Fabrici: Izgradnja vladavine prava ključna za Srbiju

Sem Fabrici; Foto: Tanjug / Sava Radovanović

BEOGRAD – Normalizacija odnosa Prištinom, izgradnja društva koje se temelji na vladavini prava, stvaranje savremene, otporne privrede koja je usmerena ka rastu, efikasna državna uprava, promocija individualnih i kolektivnih prava, te stvaranje zdrave životne sredine – gradivni su elementi evropske perspektive Srbije, i skup vrednosti i interesa koje treba štititi i promovisati kako bi se Srbija pripremila za pridruživanje evropskoj porodici – rekao je šef Delegacije EU u Srbiji ambasador Sem Fabrici u intervjuu za Cord magazin.

Na pitanje da li smatrate da će region ostati stabilan ili se slaže sa analizama koje ne isključuju mogućnost sukoba između balkanskih zemalja Fabrici daje optimistačan odogovor.

“Progresivno sprovođenje pravnih tekovina EU tokom pregovora, prekogranična saradnja, veliki infrastrukturni projekti – poput planirane izgradnje autoputa Beograd-Priština ili gasnog interkonektora Srbija-Bugarska – su među aktivnostima koje idu u prilog postizanju ekonomskog, društvenog i političkog mira. Sve češći sastanci lidera zemalja Zapadnog Balkana u regionu i Briselu su dokaz političke posvećenost zajedničkom radu. To su ohrabrujući znaci procesa koji je započet 2003. u Solunu“

Fabrici ističe i šansu za izgradnju zajedničke pozitivne budućnosti.

“Tačno je da je ovaj region prošao kroz tešku i nasilnu prošlost, ne čak ni tako davno, ali EU predstavlja najbolju priliku za pomirenje i zajedničku izgradnju demokratske, prosperitetne i sigurne budućnosti. Suština uspeha EU leži u trajnom pomirenju između starih neprijatelja koji su nakon Drugog svetskog rata odabrali put saradnje, čemu svedoči 60 godina mira u EU.”

Povodom protekle godine kada je Srbija otvorila 6 pregovaračkih poglavlja, Fabrici je upitan kako ocenjuje dosadašnji tempo pregovora.

“Srbija je u 2017. otvorila šest poglavlja. Poslednja dva, otvorena na Međuvladinoj konferenciji u Briselu 11. decembra, tiču se prava privrednih društava i ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Budući da su neka od najsloženijih poglavlja već otvorena, proces integracija Srbije dobro napreduje, a pregovore odlikuje pozitivna dinamika. Otvaranje poglavlja odražava ostvareni napredak i svestan sam da svaki korak u pregovorima zahteva veliku pažnju, kao i očekivanja da se otvori veći broj poglavlja.”

Ipak, dodaje da treba biti oprezan sa davanjem posebnog značaja broju otvorenih poglavlja.

“Otvaranje poglavlja, međutim, ne treba posmatrati kao cilj po sebi, već ga treba dovesti u vezu sa napretkom u sprovođenju reformi čiji je cilj dostizanje standarda EU. Te reforme moraju biti sprovedene na pravi način kako bi donele očekivane pozitivne rezultate. Reforme treba da budu politički prioritet tokom cele godine, a ne samo uoči Međuvladinih konferencija.”

Upitan šta misli o normalizaciji odnosa sa Prištinom i da li je ona presudna za uspeh celokupnog procesa integracija Fabrici odgovara.

“Poglavlje 35, koje se tiče dijaloga između Beograda i Prištine, nesumnjivo je jedno od važnih poglavlja, dok je sâm dijalog važan element daljeg napretka Srbije. Kako je EU više puta naglasila, cilj dijaloga je da dovede do obavezujućeg sporazuma za sveobuhvatnu normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine. EU ne donosi konačnu odluku o statusu, uključujući aspekt priznavanja; tu odluku donose države članice.”

Fabrici izričito navodi da će strane koje pregovaraju same odlučiti ishod pregovora.

“O tome šta će normalizacija na kraju obuhvatiti, odlučiće lideri u Beogradu i Prištini, dok će EU, pod vodstvom visoke predstavnice/potpredsednice Mogerini, nastaviti da olakšava taj proces.”

Na pitanje srpski zvaničnici insistiraju na tome da je Srbija po prvi put od započinjanja pristupnog proces dobila potencijalni datum ulaska u EU, pozivajući se na 2025. Godinu koju je u septembru pomenuo Žan Klod Junker, Fabrici odgovara.

“Predsednik Junker je u svom govoru o stanju Unije u septembru ove godine naveo niz ciljeva koje EU treba da ostvari do 2025, među kojima je i kredibilna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan. To je srednjoročni plan koji nesumnjivo predstavlja veoma pozitivan razvoj događaja za Zapadni Balkan, kako u smislu cilja, tj. proširenja, tako i u pogledu vremenskog okvira, odnosno 2025. godine.”

Ipak Fabrici upozorava na neophodnu ozbiljnost u predstojećem periodu.

“Taj vremenski okvir je zamišljen kao period u kom će Srbija i region sprovesti sve reforme neophodne za pristupanje EU. Predsednik Junker je takođe najavio strategiju za Zapadni Balkan koja će biti predstavljena u februaru 2018. Politička poruka je da su vrata EU otvorena, ali da region treba da uradi svoj deo posla kako bi opravdao očekivanja. Uspeh će se meriti prema reformama i njihovim rezultatima, a ne prema datumima”..

Imajući u vidu da je predsednik Srbije Vučić je prošlog leta rekao da su Kosovo i odnosi sa Rusijom prioriteti u odnosima Srbije i EU, dok je vladavina prava na trećem mestu Fabrici je upitan kako mu se čini ovaj redosled važnosti.

„Evropske integracije su transformativni proces koji će na kraju definisati tip društva u kom građani Srbije žele da žive i međunarodnu ulogu koju žele da igra njihova zemlja.“

On dodaje i sledeće.

„Normalizacija odnosa sa Prištinom, izgradnja društva koje se temelji na vladavini prava, stvaranje savremene, otporne privrede koja je usmerena ka rastu, efikasna državna uprava, promocija individualnih i kolektivnih prava, te stvaranje zdrave životne sredine: sve su to gradivni elementi evropske perspektive Srbije. To je skup vrednosti i interesa koje treba štititi i promovisati, a to su i gradivni elementi koji pomažu ostvarivanje istog prioroteta – pripremanja Srbije za pridruživanje evropskoj porodici.“

Upitan o stanju u medijima u Srbiji, imajući u vidu da je prethodni šef Delegacije EU u Srbiji, Majkl Devenport, izražavao zabrinutost povodom ovog pitanja, dok se u izveštajima Evropske komisije navodi da u toj oblasti već godinama nije ostvaren napredak, Fabrici odgovara da “klima nije poboljšana”.

“S obzirom na to da smo u procesu sastavljanja izveštaja o napretku za 2017. koji će biti objavljen u aprilu 2018, prerano je da govorimo o njegovim zaključcima. Međutim, jasno je da niz prethodnih preporuka, uključujući one vezane za efikasnost i nezavisnost nezavisnih regulatornih tela, nije rezultirao naročitim napretkom. Profesionalna udruženja u Srbiji prijavljuju sve veći broj napada i zastrašivanja novinara, kao i očigledan nedostatak zalaganja pravosudnih vlasti da te slučajeve reše.”

Dodao je da EU radi na tome i da je nedavno obavila stručni pregled na osnovu kog će biti definisane dalje preporuke.

S obzirom da Fabrici je skoro izjavio da  „evropski projekat nezaustavljiv“ , upitan je kako će EU izgledati u 2018?

“EU je povratila i osnažila svoj inicijatorski duh uprkos nedavnim ekonomskim teškoćama, kontinuiranom migracijskom pritisku, terorizmu i globalnoj nestabilnosti. Privreda je ponovo na pravom putu, migracije više nemaju dimenzije krize, pregovori o istupanju Velike Britanije su u toku, a ostvaren je i značajan napredak po pitanju bezbednosti i odbrane.”

U svetlu očekivanja u Evropskoj uniji pomenuo je i region Zapadnog Balkana.

“Naredna godina će za Zapadni Balkan biti obeležena nizom važnih inicijativa, počev o strategije koju će Komisija objaviti u februaru. Uopšteno govoreći, uprkos brojnim izazovima, osnovni elementi naše Unije su ostali isti. EU – kao unija država – jedina ima dimenziju koja je potrebna za postizanje većeg prosperiteta u konkurentnom svetu i kritičnu masu da zaštiti svoje građane u globalnom takmičarskom okruženju.”