„Izmene Ustava – korak unazad“

Foto: NKEU

BEOGRAD – Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Beogradski centar za ljudska prava i Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM) pozdravili su danas odluku Ministarstva pravde da objavi radni tekst izmena Ustava, ali ukazuju da pojedina rešenja predstavljaju korak unazad u odnosu na postojeće ustavne garancije.

„Naše organizacije, posvećene vrednostima vladavine prava, od osnivanja se zalažu za isključivanje svakog nedozvoljenog uticaja na pravosuđe, kao i za unapređenje kvaliteta pravosuđa Srbije, s ciljem postizanja standarda kvalitetnih, efikasnih i odgovornih pravosudnih sistema uz postizanje pune podele vlasti,“ navodi se u zajedničkom saopštenju.

„Posmatrajući javno tužilaštvo, kao pokretača točkova pravde i jednog od najvažnijih temelja vladavine prava, izražavamo zabrinutost u pogledu ustavnih rešenja koja proizlaze iz predstavljenog radnog teksta. Predložena ustavna rešenja su korak unazad u odnosu na postojeće ustavne garancije. U odnosu na očekivanja, koja proizlaze iz zahteva Poglavlja 23 za depolitizacijom pravosuđa, predstavljaju začuđujuće kretanje unazad“, ukazuje se u saopštenju.

Takođe se ističe da izneta ustavna rešenja ne samo da ne garantuju proces depolitizacije, već naprotiv vrše relokaciju, koncentraciju i umnožavanje političkog uticaja na javno tužilaštvo.

„Prema objavljenom nacrtu, politički uticaj bi se relocirao iz Narodne skupštine i Vlade u Visoki savet tužilaca, a smanjenjem broja ljudi koji odlučuju o izboru, razrešenju i položaju javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca izvršila bi se jača koncentracija političke moći. Umnožavanje političkog uticaja vršilo bi se uvođenjem obaveznog kadrovskog filtera – institucije za obuku sudija i tužilaca. Ova bojazan proizlazi iz činjenice da predložena rešenja ne pružaju ni jednu garanciju nezavisnosti te institucije od zakonodavne ili izvršne vlasti“, navodi se.

U saopštenju se ukazuje da su zabrinjavajući predlozi prema kojima se, u znatnoj meri, narušavaju postojeće garancije nepremestivosti javnih tužilaca, kao i postojeće garancije imuniteta javnih tužilaca. Garantovana samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca se gasi i, po ovom predlogu, samostalna postaje institucija, ali ne i oni koja tu funkciju vrše.

„Izražavamo bojazan da smanjenje članova Visokog saveta tužilaca iz reda javnih tužilaca, uz istovremeno povećanje broja članova koje bira zakonodavna vlast i uz aktivno učešće izvršne vlasti u članstvu Saveta, ni na koji način neće doprineti depolitizaciji javnog tužilaštva. Uz narušavanje postojećih, ionako krhkih garancija samostalnosti javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, smatramo da predloženo ustavno rešenje otvara vrata za još veći i snažniji politički uticaj na rad javnog tužilaštva. Kako iz radnog teksta proizlazi da se predviđa donošenje ustavnog zakona, a poučeni iskustvom iz prethodne pravosudne reforme u kojoj je upravno ustavni zakon iznedrio neustavni reizbor, čije posledice osećaju građani Srbije i ceo pravosudni sistem, pozivamo Ministarstvo pravde da najavljena javna rasprava obuhvati i nacrt ustavnog zakona“, navodi se u saopštenju.