Kmezić: Nedostatak demokratije u regionu – glavni izvor nestabilnosti

Marko Kmezić; Foto: Medija centar Beograd

PODGORICA – Od Milorada Dodika u Republici Srpskoj u 2006. do Aleksandra Vučića 2012. godine, prečesto je pažnja zapadnih aktera bila usmerena na pronalaženje narednog pouzdanog, reformskog partnera, piše Marko Kmezić, profesor Univerziteta u Gracu i član Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) za Vijesti.

Kmezić smatra da postoji ozbiljno nazadovanje kada su u pitanju demokratija i sloboda medija a da je EU ostala prilično tiha u vezi sa ovim događajima, navodeći primer nedavne afere prisluškivanja u Makedoniji i incidenta u Savamali.

„Utisak je da je EU voljna da pruži spoljnu podršku režimima sa značajnim nedostacima u smislu demokratskog upravljanja radi (lažnog) obećanja stabilnosti. Ovo “gledanje kroz prste” ugrožavanju demokratije zarad stabilnosti nazivamo stabilokratijom,“ objašnjava Kmezić.

On dodaje da je ova praksa je dovela do uspostavljanja „nove vrste iliberalnog političkog sistema koji se formalno obavezuje na integraciju u EU i internalizuje reformski diskurs, ali se u praksi oslanja na neformalna pravila i klijentelizam“.

Međutim, Kmezić ističe da je upravo nedostatak demokratije u regionu glavni izvor nestabilnosti, i zato je obećanje o očuvanju stabilnosti laž.

On navodi nekoliko razloga zašto je važno da EU nauči nešto iz makedonskog iskustva.

„Prvo, kao odgovor  na “zarobljavanje države“ u nekoliko balkanskih zemalja, makedonski momenat, koji podrazumeva zajedničku akciju široke opozicione koalicije koja bi srušila aktuelnu vlast na izborima, nadgledanu od strane civilnog društva s velikim društvenim pokretima i sa EU i SAD kao posrednicima, sve više postaje jedini put ka obnovi demokratije u regionu“, ističe profesor.

Drugo, navodi Kmezić, prečesto je pažnja zapadnih aktera bila usmerena na pronalaženje narednog pouzdanog, reformskog partnera. Rezultat je bila podrška trenutnoj generaciji moćnika koji govore o reformama kada im to odgovara, dok istovremeno neguju visoko personalizovani sistem kontrole države.

„Ključ održivih promena jeste jačanje institucija u odnosu na pojedinca i izgradnja profesionalnih i odgovornih državnih tela sposobnih da prekinu uticaj klijentilističkih mreža, koje su glavna veza između politike i građana širom regiona“, objašnjava Kmezić za Vijesti.

Kao treće, on navodi da održive promene zahtevaju i novu vrstu partijske politike.

„Danas se većina stranaka u regionu suočava sa dubokim nepoverenjem građana, koji se u njih učlanjuju kako bi našli posao, a ne zbog posvećenosti određenom političkom cilju“, i dodaje da bi političke grupe Evropskog parlamenta trevalo da koriste svoj uticaj da podsete svoje balkanske kolege na njihovu obavezu da poštuju evropske vrednosti.

„Od ključne je važnosti da međunarodni promoteri demokratije održavaju svoju podršku uključivanju civilnog društva i društvenih pokreta kako bi se stvorio pritisak na nove vlade da upravljaju bolje i transparentnije“, zaključuje Kmezić.