Prošlogodišnje predizborne kampanje širom Evropske unije, suprotno očekivanjima, nisu dovele do trijumfa evroskepticizma, ali su povećale vidljivost podela među državama članicama.
Ipak, ova razmimoilaženja ne predstavljaju opasnost po opstanak Unije, već su naprotiv, signal uobičajene dinamike zbog intenzivnijih promena unutar EU.
Nacionalni izbori u pojedinim članicama otvorili su prostor za redefinisanje odnosa unutar EU. Holandija i Ujedinjeno Kraljevstvo zadržale su dosadašnji odnos snaga među političkim partijama, dok su francuski glasači dali poverenje Emanuelu Makronu. Novi francuski predsednik snažno zagovara dublju i dalju evropsku integraciju voljnih, nastojeći da ojača uticaj Francuske nauštrb Nemačke koja je oslabljena zbog višemesečnih koalicionih pregovora. U Austriji je ostao manje-više isti odnos snaga u parlamentu, ali je došlo do promene u Vladi u desno.
Poraz ideja tradicionalnih političkih partija i ekstremne desnice u Francuskoj bio je simbol trijumfa evrooptimista. Ipak, rasprave o pitanjima identiteta, migranata i nacionalnog interesa, koje oblikuju desničarski populisti i evroskeptici, biće još neko vreme aktuelne, jer u narednim mesecima slede izbori u Češkoj, Mađarskoj, Italiji i Švedskoj.
U međuvremenu, bitka za evropske vrednosti, naročito na polju vladavine prava, nastaviće se u Poljskoj i Mađarskoj, a verovatno i Rumuniji, zbog kontroverznih novih zakona i reformi pravosuđa kojima se krše evropski standardi. Odbijanje država Višegradske grupe da prime migrante ugrožava aktuelni zajednički pristup EU prema azilantima. Prostor za zabrinutost postoji, jer im podršku pruža nova austrijska vlada.
Druga faza bregzita je upravo počela, za sada, bez najave oprečnih stavova među članicama EU. Katalonska kriza takođe ne izgleda kao da bi mogla da poremeti odnose među evropskim državama, kao ni drastično slabljenje podrške Ciprasu i drugi tinjajući izazovi unutar Grčke, pred završetak višegodišnjeg programa pomoći.Ključni momenat za definisanje evropskih odnosa u ovoj godini su koalicioni dogovor u Nemačkoj i stav koji će zauzeti buduća nemačka vlada prema reformskim predlozima za dalje evropsko ujedinjenje. Pored toga, jedno od važnih pitanja biće i odnos država članica prema politici proširenja EU. Za sada, izjave Junkera i drugih evropskih zvaničnika, najavljena Strategija proširenja EU i dugo očekivani Samit EU – države Zapadnog Balkana, daju razloga za optimizam. Stvari će biti jasnije nakon godišnjeg izveštaja Evropske komisije i redovnog samita lidera EU, krajem juna. Realno je očekivati pozitivan ishod aktuelnih procesa, jer nijednoj evropskoj državi nije u interesu slaba i podeljena EU.
Projekat Evropa za mene sprovodi Evropski pokret u Srbiji, a finansira Evropska unija. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Evropske komisije.