Izmena Ustava – konflikt države i struke

Foto: NKEU

Evropska komisija je nedavno objavila strategiju proširenja na Zapadni Balkan, u kojoj se ističe ponovna posvećenost Evropske unije regionu. U dokumentu pod nazivom „Verodostojna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan i vodeći angažman EU u tom regionu“, vladavina prava je prepoznata kao ključna oblast na koju će biti usmerena pažnja Brisela u narednom periodu.

„Kako bi zemlje ispunile sve uslove za članstvo i ojačale svoje demokratije, neophodne su sveobuhvatne i ubedljive reforme u ključnim oblastima, a naročito u oblasti vladavine prava, konkurentnosti, regionalne saradnje i pomirenja“, navodi se u Strategiji.

Dobro je poznato da od napretka u oblastima koja se odnose na poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava i poglavlje 24 – Pravda, sloboda i bezbednost, zavisi celokupni napredak Srbije na putu ka EU, a da bi postala članica EU do datuma koji se u dokumentu EK navodi kao mogući tajming za pridruživanje – 2025. godine, Srbija bi trebalo da usvoji mere predviđene Akcionim planom za poglavlje 23. Jedna od mera jeste i izmena Ustava, koja bi trebalo da bude urađena u skladu sa preporukama Venecijanske komisije – savetodavnog tela Saveta Evrope, koje daje mišljenja u vezi sa najvišim pravnim aktima njegovih članica.

Novi Ustav bi trebalo da obezbeđuje nezavisnost pravosuđa od političkog uticaja, maksimalno ograničavajući uticaj zakonodavne i izvršne vlasti u postupku odabira, predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova i (zamenika) javnih tužilaca, a koje mora biti zasnovano na preciznim kriterijumima. Uloge Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca u rukovođenju pravosuđem, kao i u pogledu nadzora i kontrole rada pravosuđa bi trebalo da budu ojačane i da u njihovom sastavu ima najmanje 50% članova iz reda sudija, odnosno javnih tužilaca, izabranih od strane njihovih kolega a koji predstavljaju različite nivoe nadležnosti, dok bi uloga Narodne skupštine bila ne više nego deklaratorna, navedeno je u Akcionom planu za poglavlje 23.

Radni tekst Ustava trebalo bi da bude potvrđen pozitivnim mišljenjem Venecijanske komisije, nakon čega bi se građani Srbije izjasnili o usvajanju Ustava na referendumu.

Prema Akcionom planu, izrada radnog teksta Ustava i javna rasprava bila je planirana za treći kvartal 2016. godine, kao i upućivanje predloga Ustava na mišljenje Venecijanskoj komisiji, dok se predviđalo da Narodna skupština usvoji najviši pravni akt u četvrtom kvartalu 2017. Jasno je, dakle, da Srbija uveliko kasni sa ovim procesom. Međutim, odgovor države, ali i struke, na probijene rokove glasi – kvalitet je važniji od roka, kao i da bi mnogo veći problem bio usvajanje lošeg Ustava.

„Ako smo se oko nečega složili sa predstavnicima civilnog društva, to je da je važniji sadržaj od samih rokova“, kaže Tanja Miščević, šefica tima za pregovore Srbije sa EU.

(Tanjug 30.10.2017)

Kao razlog za kašnjenje navodi se da je Akcioni plan za poglavlja 23 i 24 bio izuzetno ambiciozan i da je rađen u drugačijim uslovima. Ipak, predsednik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak smatra da je bilo dovoljno vremena da se ove izmene pripreme kako treba.

„Mi o tome pričamo već od 2015. Godine 2014. imali smo analizu novih ustavnih rešenja  kao i analizu kako treba reformisati pravosuđe, oko čega se cela javnost složila i iza koje su manje više svi stali – i akademija, i strukovna udruženja i sudije. Onda su izrađeni ovi amandmani koji apsolutno nemaju veze sa tom analizom. Napušten je pravac rada koji je tada zauzet, a bio je dobar. Neko je takvu odluku doneo“, objašnjava Međak za European Western Balkans.

Iako je nepobitna činjenica da Srbija treba da usvoji kvalitetan Ustav, čemu bi trebalo da doprinese javna rasprava, čini se da država nema sluha za struku i udruženja koja tvrde da su predlozi amandmana na Ustav loši i da pojedina rešenja predstavljaju zabrinjavajući korak unazad u odnosu na postojeće ustavne garancije.

„Posmatrajući javno tužilaštvo, kao jednog od najvažnijih temelja vladavine prava, izražavamo zabrinutost u pogledu ustavnih rešenja koja proizlaze iz predstavljenog radnog teksta. U odnosu na očekivanja, koja proizlaze iz zahteva poglavlja 23 za depolitizacijom pravosuđa, predstavljaju začuđujuće kretanje unazad“, ukazuje se u saopštenju Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Beogradskog centra za ljudska prava i Komiteta pravnika za ljudska prava.

S obzirom da se od predstavnika države često mogu čuti pohvale na račun inkluzivnosti ovog procesa, čini se da postoji forma, ali da nedostaje suština javne rasprave – dijalog.

 „Zašto Ministarstvo pravde nije uvažilo argumentaciju strukovnih udruženja i organizacija koje se bave pravosuđem i ljudskim pravima, iznetu i usmeno i pisano tokom konsultacija 2017. godine, da bi se upravo takvim rešenjima kakva su sadržana u nacrtima amandmana, pravosuđe dalje politizovalo i činilo zavisnim od politike“, navodi se u pismu Konventa.

Proteklog meseca Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca i Vrhovni kasacioni sud, takođe su predložili povlačenje Radnog teksta iz javne rasprave i izradu novih predloga amandmana. Ove nedelje je više od 70 nevladinih organizacija i udruženja uputilo poziv Ministarstvu pravde da povuče iz javne rasprave Radni tekst amandmana.

Državno veće tužilaca ocenilo je da se amandmanima na Ustav Srbije koje je predložilo Ministarstvo pravde smanjuje dostignuti nivo samostalnosti javnog tužilaštva, pa je predložilo da se postojeći radni tekst amandmana povuče iz javne rasprave i izradi novi.

Na pitanje da li bi Vlada mogla da usvoji ovakav radni tekst Ustava, budući da je manje – više jedinstven stav stručnih udruženja i akademije, Međak objašnjava da se nada da se to neće desiti.

„Pre neki dan smo imali slušanje sa profesorima ustavnog prava, gde su profesori bili jednoglasni u tome da ovi amandmani treba da se povuku i da se pišu ispočetka jer ne mogu čak ni da se dorade. Da li će to Vlada da pošalje Venecijanskoj komisiji? Nadam se da neće“, smatra Međak i dodaje da Venecijanska komisija teško da može ovo da prihvati jer se ovakvim predlozima amandmana zadržava kontrola nad pravosuđem.

On objašnjava da se na taj način kontrola pomera sa same Skupštine na Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, gde će sve ljude koji budu donosili odluke birati sama Skupština, te da će time ona prebaciti svoj uticaj na drugu lokaciju.

„U Visokom savetu sudstva biće 10 članova – 5 članova sudija i 5 članova koji nisu sudije, a koje bira Narodna Skupština. Pet članova koji nisu sudije će birati Predsednika koji će imati zlatni glas – što znači da u slučaju izjednačenog broja glasova prilikom donošenja odluka, zlatni glas Predsednika presuđuje. Da bi odluka bila doneta, potrebno je da glasa pet članova ukoliko sednici prisustvuje sedam članova VSS. To praktično znači da pet članova koje bira Narodna skupština donosi odluke, pod uslovom da su dvojica sudija samo prisutni – što znači da sudije u potpunosti mogu biti nadglasane. Onda se postavlja pitanje kakav je to Vrhovni savet sudstva u kome su sudije manjina“, ističe Međak za EWB.

Međutim, stiče se utisak da je u Državnom veću tužilaca situacija još gora.  „Tamo su samo četvoro od jedanaest članova tužioci, peti član je Državni tužilac, koga takođe bira Narodna skupština. Što žnači da će četiri od 11 članova biti ljudi koje biraju tužioci, i što je još gore, to mogu biti samo zamenici tužilaca. Onda se postavlja pitanje zašto se to telo zove Državno veće tužilaca, kada su tužioci u njemu u manjini“, navodi Međak.

Dodatni problem predstavlja i činjenica da se u Ustav uvodi Pravosudna akademija.„Pravosudna akademija će biti jedina tačka ulaska u sudstvo i time se postavlja pitanje – šta će nam Visoki savet sudstva, kad on može da bira samo sudije sa liste onih koji su završili Pravosudnu akademiju? Akademija bira ko će da uđe, a nju kontroliše Vlada. Onda će Visoki savet sudstva moći da aminuje samo one predloge koji dolaze sa Pravosudne akademije i biće zapravo jedina tačka gde će se birati ko će biti sudija, a ko neće“, objašnjava Međak, uz opasku da ovakvi amandmani ne treba da budu usvojeni, jer bi doveli do situacije da Srbija za deset godina priča o reformi pravosuđa ispočetka.

I pored alarmantnih upozorenja, napuštanja okruglih stolova od strane predstavnika udruženja sudija, tužilaca i pravosudnih pomoćnika, kao i članova nevladnih organizacija, reakcija države izostaje. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da građani nisu u dovoljnoj meri obavešteni o celokupnom procesu i tema izmene Ustava nije dovoljno aktuelna u javnosti.

„Ovaj tekst nije objavljen uopšte u dnevnoj štampi, niti uopšte u štampi. Pazite kako se obaveštava javnost u dnevnicima udarnim – ni reči nema o ustavnoj promeni“, navodi profesor Ratko Marković.

(N1 20.02.2018.)

Napredak Srbije na putu ka članstvu u EU zavisi od progresa u poglavljima 23 i 24, i imajući u vidu da je Srbija u decembru 2017. umesto tri, otvorila dva poglavlja u procesu pristupanja, što su mnogi protumačili kao političku opomenu usled nedovoljnog napretka u oblasti vladavine prava. Ostaje da se vidi kako će Evropska komisija u godišnjem Izveštaju koji se očekuje u aprilu, oceniti prekoračenje rokova i kako će se to odraziti na buduća otvaranja poglavlja.

Upitan kako bi EU mogla da tumači nedostatak dijaloga države i struke, Međak navodi da Brisel može ovo da posmatra samo kao pokazatelj koliko „ne možemo da se složimo oko nekih osnovnih stvari u samoj državi“.

„Mi ćemo na kraju imati referendum o ulasku u članstvo EU. Nama treba nacionalni konsenzus. Kako ćemo mi imati konsenzus o ulasku u EU kada jedan od koraka na putu ka članstvu u EU izaziva ovakav konflikt i može biti završen preglasavanjem, odnosno na silu?“, ukazuje on i postavlja pitanje – kakvo Srbiji društvo ostaje ukoliko nema konsenzusa?

„Nama ostaje društvo u kome je konflikt ugrađen u najviši pravni akt. To društvo ne može da ima stabilnost, niti će imati mir. Mi ćemo o ovome pričati narednih deset godina, kao što u Ustavu iz 2006. pričamo već dvanaest godina. Kada se debatuje konstantno o najvišem pravnom aktu, to društvo nije stabilno, ono je u stalnoj konfuziji i u konstantnom preispitivanju“, zaključuje Vladimir Međak.

Rok za javnu raspravu je 8. mart, nakon čega bi Srbija trebalo da pošalje amandmane Venecijanskoj komisiji na mišljenje, koja bi nakon pozitivnog mišljenja trebalo da da zeleno svetlo kako bi građani Srbije ocenu o Ustavu iskazali na referendumu.


Projekat „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Švedske.