Kmezić: Zapadni Balkan da se iskreno posveti reformama

Marko Kmezić; Foto: Medija centar Beograd

BEOGRAD – Države Zapadnog Balkana bi trebalo da se što iskrenije posvete reformama, istakao je profesor Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu i član Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG), Marko Kmezić u intervjuu za Istinomer.

„Ne vidim kako bugarsko predsedavanje, pa i austrijsko koje sledi, a o kome se isto govori kao bitnom, može da značajno pomogne EU integraciji zemalja Zapadnog Balkana“, rekao je Kmezić odgovarajući na pitanje Istinomera da li Bugarsko presedavanje može da bude prilika za Srbiju i druge države u regionu.

Profesor se osvrnuo i na veliki broj evroskeptičnih građana koji se protive daljim proširenjima EU, poput onih u Finskoj, Austriji, Nemačkoj, Belgiji i Holandiji, kao i na činjenicu da Srbija u pojedinim oblastima daleko od evropskih standarda.

„Najproblematičnije tačke u procesu EU integracija biće one koje se tiču izgradnje pravne države. Srbija je trenutno daleko od ovog cilja. Problem je pre svega institucionalne prirode, ogleda se u nepostojanju jakih i nezavisnih institucija koje služe kao brana u odnosu na autoritarne tendencije političkih elita“, objasnio je Kmezić za Istinomer i napomenuo da bi trebalo jačati nezavisnost medija i civilnog društva.

Na pitanje kako tumači odluku EU da ne otvori poglavlje 33 u pregovorima sa Srbijom, Kmezić kaže da taj potez EU predstavlja jedan vid opomene.

„Srbija je zapravo dobila opomenu time što joj nije dozvoljeno da otvori jedno pregovaračko poglavlje. Bojim se da će ukoliko u narednom periodu izostane reakcija na ovu packu slediti ozbiljnija reakcija EU u vidu prekida u pregovorima dok se stanje u poglavljima 23 i 24 ne popravi“, istakao je Kmezić za Istinomer.

Odgovarajući na pitanje šta Zapadni Balkan može da očekuje od Strategije proširenja EU, profesor objašnjava da je nejasno je da li se 2025. godina odnosi na krajnji rok ili najraniji mogući datum za proširenje, kao i na to da li se godina odnosi isključivo na Srbiju i Crnu Goru. Kmezić dodaje da je svakako dobro „da nekakav rok postoji kako bi motivisao kandidate za članstvo da se posvete unutrašnjim reformama“.