[BSF] Hunkos: Promocija demokratije među ključnim ciljevima EU na Zapadnom Balkanu

BEOGRAD – Promocija demokratije i dalje je glavni princip kojim bi, u teoriji, trebalo da se rukovodi spoljna politika EU kada je reč o procesu proširenja za zemlje Zapadnog Balkana, poručuje Ana Hunkos sa Fakulteta za sociologiju, politiku i međunarodne studije na Univerzitetu u Bristolu.

Intervju u celosti na engelskom jeziku možete pročitati ovde.

„U praksi, to je drugačije“, napomenila je Hunkos u intervjuu za European Western Balkans i Tanjug.

Povodom komentara da EU promoviše politiku koja stabilnosti daje prednost nad demokratijom, a što vodi jačanju „balkanskih moćnika“, Hunkos kaže da u teoriji ili retorici Globalne strategije EU ne vidi da je to slučaj na Zapadnom Balkanu.

U smislu globalne strategije EU promocija demokratije i vladavine prava na Zapadnom Balkanu je glavni prioritet, ukazuje Hunkos i dodaje da to u praksi nije tako, ne samo na Zapadnom Balkanu, već i u drugim delovima evropskog susedstva, pa čak i u okviru same EU.

„Ali, ako ikoga pitate u Evropskoj službi za spoljne poslove ili u Evropskoj komisiji mislim da će oni naglasiti činjenicu da se ništa nije promenilo u smislu principa kojima se vodi spoljna politika EU na Zapadnom Balkanu, a promocija demokratije je jedan od njih“, navela je ona.

Na konstataciju da se proces proširenja pominje u Globalnoj strategiji EU kao instrument spoljne politike koji ima pozitivan, stabilizujući efekat na susedstvo, te pitanje da li je EU ozbiljno posvećena tom procesu ili sam proces služi interesu EU, naročito na Zapadnom Balkanu, Hokus smatra da su oduvek u pitanju obe stvari što nije ništa novo.

„Proširenje je instrument dinamike za spoljnu politiku EU, na njega se gledalo kao na najuspešniju spoljnu politiku EU“, navodi ona i dodaje da EU ne može da se odrekne tog instrumenta zbog onoga što joj donosi kada je u pitanju meka moć.

Ona, ipak, naglašava da postoji posvećenost EU, za koju kaže da je oslabila u proteklim godinama, ali da se sada može videti nova posvećenost, naročito od visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini i Evropske komisije na čelu sa Žan Klod Junkerom u smislu pružanja podrške i ohrabrenja.

„Onda, očigledno, morate da pogledate zemlje članice i tamo vidite razlike zavisno od članice koju posmatrate, počevši od Nemačke, koja je sebe predstavila kao ključnog lidera na Zapadnom Balkanu, naročito kroz Berlinski proces, ali ne dele sve zemlje članice istu posvećenost“, napomenula je Hunkos.