam posebno zainteresovana za održavanje zdravog dijaloga o NATO snagama na Kosovu. One su najvidljiviji simbol napora NATO da osigura mir i bezbednost na Zapadnom Balkanu.

Kancelarija NATO u Beogradu pomaže srpskim vlastima na daljem sprovođenju reformi u oblasti odbrane, omogućava Srbiji da efektnije učestvuje u Partnerstvu za mir, a u okviru Individualnog akcionog plana partnerstva, i pruža podršku aktivnostima NATO-a na planu javne diplomatije.

EWB: Koji je cilj ovog sastanka sa ženama?

MH: Uključivanje rodne perspektive u vojsku je bitan deo pristupa NATO-a bezbednosnim izazovima. Međunarodna zajednica sve bolje razume značaj rodne perspektive ne samo u vojsci, već i u vlasti i u poslovnom svetu.

Žene sa kojima se večeras sastajem su veoma uspešni lideri. Radujem se što imam priliku da učetvujem u diskusiji o tome kako možemo doprineti rešavanju regionalnih problema kroz  jedinstvenu perspektivu  pripadnica ženskog roda.

Žene čine približno 50 odsto svetske populacije. U oblastima odbrane, razvoja i diplomatije, izazovima moramo pristupiti sveobuhvatno, razmišljajući o čitavoj populaciji, uključujući i žene.

U SAD mornarici, mojoj službi, žene čine oko 18 odsto zaposlenih. Žene su sastavni deo oružanih snaga svih članica NATO-a. Žensku perspektivu uvek uključujemo u vojno planiranje jer znamo da doprinosi boljem ishodu u vojnim operacijama. Znamo da je glavni pokazatelj uspešnosti vojne misije kada u ugroženom društvu žena može da obavlja svoje svakodnevne tradicionalne obaveze sa samopouzdanjem, i bez straha.

EWB: U čemu je vrednost rodne perspektive u okviru NATO-a?

MH: NATO zemlje i partneri posvećeni su uklanjanju barijera kada je u pitanju učešće žena u prevenciji, upravljanju i rešavanju konflikta i građenju mira, kao i u smanjenju rizika od konflikta i rodno uslovljenog nasilja.

Na Samitu u Velsu 2014. godine, lideri Alijanse su istakli da će uključivanje rodne perspektive u tri ključna NATO cilja – kolektivna odbrana, upravljanje krizama i kooperativna bezbednost – doprineti da NATO postane moderniji i spremniji, i sa boljom sposobnošću reagovanja.

Rod je važan segment u saradnji NATO-a sa drugim međunarodnim organizacijama – naročito UN – i civilnim sektorom. NATO takođe deluje i u okviru sopstvene organizacije i struktura kako bi promovisao rodnu ravnopravnost i učešće žena u svim aktivnostima.

EWB: Srbija je proglasila vojnu neutralnost pre 11 godina. Uzimajući u obzir da su danas skoro svi susedi članice NATO-a ili žele da se priključe savezu, mislite li da je neutralnost Srbije održiva na duži rok?

NATO u potpunosti poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije. Na Srbiji je da odluči koju vrstu odnosa želi da ima sa Alijansom u budućnosti, a mi ćemo uvek poštovati vašu odluku.

EWB: S obzirom na to da će Srbija narednih godina verovatno postati članica EU, kako vidite saradnju Srbije i NATO-a u budućnosti?

MH: NATO i EU su komplementarne međunarodne organizacije i mnoge države su članice i jedne i druge. Iz vojne perspektive, smatram da je članstvo u jednoj ili u obe dobra stvar. NATO ima stabilan odnos sa Srbijom kroz program Partnerstvo za mir, koji se temelji na uzajamnom poštovanju, poverenju i saradnji.

Uverena sam da će NATO nastaviti da održava zdrave odnose sa Srbijom kroz Individualni akcioni plan partnerstva. NATO kancelarija u Beogradu ima ulogu u podršci sprovođenju tog plana.

EWB: Poslednje ankete pokazuju da manje od desetine građana Srbije podržava članstvo u Alijansi. Šta bi Srbija ili NATO trebalo da urade da promene način na koji  građani posmatraju mogućnost članstva Srbije u NATO?

MH: NATO je savez zasnovan na demokratskim vrednostima i individualnim pravima. Poštujemo izbore Vlade Srbije i njenih građana. Međutim, pristupanjem Partnerstvu za mir Srbija je pokazala da je, u cilju održavanja stabilnog i sigurnog okruženja u Jugoistočnoj Evropi, NATO potreban u očuvanju uslova koji pospešuju napredak. Učešćem Srbije u tom programu možemo da obezbedimo potrebnu interoperabilnost koja je neophodna za učešće u EU i NATO misijama. NATO ima brojne partnere neutralne po svom opredeljenju, kao što su Švedska, Finska, Austrija, Irska i Švajcarska, koje su duboko uključene u aktivnosti u okviru Partnerstva za mir. Održavamo nekoliko vežbi godišnje sa Vojskom Srbije i spremni smo da i dalje razvijamo naše odnose.

EWB: General major Đovani Fungo rekao je da je situacija u celom regionu nestabilna. Koji su glavni uzroci i kako vidite ulogu KFOR-a u održavanju stabilnosti?

MH: Mi smo poptuno svesni tenzija u regionu i oslanjamo se na procenu situacije na terenu u realnom vremenu od strane KFOR snaga na Kosovu i u njegovoj okolini. KFOR će nastaviti da pruža bezbednost i sigurno okruženje, kao i slobodu kretanja za sve. Zadržaćemo  fleksibilno prisustvo radi odvraćanja, i uvodićemo promene samo onda kada bezbednosna situacija to dozvoli.

KFOR nastavlja da podržava mirno, stabilno i multietničko Kosovo, uz pomoć negde oko pet hiljada vojnika koji su spremni da brzo odgovore na bilo koji bezbednosni izazov. NATO je posvećen podršci implementacije dogovora Beograda i Prištine i naša namera je da održimo trenutni broj vojnika u narednim mesecima. Cilj NATO-a je da se ide ka sve manjem i fleksibilnijem prisustvu KFOR-a, ali ta odluka će biti vodjena razvojem situacije na terenu. KFOR je ostvario odličnu saradnju sa Vojskom Srbije. KFOR i VS sarađuju duž administrativne linije na obezbeđivanju sigurnog okruženja, sa punim međusobnim poverenjem.