Nauka za mir i bezbednost – Prilika za srpske naučnike

Laboratorija; Foto: Pixabay

Malo je poznato da istraživanje koje bi moglo da smanji cenu biogoriva na svetskom tržištu za čak 20 procenata, u naredne tri godine sprovode srpski naučnici u Beogradu.

Međutim, poznata je činjenica da su u Srbiji finansijska sredstva koja se izdvajaju za naučni rad izuzetno mala i da naučnici često ne mogu da obezbede ona koja su neophodna za sprovođenje istraživanja, te su stoga primorani da napuste državu i svoje istraživanje otpočnu u inostranstvu.

Srbija tako gubi potencijalne milione evra koje bi mogla da dobije ukoliko bi izdvojila novac za nauku i inovacije, i na taj način zadržala mlade naučnike u zemlji.

Pomenuto istraživanje za razvoj komercijalne proizvodnje biogoriva iz mikroalgi sprovodi se u okviru NATO programa – Nauka za mir i bezbednost na Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa britanskim Univerzitetom u Mančesteru i Univerzitetom Bejlor iz SAD-a.

„Mirkoalge žive u slatkim i slanim vodama i proizvode pola kiseonika na planeti. Biomasa koja se iz njih dobija je jedini održivi izvor biodizela koji može da pokrije potrebe transporta. Ta proizvodnja već postoji. Međutim, problem je u tome što je cena i dalje veća od biodizela. Parametri koji najviše utiču na to su biološki – mikroalge bi trebalo da prave više masti odnosno više biomase, i mi imamo ideju kako da to učinimo“ objašnjava direktor projekta Ivan Spasojević za B92.

Za ovo trogodišnje istraživanje NATO je obezbedio sredstva u vrednost od 400.000 evra, od čega će 150.000 evra biti uloženo u opremu koja će nakon isteka istraživanja ostati u vlasništvu Instituta. Srbija bi tako dobila ojačanu naučnu infrastrukturu.

„Ovaj projekat će nam omogućiti sve ono što nam je potrebno – opremu, zalihe kao i stipendije za najtalentovanije mlade istraživače“, kaže Spasojević.

Osim ekološkog i finansijskog aspekta, ovaj istraživački projekat je važan jer će uključiti osam srpskih naučnika.

Pored predviđenog pada cene biogoriva za jednu petinu, očekuje se da će rezultati ohrabriti razvoj zelenih tehnologija u energetskom sektoru, što znači da bi od uspešnog završetka ovog istraživanja mogla da otpočne proizvodnja biodizela iz mikroalgi u Srbiji.

U tom slučaju, projekat bi mogao da doprinese povećanju primene obnovljivih izvora energije, što spada u nacionalnu strategiju Srbije.

Međutim, o ovoj priči kao i o mnogim drugim koji se sprovode u okviru programa Nauka za mir i bezbednost se u Srbiji malo zna. Postavlja se pitanje, da li razlog treba tražiti u tome što je saradnja Srbije i NATO-a ostala kontroverzna tema ili što Srbija i dalje ima „mnogo veće probleme od nauke“.

„Informacije o mogućnostima koje pruža program Nauka za mir i bezbednost su, očigledno dostupne javnosti, s obzirom na to da Srbija učestvuje u realizaciji brojnih projekata u okviru pomenutog programa i to još od 2007. godine.  Istovremeno, mogao bih da se složim sa konstatacijom da široka javnost ne zna dovoljno o ovom programu ali i drugim programima, kao što mislim da ne zna dovoljno o sveukupnoj saradnji Srbije i NATO“, ističe vršilac dužnosti pomoćnika ministra spoljnih poslova Republika Srbije, zadužen za bezbednosna pitanja Branimir Filipović.

Od 2007. godine Srbija bila je uključena 35 programskih aktivnosti programa Nauka za mir i bezbednost, koji se sprovode u tri različite celine – višegodišnji projekti, obuke i napredne istraživačke radionice. Svaka od celina se sprovodi u nekoliko prioritetnih oblasti ovog program, kao što su bezbednost životne sredine, aktivnosti u borbi protiv terorizma, sajber odbrana, energetska bezbednost i mnoge druge.

Što se tiče višegodišnjih istraživačkih i razvojnih projekata, oni su usmereni na izgradnju kapaciteta i pružaju obuku mladim naučnicima u projektima koji imaju konkretnu primenu, poput pomenutog istraživanja, dok napredni programi obuke pružaju obuku od strane specijalista koji dolaze iz država članica NATO-a osoblju iz država koje su NATO partneri, a u oblastima koja se tiču bezbednosti i koje su od zajedničkog interesa.

Sa druge strane, napredne istraživačke radionice pružaju platformu za diskusije i razmenu informacija koje su usmerene ka traženju rešenja za savremene bezbednosne izazove.

Sve aktivnosti u kojima sarađuju i istraživači iz NATO članica ali i država partnera, donose zajedničku korist svim stranama, bila ona u vidu unapređenja nauke i tehnologije, ili pak u finansijskom smislu, a u cilju osiguravanja mira i bezbednosti.

Srbija je do sada ostvarila mnoge koristi od ovog programa.

Važno je napomenuti i da prilikom saradnje u svakoj od aktivnosti, naučnici ostvaruju važne prekogranične kontakte i imaju priliku da rade na projektima koji su od značaja za čitav region – poput projekta vezanog za seizmičke aktivnosti Zapadnog Balkana.

„Imamo sjajno iskustvo sa našim srpskim partnerima koji su uključeni u nekoliko važnih projekata“, kaže Šef Kancelarije NATO-a za vezu u Beogradu Ćezare Marineli.

„NATO program Nauka za mir i bezbednost doprineo je izradi dokumenata o seizmičkim aktivnostima za države Zapadnog Balkana, unapređenju zaštite vodenih resursa reke Save, a srpski i nemački naučnici, na primer, rade na razvoju robota za dekontaminaciju i deminiranje s nazivom T-Whex“, objašnjava Marineli.

Međutim, iako je ocenjeno da Srbija poslednjih godina postaje sve aktivnija u okvuru ovog programa, kako bi naučnici iz Srbije nastavili da ostvaruju saradnju sa drugim naučnicima, neophodno je da podnesu dobre predloge projekata.

Glavne oblasti saradnje uključuju sajber odbranu, odbranu od hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih napada, borbu protiv terorizma kao i bezbednost životne sredine. Predlozi projekta se podnose u okviru ovih oblasti a projekte moraju voditi ljudi iz najmanje jedne od država članica ili partnera NATO-a.

„Da bi bio povećan broj projekata u kojima učestvujemo, veoma je važno da i naša strana pripremi dobre predloge i nacrte projekata u pojedinim oblastima“, smatra Filipović.

Nisu samo u pitanju finansijska sredstva koja se mogu dobiti već i profesionalna saradnja, objašnjava Marineli i dodaje da je projekat je obećavajući, ne samo za Srbiju već i za NATO.

„Program malo po malo postaje vidljiv, i ja vidim porast predloga projekata, ali bih u svakom slučaju hteo da vidim više predloga, posebno od strane univerziteta“, kaže Marineli.

„Želim da ukažem da je nedavno naša strana predložila nekoliko projekata za koje u NATO-u postoji veliki stepen razumevanja. Ove projekte ne treba da predlažu samo državne institucije jer je program otvoren i za inicijative naučnih i drugih ustanova“, ističe Filipović.

Program Nauka za mir i bezbednost je samo jedan od načina kako Srbija može da utiče na razvoj nauke i saradnje u oblasti bezbednosti sa drugim državama.

„Radimo za isti cilj, za prosperitet, bezbednost i razvoj“, kaže Marineli.

Kroz ovu vrstu partnerstva sa NATO-om jača sopstvene kapacitete u domenu nauke i bezbednosti i omogućava mladim i stručnim ljudima da ostanu i rade u svojoj zemlji, sve dok ne odluči da u nauku vredi investirati.