Hoće li civilno društvo uticati na platformu predsednika o Kosovu?

Aleksandar Vučić, Marko Đurić; Foto: Tanjug / Tanja Valić / bg

BEOGRAD – Iako su se organizacije civilnog društva dugi niz godina bavile procesom normalizacije odnosa sa Kosovom, kako kroz radnu grupu za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, tako i kroz različite druge projekte i inicijative na temu dijaloga Beograda i Prištine, njihovom radu se u poslednje vreme posvećuje sve veća pažnja javnosti.

U subotu 31. marta održan je događaj Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji na temu poglavlja 35, kome su pored predstavnika civilnog društva okupljenih u Nacionalni konvent, prisustvovali i visoki predstavnici vlasti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i drugi funkcioneri kancelarije za KiM i ministarstva. U pitanju je bio događaj u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji, prvi kome je prisustvovao lično predsednik.

Događaj je organizovan svega nekoliko dana nakon hapšenja direktora kancelarije za KiM Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici, koje je značajno podiglo tenzije na relaciji Beograd-Priština i naizgled ozbiljno ugrozilo proces dijaloga između dve vlade.

Skoro trideset organizacija civilnog društva imalo je svoja izlaganja na događaju, podeljenom na tri panela, kome su pored predstavnika države prisustvovali i brojni predstavnici medija. Na taj način je organizacijama civilnog društva bila omogućena velika pažnja medija, gotovo bez presedana kada je reč o ovoj temi.

Dragiša Mijačić, izvršni direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj i koordinator Radne grupe za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropkoj uniji, kaže za EWB da je zadovoljan organizovanim skupom.

Prema njegovom mišljenju, „skup je bio odlično organizovan i medijski propraćen, svaka organzacija je dobila prostor da može da iznese svoje stavove, a izlaganja su bila temeljna i relevantna za temu“.

Mijačić podseća da je na događaju ukupno učestvovalo 29 govornika podeljenih u tri panela, od čega je predsednik Vučić saslušao dvadeset, a ministarka Joksimović još devet.

„Na kraju skupa svi su bili zadovoljni, i predstavnici civilnog društva koji deluju u okviru Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji i predstavnici vlasti, što je verovatno najbolji pokazatelj da je događaj uspeo u svojoj svrsi da doprinese dijalogu o rešavanju kosovskog pitanja“.

Na pitanje da li očekuje da izlaganja sa događaja utiču na konačnu platformu predsednika o Kosovu, Mijačić podseća da je predsednik Vučić „više puta naveo da mnogi izneti stavovi tokom izlaganja mogu biti korisni za izradu Platforme o rešenju kosovskog pitanja.“

„Otuda ne smatramo da će svi naši predlozi biti usvojeni“ – kaže Mijačić – „ali neki će svakako biti detaljno razmatrani a kasnije verovatno i uvršteni
u platformu.“

Međutim, Mijačić takođe ističe da će Radna grupa Nacionalnog konventa za poglavlje 35 „insistirati na nastavku dijaloga i nakon donošenja Platforme, insistirajući da taj dokument bude izrađen u skladu sa Stavovima o rešenju kosovskog pitanja koji su usvojeni od strane ove Radne grupe.“

Događaj Nacionalnog konventa takođe je pružio prostor srpskim organizacijama sa Kosova da pred predsednikom iznesu svoje viđenje normalizacije odnosa i problema sa kojima se suočava srpska zajednica na Kosovu. I pored velike važnosti procesa briselskog dijaloga za srpsku zajednicu na kosovu, njen glas se nije dovoljno čuo u javnosti i medijima, pa ni u procesu unutrašnjeg dijaloga.

Jovana Radosavljević, izvršna direktorka Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice, koja je takođe imala izlaganje na događaju Nacionalnog konventa, slaže se da pitanje položaja Srba na Kosovu nije u dovoljnoj meri bilo prisutno u unutrašnjem dijalogu.

Prema njenom mišljenju, „toj temi se ozbiljnije pristupilo u tri okrugla stola koja su se i odrzala na teritoriji Kosova, ali je najveći odjek imala na poslednjem događaju kada se predsednik Aleksandar Vučić susreo sa članicama NKEU, među kojima je bilo predstavnika civilnog drustva sa severa Kosova.“

Radosavljević podseća da je ovo bila i prva prilika da predsednik „direktno čuje razmisljanja onih kojih se Briselski sporazum najviše i tiče, ali i šira javnost koja, na žalost, ne poznaje savremeno Kosovo.“

Nije jasno, međutim, da li ova pažnja posvećena stavovima srpskih organizacija civilnog društva na Kosovu predstavlja i veće uvažavanje njihovih stavova i njihovo uključivanje u predsednikovu platformu.

Radosavljević smatra da je važno da je predsednik imao priliku da direktno čuje kritike i preporuke Srba sa Kosova, ali i drugih učesnika. Prema njenom mišljenju, „mala su očekivanja da će jedan panel promeniti kurs i rezultirati u konkretnim promenama, ali je bitno da se na neke svari ukazalo.“

„Ono što je bitno je da praksa unutrašnjeg dijaloga ne prestane“ – smatra Radosaljević – „već da se nastavi sa što većim brojem učesnika sa celog Kosova, čak i po predstavljanju platforme o kosovskom pitanju, a posebno po potpisivanju pravno obavezujućeg sveobuhvatnog sporazuma sa Prištinom.“

Ostaje da se vidi da li će izlaganja organizacija civilnog društva sa Nacionalnog konventa, kao i materijali koji su prethodno prosleđeni radnoj grupi za unutrašnji dijalog u Kancelariji za KiM, naći svoje mesto u predsednikovoj platformi za Kosovo i zvaničnoj politici Srbije.


Projekat „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Švedske.