Manco: Insistirati na obavezama EU prema Zapadnom Balkanu

Đuzepe Manco i Andrea Oricio; Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

BEOGRAD – Ambasador Italije u Srbiji Đuzepe Manco izjavio je danas da će Italija kao predsedavajuća država godišnjeg okupljanja Zapadnog Balkana u Trstu, kao deo Berlinskog procesa, doprineti integrisanju regiona u Evropsku uniju.

On je na konferenciji o dosadašnjim rezultatima Berlinskog procesa -uoči novog godišnjeg okupljanja u Italiji 12. jula 2017. godine rekao da je manje važno da li će to biti u formi pristupanja ili u nekom drugom obliku od toga da se radi na istom cilju.

„Ideja je da svi zajedno pokušavamo da pružimo podrsku i da insistramo na obavezama koje je EU preuzala prema Zapadnom Balkanu, da se usredsredimo na Evropu koja pruža dobrodošlicu i bliža je građanima“, istakao je Manco.

Šefovi država regiona razgovaraće o borbi protiv korupcije, malim i srednjim preduzećima, a postojaće i forum za civilno društvo, rekao je Manco i dodao da će se govoriti o stvarima koje su bliske građanima.

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihajlo Crnobrnja je formiranje Carinske unije ocenio “prevelikim zalogajem”, navodeći da je EU za to bilo potrebno 12 godina i da veruje da ćemo do tada biti deo Evrope, na šta je Manco odgovorio da to nije trka i da mi sada ne znamo kako će izgledati EU za 12 godina.

„Svaki doprinos jacanju EU je dobrodošao, bilo da je on u obliku jedinstvenog tržista ili nečeg drugog. Dok god sadrži koncept integracije, to je dobro“, rekao je Manco.

Crnobranja je naveo i da je inicijativa Srbije za unapređenje saradnje u regionu dobra, te da se poboljšanje ekonomskih odnosa može realizovati kroz postojeći Sporazum o slobodnoj trgovini.

On je rekao da je EU od kada je osnovana 1957. godine postavila kao prvi cilj stvaranje carinske unije i da čisto sumnja da mi to možemo da uradimo brže od EU.

Direktorka regionalne kancelarije Fondacije „Fridrih Ebert“ Ursula Koh-Laugvic navela je da je EU nedavno obeležila 60. rođendan i da dalje veruje u tu organizaciju.

Utisak da se nalazimo u večitoj krizi, Koh-Laugvic posmatra kao najbolji način da se posvetimo svom cilju.

Citirajući jednog od osnivača EU, Žan Monea, ona je istakla da bez obzira na probleme ne treba zaboraviti da smo na dobrom putu i da ne terba skrenuti sa njega.

Predsednica Forima za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić kaže da Berlisnki proces, evropske integracija i regionalna saradnja treba više da se približe građanima.

Ona je navela da se političari u regionu okreću sukobima kada ne mogu da reše unutrašnje probleme.

Ardian Hačkaj iz albanskog Institua za međunarodne poslove Berlinskog procesa identifikovao je 72 inicijative vezane za regionalnu saradnju, dodajući da se u Berlinskom procesu raspravlja o važnim temama na najvišem nivou.

„Srbija ima 119 projekata koji su pripremljeni, a budžet je 10, 11 milijardi evra. Ti projekti su uzeti u razmatranje. A Albaniji imamo 111 projekata, a njihova vrendosti je nešto manja“, rekao je on.

Hakaj je izneo podatak da je ukupni spoljni dug zemalja regiona u visini od 100 milijardi evra, ističući da su zbog toga neophodne velike investicije.

Berlinski proces je pokrenut 28. avgusta 2014. godine i postao je važan za susrete na najvišem nivou između predstavnika vlada Zapadnog Balkana, ali i za susrete predstavnika komora i civilnog društva.

Godišnja okupljanja u Berlinu, Beču, Parizu, kao i predstojeće u Trstu imaju za cilj da potvrde evropsku perspektivu Zapadnog Balkana.

Konferenciju o dosadašnjim rezultatika Berlisnkgo procesa u Beogradu organizovali su Evropski pokreti i Fridrih Ebert Štifung.