Zajednički intervju sa Margot Valstrom i Timom Soinijem, ministrima spoljnih poslova Švedske i Finske. Razgovor je obavljen u Beogradu, tokom posete dvoje ministara Srbiji na njihovoj balkanskoj turneji.

European Western Balkans: Kako komentarišete izjavu predsednika Evropske Komisije Žan-Klod Junkera da Zapadni Balkan ima evropsku perspektivu i da bi Komisija trebalo da izradi strategiju do sledeće godine na osnovu koje bi Srbija i Crna Gora trebalo da postanu članice Evropske unije do 2025. godine? Kako vidite navedene tvrdnje i evropsku budućnost zemalja Zapadnog Balkana, naročito Srbije i Crne Gore?

Margot Valstrom: Mi smo srećni zbog toga i mislimo da je to donelo novu dinamiku u postojeće diskusije o Zapadnom Balkanu i budućnosti zemalja regiona u procesu pridruživanja EU. Nisam sigurna da je sam datum toliko bitan, čini se da je važnije da se stvar postavi na vrh agende EU i to je nešto što podržavamo jer pripadamo onoj grupi zemalja koja smatra da bi to bila tzv. win-win situacija. Ostatku Evrope bi bilo od koristi da su zemlje Zapadnog Balkana prosperitetne, mirne i bezbedne i usmerene ka budućnosti. Imamo mnogo toga da dobijemo od toga i zbog toga podržavamo ceo proces.

Timo Soini: Mislim da je vrlo važno da imamo jasnu poruku ohrabrenja da bi se nastavilo sa ispunjavanjem kriterijuma i napretkom u EU integracijama. Saglasan sam sa Margot da datum kao takav nije veoma važan, ali je bitno da postoji neki okvirni datum da bi ljudi razumeli da samo pridruživanje EU nije toliko udaljeno.

MV: Nas dvoje više favorizujemo takozvani „regata princip“, umesto da sve zemlje kandidati istovremeno postanu članice Unije. Ali, to nije najvažnija stvar, bitnije je da proširenje Evropske unije stoji čvrsto na njenoj agendi.

EWB: Koji je glavni izazov za zemlje Zapadnog Balkana, naročito za Srbiju, u daljem procesu pridruživanja EU?

MV: Prema mom mišljenju, to bi bilo imati perspektivu za budućnost. Istorija je vrlo važna, moramo uvek da razumemo i da pokušamo bolje da razumemo sentimente i na koji je način je prošlo iskustvo oblikovalo šta su te zemlje sada i kakva je njihova budućnost i, ukoliko to ne iskoristite kao početnu poziciju i zaista gledate u budućnost, ostaćete zaglavljeni i to, nažalost, u velikoj meri obeshrabruje mlade ljude. Stoga smatram da je izazov da se više priča o budućnosti i da se pronađe pravi put kojim bi se i omladina i žene ravnopravno uključili u čitav proces.

EWB: Koji su glavni problemi koji naročito usporavaju proces pridruživanja EU, da li je to reforma pravosuđa, nedostatak usklađene spoljne politike Srbije sa politikom EU, korupcija, itd.?

MV i TS: Borba protiv korupcije, vladavina prava i sloboda medija – to su možda tri najvažnija izazova.

TS: Ja bih takođe rekao da je uloga mladih ljudi veoma važna. Mi ne možemo da promenimo istoriju, ona ne može i ne sme biti zaboravljena, ali možemo oblikovati sami svoju budućnost. Mladi, obrazovani ljudi koji su okrenuti ka budućnosti su u odlučujućoj poziciji.

MV: Tokom naših diskusija, takođe smo povezali pomenuto sa mogućnošću privlačenja investicija, jer ako kompanije ne mogu biti sigurne da postoji vladavina prava, ako nema pravednih i fer zakonodavnih procedura, ako je korupcija sveprisutna, one neće doći i ulagati dugoročno. Tako da to umnogome može negativno da utiče na ekonomski razvoj zemlje.

EWB: Kakve su reakcije makedonskih i srpskih vlasti na vaše komentare?

TS: Oni razumeju šta im govorimo i šta predstavljamo i mislim da smo veoma toplo i srdačno primljeni. Bili su veoma otvoreni i iskreni i mislim da je pomoglo to što imamo dobre namere.

EWB: Švedska i Finska su među malobrojnim zemljama koje su u EU, a nisu članice NATO. Kako vi, iz te perspektive, vidite srpsku vojnu neutralnost i nedostatak želje da se priključi NATO?

TS: Mislim da je to potpuno na vama, kao što je bilo na nama da odlučimo.

MV: Svaka slobodna i nezavisna zemlja treba samostalno da donese odluku o tome u kakve će bezbednosne strukture ući. Mi u potpunosti poštujemo to i, kao što znate, uključeni smo u saradnju u velikom broju regiona i u više različitih zemalja. Mi imamo najveću saradnju između naše dve zemlje, ali takođe blisko sarađujemo sa NATO, sa SAD, sa Velikom Britanijom, itd. Stoga u potpunosti podržavamo da tu odluku svaka zemlja treba individualno da donese.

EWB: Srpska vlada nastoji da  „balansira“ između NATO i EU sa jedne strane, i Rusije sa druge strane, sa kojom Srbija održava bliske odnose, uključujući vojnu saradnju. Uz to, nije uskladila svoju spoljnu politiku prema Rusiji sa spoljnom politikom Evropske unije, u smislu da nije uvela sankcije Rusiji. Dakle, kako vi gledate na ovo iz perspektive zemalja koje nisu članice NATO, ali jesu članice EU i kao takve usklađuju svoje spoljne politike sa politikom EU?

MV: Nadamo se da će doći do neke vrste približavanja stavova, jer se odluke o sankcijama donose jednoglasno i, stoga, nemoguće je da jedna zemlja odstupi od odluke.

TS: Osim toga što ne podržavamo nelegalnu aneksiju Krima i rat u istočnoj Ukrajini, mi i dalje razgovaramo sa Rusijom i smatram da je dijalog vrlo važan kad je potreban.

EWB: Da li smatrate da je neusaglašavanje sa spoljnom politikom Evropske unije prepreka na putu Srbije ka EU?

TS: Mislim da ukoliko želite da postanete deo EU, treba da se pridružite politikama o kojima je jednoglasno odlučeno u EU. Ali kada ste već u Uniji, onda imate reč kada se donose odluke o politikama koje treba sprovesti.

MV: Mi takođe imamo svoja mesta u Evropskoj uniji i dobro je kada postoji mogućnost da se donesu odluke o spoljnoj i bezbednosnoj politici ali, na kraju, bilo bi mnogo teško ukoliko ne bismo govorili jednoglasno što je češće moguće.

TS: Ovo unapređeno partnerstvo i saradnja je činjenica, ali ipak mislimo da svaka zemlja treba da ima pravo da samostalno odluči, bez ikakvog pritiska, kojoj god organizaciji želi da se priključi i, ako se dogodi da više ne želi da pripada tamo, da se odvoji.

EWB: S obzirom da ste bili u poseti Makedoniji, kako vidite skorašnja dešavanja u ovoj zemlji i njihovo veliko interesovanje da otpočnu pristupne pregovore sa EU i reše problem oko imena sa Grčkom?

TS: Kada dolazite sa severa, potrebno je neko vreme dok razumete zašto je to važno, ali mi smo se već navikli. Problem u vezi sa imenom je vrlo delikatan i potrebno je da ga reše Grčka i Makedonija između sebe. Vrlo je delikatno i kada se problem koristi da unutrašnju političku upotrebu a, sa druge strane, ukoliko napravite neki korak ka pronalaženju rešenja, možete biti osuđivani kao neko ko će prodati nešto ni za šta. Makedonija je dobila novu vladu i, koliko sam razumeo, izbori su bili regularni i pošteni i sada bi trebalo da se održe i lokalni izbori. Ne želim da se mešam u unutrašnje poslove nezavisnih zemalja, ali Makedonija se suočila sa takozvanim skandalom oko prisluškivanja i takvi problemi moraju biti rešeni kroz legalne procedure, inače će se Makedonija zaustaviti negde u pozadini.

MV: Osetila sam da je nastala potpuno nova politička dinamika unutar vlade i da imaju istinsku priliku da urade mnogo toga drugačije od prethodnog režima. Stupili su u kontakt i sa Bugarskom i Grčkom i to je uvek prvi korak da pokažete političku volju za rešavanje problema. Oboje se nadamo da će to dovesti do pozitivnih rezultata. Međutim, ovaj problem je stajao na putu pristupnih pregovora veoma dugo i nadam se da će naći neki vid sporazuma i samostalno sprovesti željene reforme.

EWB: Kako biste komentarisali one programe i inicijative, kao što su Berlinski proces i najavljeni Berlin plus, koji bi trebalo da uvećaju šanse za ulazak zemalja Zapadnog Balkana u EU? Kako vi vidite ove inicijative?

MV: To je jedna dobra stvar. Potrebno nam je stalno angažovanje i privrženost tome i neki konkretni koraci u pravcu ostvarenja cilja. Ukoliko možemo da doprinesemo tome, mi ćemo to i učiniti, jer možemo to da priuštimo i, takođe, možemo da dobijemo dosta od toga. U našem je interesu takođe da se angažujemo na Zapadnom Balkanu. Na primer, švedska vlada će ponovo uspostaviti sporazum o razvoju i saradnji sa Makedonijom, a, sa druge strane, Švedska podržava i veliki je donator Srbiji.

TS: Takođe mislim da Finska i Švedska ne poseduju nikakvu skrivenu agendu. Mi smo male zemlje, kao i vi, i samo želimo da vas ohrabrimo i pomognemo da dostignete uslove gde ćete imati dobar pristup zdravstvu, obrazovanju i gde ćete živeti u mirnom okruženju, jer smo mi primer toga. Mi nismo zainteresovani za to šta nam „velika braća“ sa koje god strane govore da radimo, mi znamo da naše male zemlje moraju da imaju pravo da pronađu svoj način života i naprave samostalne izbore bez pritiska drugih.


Autori: NT Štiplija i Nikola Burazer