Ministarka Jadranka Joksimvoić i evropski komesar za proširenje Johanes Han; Foto: Tanjug/Zoran Žestić

BEOGRAD – Ministarstvo za evropske integracije biće jedna od retkih stvari koja razlikuje Vladu Ane Brnabić od Vlade Aleksandra Vučića. Jasan signal da je Srbija posvećena procesu evropskih integracija ili namirivanje interesa unutar Srpske napredne stranke?

Više posla, bolja kooridnacija i strateški pristup, samo su neki od argumenata koje vlast navodi u prilog osnivanja Ministartsva za evrospke integracije. U Zakonu o ministarstvima, koji je Narodna skupština usvojila, piše da se Ministarstvo za evropske integracije osniva kako bi vodilo celokupni složen proces evropskih integracija Srbije.

„Osnivanje Ministarstva za evropske integracije predlaže se usled značajno većih obaveza i obima poslova u procesu pridruživanja Evropskoj uniji u odnosu na ranije postojeći, a posebno imajući u vidu sve veće obaveze u pogledu neposredne komunikacije sa samim institucijama Evropske unije, na šta može bolje odgovoriti ministarstvo kao samostalni organ državne uprave, nego što bi to mogla dosadašnja služba Vlade“, stoji u obrazloženju novog Zakona o ministarstvima.

I zbog toga što više nije dorasla izazovima koje očekuju Srbiju na putu ka EU, bar prema mišljenju Srpske napredne stranke, Kancelarija za evropske integracije, telo koje je do sada rukovodilo procesom evropskih integracija, ukida se. Inače, Kancelarija je osnovana 2004. godine i nekoliko godina na njenom čelu je bila sadašnja šefica Pregovaračkog tima Tanja Miščević. Takođe, na čelu Kancelarije su se nalazili i Milica Delević i Milan Pajević, čija stručnost je priznata i u međunarodnim okvirima.

Ovakva organizaciona promena u uvodi novi problem – moguću politizaciju procesa pregovora. Naime, pregovori o članstvu bi trebalo da imaju jasno razdvojena dva nivoa –tehnički i politički.

Za tehnički nivo, odnosno pisanje dokumenata i oblikovanje pregovaračkih pozicija Srbije, što je i suština samog procesa pristupanja, zadužen je Pregovarački tim koji je koji je formiran 2015. godine i u koji je imenovano 24 stručnjaka. Međutim, nedavne smene u okviru Pregovaračkog tima, o čemu je EWB već pisao, a koje su, prema mišljenju stručne javnosti, politički motivisane, jedan su od razloga zbog kojih se sada sumnja u stavljanje pregovaračkog procesa u poltički okvir i kontorlu minisatrke Jadranke Joksimović.

Do sada je u svemu tome Pregovaračkom timu pomagala Kancelarija za evropske integracije koju, takođe, vode eksperti sa višegodišnjim iskustvom u ovoj oblasti. Politički deo je vodila Vlada Srbije i ministraka bez portfelja zadužena za evropske integracije, jer bez političke volje i podrške mnoge reforme nije moguće sprovesti. Međutim, iskustvo nas uči da nije dobro kada političari pomisle da su stručnjaci.

V.d. šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt, v.d. direktorka Kancelarije za evropske integracije Ksenija Milenkovic, ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimovic i šefica Pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević; Foto: Tanjug/Tanja Valić

Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović saglasna je da je politička podrška izuzteno neophodna, ali poručuje da bi ministar za evropske integracije trebalo da dobije i mesto potpredsednika Vlade, kao što je to bio slučaj sa Božidarom Đelićem ili Suzanom Grubješić.

„Na taj način se politčki daje na značaju i stavlja do znanja ostalim ministrima u Vladi da su evropske integracije za nijansu značajnije. Takođe, na osnovu autoriteta koji sa sobom nosi pozicija potpredsenika Vlade, ministar bi mogao da izvrši pritisak da se u pojedinim resorima obavlja ono što je bitno za proces evropskih integracija“, kaže Dragojlović za European Western Balkans.

Međutim, s obzirom na to da ministarka za EU integracije Jadranka Joksimović nije dobila status potpredsednice Vlade, podrška koju će Kancelarija dobiti je upitna. Ukidanje Kancelarija i njeno pripajanje novoosnovanom ministartsvu, dovodi do toga da će političko dobiti primat nad stručnim, što potencijalno može ostaviti velike posledice na kvalitet samog procesa.

Nataša Dragojlović tvrdi da je Kancelarija za evropske integracije godinama gradila svoje kapacitete i da se dokazala kao telo koje ima samostalnost.

„Ako je neka kancelarija uspela da stekne status stručne i kompetentne institucije, onda je to Kancelarija za evropske integracije“, naglašava Dragojlović.

Dodaje i da ne veruje da će se u organizacionom smislu nešto bitno menjati, jer članovi Pregovaračkog tima i daje ostaju nadležni za izradu svih pregovaračkih pozicija, a to je ono što je za proces pregovora sa EU i najbitnije.

Da se mnogo neće menjati u načinu funkcionisanja i podeli posla svojim izjavama je potvrdila i ministarka Jadranka Joskimović.

„Kancelarija evropskih integracija postaje nukleus novog ministarstva, pregovarački tim je koordiniran unutar ministarstva uz sve njegove postojeće strukture uključujući i radne grupe“, objašnjava Joksimović.

(Tanjug, 26. jun 2017. godine)

Na osnovu ovakve izjave samo se nameće pitanje, zašto se onda uopšte i osniva novo ministarstvo kada će u organizacionom smislu sve ostati isto. Jedini odgovor može biti namirivanje političkih ambicija unutar vladajuće koalicije. Ministarka Joksimović i za to ima objašnjenje i kaže da Srbija time uspostavlja strateški pristup u oblasti evropskih integracija.

„Nije to pitanje ličnih ambicija da li ćete biti ministar ili potpredsednik vlade. Ali ako ste privrženi evropskim integracijama, a mi to jesmo, onda uvodite stalnu strukturu, koja donosi bolju komunikaciju sa svim učesnicima u procesu“, navela je Joksimović.

(Tanjug, 26. jun 2017. godine)

Ako osnivanjem Ministarstva za evropske integracije šaljemo jasan signal da idemo ka Briselu, kako onda treba tumačiti uvođenje Nenada Popovića u Vladu (zagovornik prekida pregovora sa EU) ili postavljanje Aleksandra Vulina na mesto ministra odbrane. Time dobijamo gotovo apsurdnu situaciju, koja je rezultat dobro poznatog balansiranja Srbije između Istoka i Zpada – na čelu Vlade nalazi se premijerka naklonjena Briselu, koja neće imati politički uticaj, dok je sva politička moć stavljena u ruke ljudi kojima je Moskva daleko bliži saradnik. Formalno idemo ka Briselu, suštinski putujemo ka Moskvi.

Predsednica Centra sa spoljnu politiku Aleksandra Joksimović smatra da se osnivanjem Ministarstva za evropske integracije ipak šalje poruka da je Srbija posvećena članstvu u EU.

„Nemamo više vremena i punim kapacitetima se moramo kretati napred kako bi partneri u EU shvatili našu snagu i želje da se krećemo ka tom pravcu“, smatra Aleksandra Joksimović.

(RTS, 25. jun 2017. godine)

Upravo stavljanje svih kapaciteta u svrhu evropskih integracija je za poslanike opozicije u Narodnoj skupštini sporno. Tako, na primer, opozicioni poslanici iz redova DSS, Dveri ili SRS, smatraju da ovakvo ministarstvo okreće zemlju od Rusije i da je to izdaja nacionalnih interesa, a pitaju i zašto se onda, po istoj logici, Kancelarija za Kosovo i Metohiju ne podigne na nivo ministarstva.

„Ulazak u EU ne zavisi od toga da li imamo Ministarstvo za evropske integracije. Ako neće da nas prime neće nam pomoći ni tri ministarstva za evrointegracije“, smatra nezavisni poslanik Đorđe Vukadinović.

Za razliku od njih, predstavnici proevropske opozicije smatraju da je licemerno osnivati Ministarstvo za evropske integrcije jer država, pre svega, ne poštuje osnovne vrednosti EU, kao što je vladavina prava.

Ministarka Joskimović na ovakave argumente odgovara da je većina država kandidata u toku pregovora uvodila ministarstvo i da se to pokazalo kao dobra praksa. Kada ministar ovo navede kao ozbiljan argument, onda se mora postaviti pitanje da li smo prepisivali od dobrih ili loših đaka. Evo kako stvari stoje u regionu.

Slovenija

Članica Evropske unije je postala 2004. godine u okviru velikog talasa proširenja, kada je EU primila novih deset članica. Kroz čitav proces pregovora, koji su započeti 1998. godine, Slovenija nije imala Ministartsvo za evropske integracije.

Prvi put se oblast evropskih poslova spominje tek 2002. godine, samo 2 godine pre ulaska Slovenije u EU. Zanimljivo je da je Slovenija, iako punopravna članica EU, resor evropskih poslova imala samo od 2008. do 2012. godine.

Hrvatska

Hrvatska je pdonela zahtev za članstvo u EU u ferbuaru 2003. godine, a pregovori su zvanično počeli u oktobru 2005. godine, a završeni 2011. Hrvatska je postala punopravna članica 2013. godine.

Ministarstvo evropskih integracija je prvi put osnovano 2000. godine i to u vladi koju je vodio SDP-ov Ivica Račan. Ono, kao posebno ministarstvo, postoji sve do 2005. godine, kada se spaja sa resorom spoljnih poslova. U tom periodu, od 2003. do 2008. godine, oblast evropskih integracija vodila je sadašnja predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović. Nakon nje na to mesto dolazi aktuelni predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković. On na tom mestu ostaje i u Vladi Jadranke Kosor sve do 2011. godine. To je ujedno i poslednja Vlada u kojoj je postojalo ministarsto evropskih integracija, jer je 2011. godine Hrvatska završila pregovore o članstvu sa EU. U Vladi Zorana Milanovića ovaj resor postaje resor evropskih poslova u okviru ministarsva spoljnih, i vodi ga Vesna Pusić (HNS). Hrvatsko iskustvo, sa Grabar Kitarović i Jandrokovićem, govori da je resor evropskih integracija u Zagrebu definitvno bio politički isplativ. Hoće li Srbija i to prepisati od komšija?

Crna Gora

Crna Gora je status kandidata dobila u decembru 2010. godine, a pregovore je zvanično započela u junu 2012. godine. Danas Crna Gora ima otvorena 23 poglavlja, tri privremno zatvorena i devet koja tek treba da budu otvorena.

Zemlja Zapadnog Balkana koja je u evropskim integracijama najdalje odmakla Ministartsvo za evropske poslove dobila je prošle godine u Vladi Duška Markovića. Na njegovom čelu se nalazi glavni pregovarač Crne Gore u pregovorima o pristupanju EU Aleksandar Andrija Pejović. U prethodnoj Vladi koju je od 2012. godine vodio Milo Đukanović resor evropskih integracija nalazio se u okviru Ministarstva spoljnih poslova na čijem čelu je bio Igor Lukšić.