European Western Balkans razgovarao je sa novopostavljenim ambasadorom Luksemburga.

Ambasador Velikog Vojvodstva Luksemburga na nerezidencijalnoj osnovi u Republici Srbiji, sa sedištem u Luksemburgu, Žan-Luj Til, predao je akreditivna pisma predsedniku Tomislavu Nikoliću 21. marta. Nedelju dana kasnije, ministar spoljnih i evropskih poslova Luksemburga – Žan Aselborn, zajedno sa ambasadorom Tilom, sastao se sa ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem. Tom prilikom su se složili da ima prostora za unapređenje bilateralne i ekonomske saradnje, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

European Western Balkans: S obzirom na to da je Luksemburg jedan od osnivača Evropske unije, šta EU predstavlja za Vas?

Žan-Luj Til: Geostrateški položaj i političko okruženje vekovima su diktirali sudbinu Luksemburga: postao je međugranična teritorija bez premca. Dugujući to svojoj teritorijalnoj veličini i malom tržištu, Luksemburg se uključio u prekograničnu saradnju sa susednim državama još od davnina. Naša odluka da se uključimo u evropski projekat je kao prvo i osnovno rezultat svesnog izbora i dubokog ubeđenja da razvoj države jedino može biti osiguran u okviru mirne unije evropskih država. Kao jedna od šest država osnivača EU, mi verujemo da je Unija jedinstvena po tome što je mirovni projekat stvoren da razbije dinamiku koja je bila uzrok dva svetska rata. Rimska deklaracija usvojena 25. marta 2017. godine s pravom izriče da su se članice EU ’ujedinile za bolje’ i ’Evropa je naš zajednički cilj’ – izjava koju mi podržavamo celim srcem još od početka evropskog projekta. U mojoj državi, EU je viđena kao nešto konkretno i opipljivo: Luksemburg je istorijsko sedište institucija EU i naši građani su u mogućnosti da osvedoče i iskuse različite razvojne faze EU – kako kroz naknadni arhitektonski razvoj sedišta EU u Kirhberg kvartu, tako i u internacionalizaciji koja se desila. Najvažnije od svega, ukidanje graničnih kontrola koristilo je ljudima u konkretnom smislu – olakšalo je  prekogranične šoping ture i posete porodici i prijateljima u susednim regionima. S obzirom da se različiti izazovi sa kojima se susreće EU ne mogu rešavati na nivou individualnih država, mi ostajemo ubeđeni da će EU nastaviti da bude ključni instrument za stvaranje smislenih politika 21. veka. Tako da nije iznenađujuće što građani Luksemburga i dalje imaju veoma pozitivnu sliku o EU i što Luksemburg ima najveći procenat građana među članicama EU koji se izjašnjavaju kao građani Evrope.

European Western Balkans: Imajući u vidu da se EU suočava sa ‘egzistencijalnom krizom’, koliko visoko na agendi se nalazi proširenje?

Žan-Luj Til: U Rimskoj deklaraciji, članice EU potvrdile su ambiciju da Evropa postane jači globalni faktor. Za taj cilj, EU mora uskladiti prioritete u svom odnosu sa susednim državama, posebno sa onima čija je budućnost u EU. Što je EU ujedinjenija, to smo jači na međunarodnoj sceni, kako u ekonomskom tako i u političkom smislu. Pregovori o pristupanju će se nastaviti jer su stabilnost i bezbednost na Balkanu od izuzetne važnosti za EU. Svi se sećamo dramatičnih posledica koje su ratovi na Balkanu ostavili na ceo region, kao i na evropski kontinent u celini. S toga je naša istorijska dužnost da osiguramo da se takva tragedija nikad ne ponovi u našem neposrednom okruženju. Politika proširenja EU, uz puno poštovanje naših zajedničkih vrednosti i interesa, najefikasnije je sredstvo da postignemo ovaj cilj. S obzirom na izazove sa kojima je trenutno suočena EU, unapređenje i jačanje integracije na kontinentu postaje sve važnije.

European Western Balkans: Da li biste mogli da nam objasnite koja je pozicija Luksemburga prema evropskim integracijama Zapadnog Balkana, specijalno Srbije?

Žan-Luj Til: Kao jedan od osnivača EU, Luksemburg je uvek bio veliki zagovornik razvoja bliskih veza sa svojim susedima. Uvereni smo da politika proširenja koristi obema stranama: kao rezultat strogih uslova koje države kandidati moraju da ispune i činjenica da su one vrednovane na osnovu sopstvenih zasluga, proces pristupanja čini naš kontinent demokratičnijim, mirnijim i – u svakom pogledu – jačim. Luksemburg se uvek čvrsto zalagao za politiku proširenja i mi ćemo nastaviti to da radimo u budućnosti. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije potpisan je 2008. godine u Luksemburgu i naporno smo radili kako bi omogućili da se prva pregovaračka poglavlja otvore za vreme predsedavanja Luksemburga Savetom EU u 2015. godini. Ministar spoljnih poslova Žan Aselborn skoro je potvrdio da Srbija može da nastavi da računa na podršku Luksemburga na svom putu ka članstvu EU. Kao jedan od primera može se navesti program za koji je Luksemburg izdvojio sredstva, a koji pomaže srpskoj javnoj upravi da se bolje upozna sa pravnim tekovinama EU.

European Western Balkans: Šta smatrate najvećim izazovom za Srbiju na njenom putu ka članstvu EU?

Žan-Luj Til: Jasno je da je Srbija čvrsto opredeljena za proces pristupanja EU. Ohrabrujemo Srbiju da ostane na tom putu i da nastoji da u svojim naporima jača vladavinu prava kao i da normalizuje politički dijalog sa Prištinom. Proces pristupanja zahteva od Srbije da uskladi svoju spoljnu politiku sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. U našem zajedničkom interesu je da načinimo što više pozitivnih promena u Srbiji nepovratnim i da aktivno pružimo podršku ambiciji Srbije da pristupi EU.

European Western Balkans: U kojim bi oblastima Srbija i Luksemburg mogli da prošire svoju saradnju?

Žan-Luj Til: Luksemburg i Srbija već dugi niz godina imaju odlične bilateralne odnose. Ministar spoljnih i evropskih poslova Žan Aselborn posetio je Srbiju 29. marta 2017. godine i sreo se sa premijerom Aleksandrom Vučićem, ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem i ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem. Tokom ove posete, naše države su potpisale Memorandum o razumevanju u oblasti policijske saradnje i razmatrani su načini koji su na raspolaganju za razvoj i produbljivanje naših ekonomskih veza. Luksemburg kao vodeći centar investicionih fondova u Evropi, bilateralnom Konvencijom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, koja je stupila na snagu 27. decembra 2016, doprineće povećanju budućih investicija Velikog Vojvodstva. Kontakti uspostavljeni između luksemburške privredne komore i Privredne komore Srbije su obećavajući i siguran sam da će pogodovati širenju naših trgovinskih odnosa u raznim ekonomskim oblastima, kao što je IT sektor.