Međak: Pristupanje je zajednički proces Srbije i EU

Vladimir Međak; Foto: Medija centar Beograd

BEOGRAD – Srbija ne može da uđe u Evropsku uniju nasuprot volje članica, te je tako pristupanje zajednički proces Srbije i EU, rekao je član Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak gostujući u emisiji OKO Magazin na RTS-u.

Srbija je juče otvorila dva nova poglavlja u pregovorima sa EU, poglavlje 7 koje se tiče intelektualne svojine i poglavlje 29 koje se bavi pitanjem carinske unije.

Otvaranjem poglavlja 7 koje se bavi intelektualnom svojinom znači da će nivo zaštite autorskih prava biti veći jer će dostići nivo zaštite kakvu EU ostvaruje.

Savetnik ministarke bez portfelja za evropske integracije Vladimir Ateljević kaže da će pregovarački proces koji se tiče ovog poglavlja biti iskorišćen da se prati na koji način Srbija jača institucije.

„Do zatvaranja poglavlja Srbija treba da dokaže na koji način funkcioniše tržišna inspekcija i sudovi, ali i uprava“, objašnjava Ateljević.

Kada je reč o standardima koje je trebalo ispuniti pre otvaranja ovog poglavlja, Ateljević istče da je Srbija ispunila standarde u svim vidovima zaštite intelektualne svojine.

Carinska unija

Što se tiče poglavlja 29, članica Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Milena Lazarević ocenjuje da je to prevashodno tehničko poglavlje.

„Srbija mora da ispuni određene uslove da bi zagarantovala da će ulaskom u EU carinske stope u Srbiji biti iste kao u EU“, objašnjava Lazarević, i dodaje da je važno pojačati kapacitete carinske administracije.

Da otvaranjem dva nova poglavlja Srbija nije napravila značajnu prekretnicu u pregovorima, saglasan je Međak.

“Otvaranje poglavlja je rezultat prethodnog dugogodišnjeg rada kako bi se dostigao određeni nivo harmonizacije zakonodavstva i njegove primene u praksi”, objašnjava Međak i dodaje da bi zatvaranje poglavlja značilo da se u određenom poglavlju dostigla potpuna usklađenost sa pravilima EU.

Na pitanje koliko je vremena potrebno da bi se zatvorilo ovakvo poglavlje, Međak kaže da je vremenski period različit za svaku državu, ali objašnjava da je Srbija u roku od 13 godina izuzetno napredovala i da je sad dostigla zadovoljavajući nivo. Međutim, kaže Međak, brzina daljeg napretka ostaje na investiranju.

“Pitanje je koliko možemo investirati u naš IT sistem da on postane interoperibilan sa sistemom u EU”, ukazuje Međak i kaže da se ostala pitanja tiču izgradnje kapaciteta, na čemu se već radi. 

Dijalog Beograda i Prištine

Kako je regionalna saradnja jedna od bitnih stavki u pristupanju Srbije EU, Međak objašnjava da je ona dvostrani odnos i da se bilateralni odnosi se izmeštaju iz procesa evropskih integracija da bi se rešavali bilateralno i da na bi kočili pregovarački proces.

Ipak, to neće biti slučaj sa odnosima Beograda i Prištine, s ozbirom na to da se poglavlja 35 upravo odnosi na dijalog Beograda i Prištine.

Ateljević smatra da se u ovom slučaju Srbija ponašala veoma odgovorno, kako prema građanima, tako prema sporazumima koje je primenjivala u dobroj veri, i dodaje da dijalog treba da bude najbolji format za rešavanje odnosa između Beograda i Prištine, ali da njegov sadržaj ne treba da bude u poglavlju 35.
Sa ovom tvrdnjom saglasan je i Međak, i ističe da će poglavlje 35 zajedno sa poglavljima 23 i 24 diktirati dinamiku daljih pregovora, te da je otvaranje ovih ključnih poglavlja je bio “čep koji je probijen”.

“Ako pogledate proces evropskih integracija, možete videti da jednu trećinu napora u procesu pregovora čini Kosovo, drugu čine poglavlja 23 i 24, dok treću čine pitanja ostalih pregovaračkih poglavlja”, pojašnjava Međak i kaže da su pitanja ostalih pregovaračkih poglavlja ona koja se u suštini bave životom građana.