Meleškanu: Očekujemo vidljivi napredak prava rumunske manjine

Teodor Meleškanu; Foto: Evropska komisija

BEOGRAD – Ministar spoljnih poslova Rumunije Teodor Meleškanu izjavio je da Bukurešt „u vezi sa osetljivim pitanjima“ po Rumuniju u koje je ubrojao prava osoba koja pripadaju rumunskoj manjini širom Srbije očekuje vidljivi napredak po tom pitanju i naveo da ceni ulogu koju Srbija igra kada je u pitanju stabilnost regiona.

*Ceo intervju na engleskom jeziku možete pročitati ovde.

U intervjuu za portal European Western Balkans (EWB) Meleškanu je, na konstataciju da je Rumunija prošle godine, tokom debata uoči otvaranja Poglavlja 23 u pregovorima Srbije s EU, izrazila zabrinutost u vezi sa situacijom u kojoj se nalazi rumunska manjina u Srbiji, naveo da „Rumunija snažno podržava pristupanje Srbije EU“.

„Prošle godine Rumunija je podržala otvaranje najtežih i najsloženijih poglavlja – Poglavlja 23 posvećenog Pravdi i osnovnim pravima i Poglavlja 24 posvećenog Slobodi i bezbednosti – koji su od ključne važnosti za celokupnu dinamiku za proces pristupanja Srbije EU. Proces primene Akcionog plana za Poglavlje 23 Posvećenog akcionog plana za nacionalne manjine je veoma važan“, rekao je Meleškanu.

Rumunski šef diplomatije je naveo da će njegova zemlja „nastaviti da pažljivo prati punu primenu ova dva dokumenta“.

„U vezi sa osetljivim pitanjima po našu zemlju – pravima osoba koje pripadaju rumunskoj manjini širom Srbije na obrazovanje i masovne medija na maternjem jeziku, korišćenje manjinskih jezika – u ovom slučaju rumunskog – u administraciji, u skladu sa srpskim pravosuđem i evropskim standardima na ovom polju i pristupu verskoj službi na maternjem jeziku – mi očekujemo vidljivi napredak“, kazao je on.

Meleškanu je dodao da Rumunija „izražava punu posvećenost obnovi bilateralnih pregovora u okviru Zajedničkog komiteta nacionalnih manjina“.

Upitan šta bi bila agenda trilateralnog sastanka Srbije, Rumunije i Bugarske koji je sam predložio, Meleškanu je naveo da Rumunija „promoviše regionalnu bezbednost i regionalni ekonomski razvoj, uključujući međusobnu povezanost, kao teme od zajedničkog interesa koje bi se našle u agendi“.

„Mi ćemo se takođe fokusirati na situaciju u regionu, njegovu bezbednost i stabilnost, kao i na mogućnosti sprovođenja dinamične saradnje sa ciljem razvoja i primene tih projekata koji bi Evropska komisija odabrala kao projekte od zajedničkog interesa.

Na konstataciju da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dok je bio premijer, u više navrata ponovio da očekuje da Rumunija bude „najbolji srpski advokat u Briselu“ i pitanje da li Srbija može da očekuje i od ove rumunske vlade podršku na putu ka EU kao što je to bio slučaj sa prethodnom, Meleškanu je rekao da je „Rumunija dosledno posvećena bliskoj saradnji sa Srbijom i aktivno podržava proces pristupanja Srbije EU, kako na političkom tako i na tehničkom nivou“.

„Rumunija je spremna da obezbedi Srbiji bilo kakvu pomoć koja bi joj bila potrebna na ovom teškom putu. Mi cenimo ulogu koju Srbija igra kada je u pitanju stabilnost regiona i njen pozitivni doprinos saradnji i pomirenju. I Rumuniji i Srbiji je u interesu bezbedan, stabilan i prosperitetan region Balkana i mi smo direktno zainteresovani za nastavak saradnje na ovom putu. Mi Srbiju, našeg suseda i bliskog prijatelja, vidimo kao deo evropske budućnosti“, kazao je rumunski ministar spoljnih poslova.

Meleškanu je dodao da „prisustvo rumunskih i srpskih zajednica u dve zemlje ima povezujuću ulogu, koja jasno doprinosi intenziviranju saradnje između dve zemlje“.

Na pitanje da li će rumunska vlada ostati pri stavu da Kosovo nije nezavisna zemlja, Meleškanu je naveo da je Rumunija „od početka procesa „standarda i statusa“ naglašavala da trajno rešenje u ovom slučaju mora da bude zasnovano na odredbama međunarodnog zakona“.

„To znači da će se ili zainteresovane strane dogovoriti o budućem statusu pokrajine ili će biti rezolucije Saveta bezbednosti UN koja će na kraju zameniti rezoluciju 1244, čime bi stupile na snagu nove odredbe statusa. Nijedan od tih uslova još nije ispunjen“, rekao je Meleškanu.

On je „početak dijaloga Beograd-Priština i njegovu evoluciju koja je usledila“ nazvao „jednim od najvažnijih evolucionih procesa od samoproglašene nezavisnosti“.

„Ovaj proces – dijalog – ima značajne rezultate, dogovore i sporazume koje treba da primene obe strane. To će voditi napretku ka EU svake od zainteresovanih strana, što je cilj kojem EU pristupa na statusno neutralni način, s obzirom na nepromenjenu činjenicu da pet zemalja članica EU ne priznaje Kosovo“, naveo je Meleškanu.