Fregzit ili jača EU –  Šta će doneti rezultati predsedničkih izbora u Francuskoj?

Foto: Medija Centar Beograd

BEOGRAD –  Da li Francuskoj posle izbora predsednika sleduje „fregzit“ ili će doći do stvaranja Šeste republike i zbog čega u kampanji nisu pokretana evropska pitanja, samo su neka od pitanja koja su pokrenuta na okruglom stolu pod nazivom „Predsednički izbori u Francuskoj – koja budućnost za Evropu?“ koji je održan danas u Medija centru u Beogradu. O izborima za predsednika Francuske, govorili su urednik srpskog izdanja Le Monde diplomatique Ivica Mladenović, Sentator Francuza u inostrantvu Žan Iv Lekont i dekanka Fakulteta za medije i komunikaciju Univerziteta Singidunum i bivša ambasadorka Srbije pri UNESCU u Parizu Nada Popović Perišić.

Posle pet godina ističe mandat francuskog predsednika Fransoa Olanda, prvog predsednika u istoriji ove države koji nije zatražio da se kandiduje za drugi mandat. Osim toga, u skladu sa promenama u čitavom svetu gde je čitav politički spektar pomeren udesno, u Francuskoj se prvi put dešava da se ne dovodi u pitanje da li će kandidat ekstremne desnice ući u drugi krug predsedničkih izbora, dok se procenjuje da kandidati umerenih opcija i levice i desnice, neće ući u drugi  krug. Najveće pitanje možda jeste to da li će novoizabrani predsednik moći da obezbedi parlamentarnu većinu na izborima koji će se održati u junu, što u velikoj meri dovodi pitanje funkcionisanja Francuske republike.

Prema rečima Žan Iv Lekonta, Francuska se trenutno nalazi u jako teškoj ekonomskoj situaciji koja je nastala tokom prethodnih pet godina predsedništva Sarkozija i Fijona kao premijera. To je dovelo do situacije u kojoj se prirodno biračko telo vladajućih levih stranaka opredeljuje za podršku Nacionalnom frontu, koji predvodi Le Penova. Lekont smatra da je govor Le Penove populistički, da seje strah i može da se poredi sa Trampovim govorom tokom kampanje u SAD-u. Prema njegovom mišljenju neophodno je boriti se protiv ideja Nacionalnog fronta, čija je prednost pojednostavanje kompleksnih političkih pitanja poput odnosa sa EU, tako što se je jednostavno odbacuju i traži izlazak Francuske iz EU. Prema njegovom mišljenju to je koračanje unazad, koje je suprotno suštinskim pitanjima EU koja zahtevaju kretanje unapred.

„Izgradnja Evropske unije je jako komplikovan proces. Mislim da bismo trebali da odemo korak dalje, ali nijedan političar neće preuzeti tu odgovornost. Svesni smo da pitanja o EU imaju uticaja na nacionalnu kampanju, ali nijedan političar ne može da odbrani stav da se zapravo zalaže za širu i ambiciozniju Evropu. Bilo bi potrebno da zemlje podele suverenitet sa stanovništvom i da se formira federalna Evropa“ predlaže Lekont, koji smatra da Le Penova neće pobediti na izborima.

Iako nijedan kandidat ne javno zagovara ovako ozbiljne promene koje podrazumevaju veće integracije u okviru EU, svi kandidati  koji su favoriti u trci za predsednika sem Le Penove imaju jasnu želju za saradnjom sa EU.

„Makron i Fijon su kandidati kontinuiteta u smislu evropske politike i ukoliko jedan od njih bude izabran neće biti nikakvih promena u odnosima Francuske prema EU. Nešto drugačiji od njih je Žan Luk Melanšon koji predviđa koncept Plana B. On se zalaže za Evropu kao socijalnu tvrđavu i smatra da su aktuelne politike nepravedne, te predlaže promene i pregovore sa partnerima, pre svega Nemačkom, ali ukoliko do toga ne dođe on predlaže referendum i izlazak iz EU“, objašnjava urednik srpskog izdanja Le Monde diplomatique, koji dodaje da EU ne sme da se javno izjašnjava o svojim favoritima na predstojećim izborima u Francuskoj, jer to znači mešanje u unutrašnju politiku jedne države, ali da su čelnici Eu nedavno primili Makrona, što je jasna poruka da je on njihov izbor.

Ipak Žan Iv Lekont smatra da je za politiku važan kolektiv, a ne pojedinačni predstavnici, zbog čega će on glasati za kandidata socijalista, Benoa Amona, podsećajući da onaj ko pobedi na  izborima mora sebi da obezbedi i većinu u parlamentu, što Amon može. Lekont takođe govori i o nastanku novih problema odnosu javnosti prema politici, a to je promena odnosa Francuza prema političkom pozicioniranju na levicu i desnicu, što je najplodniji pokretač diskusija u parlamentu. Ova situacija istovremeno negativno utiče na debatu o članstvu u EU.

„Ukoliko napuštamo jasnu podelu na levicu i desnicu i ne uzimamo u obzir socijalna i ekonomska pitanja i borbru za jednakost, doći će do toga da će se stvoriti nova podela – javiće se ljudi koji su naiconalistički orijentisani, koji smatraju da je važno očuvanje granica države i na one koji su internacionalisti“, kaže Iv Lekont koji smatra da je važno da Francuska podržava stvaranje Evropske unije, a ne da postane destruktivna i zatvara svoje granice.

Nastavivši svoju misao, Iv Lekont se osvrnuo na proširenje Evropske unije na Zapadni balkan i rekao da završavanje procesa izgradnje Evropske unije predstavlja evropsku snagu.

„Ne možemo biti ubeđeni Evropljani i da ne govorimo o proširenju. Svi predsednički kandidati su rekli da Evropa još uvek nije spremna za proširenje i da ćemo je kasnije proširivati. To je greška sa njihove strane jer nam je zaista potrebno da stvorimo evropski duh, što znači da uključimo sve zemlje koje su na njenim granicama. A svako napuštanje Evrope će nas puno koštati“, govori Žan Iv Lekont i podseća da će ovi izbori imati ozbiljne posledice i uticati na EU, kao što će promene situacije u EU uticati na Francusku.

Ipak Lekont smatra da će se debata o EU verovatno pokrenuti pred parlamentarne izbore, kada će Francuska birati tačno kakvu politiku želi.

Prvi krug predsedničkih izbora u Francuskoj biće održan u nedelju 23. aprila, a drugi 7. maja. Od 11 kandidata, od kojih ni jedan zapravo ne predstavlja kontinuitet politike trenutnog predsednika Olanda,  donedavno je njih pet bilo proglašeno za favorite. U poslednjih nekoliko nedelja, iz grupe favorizovanih kandidata izuzima se kandidat francuskih socijalista Benoa Amon zbog pada popularnosti zabeleženog prema istraživanjima javnog mnjenja. Trenutno se u najužem izboru za predsednika Francuske ističu se kandidat centra Emanuel Makron, predstavnik lilberalne struje u okviru konzervativne desnice i desne struje koje pripadaju socijalističkoj levici, koji je ujedino prema istraživanjima glavni kandidat u drugom, Marin Le Pen, predstavnica radikalne desnice koja se već neko vreme se vodi kao glavna kandidatkinja za prvo mesto u prvom krugu. Nešto manje popularnosti u Francuskoj uživaju kandidat desnice Fransoa Fijon, klasičan primer „čoveka države“, koji od 1993. godine obavlja najviše državne funkcije i utopistički kandidat levice Žan Luk Melanšon, koji nastupa sa tradicionalnim socijaldemokratskim programom i predviđa stvaranje Šeste francuske republike. Ipak, zbog nepoverenja prema istraživanjima javnog mnjenja koja su povodom nedavnih događaja poput Bregzita ili predsedničkih izbora u Americi, pokazala suprotne rezultate od stvarnih ishoda, do objavljivanja samih rezultata izbora u Francuskoj ostaće neizvesno ko će se useliti u Jelisejsku palatu.