Novi pakt za Evropu: Bez reformi EU nema ni daljeg proširenja

Konferencija "Novi pakt za Evropu"; Foto: Tanjug / Sava Radovanović

BEOGRAD – „Novi optimizam koji se stvorio u Evropi nakon kriznih događaja u poslednjih nekoliko godina treba iskoristiti. Prostor za reformu postoji, ali nestaće već 2019, usled novih izbora za Evropski parlament“, najvažniji je zaključak programskog direktora Briselskog centra za evropsku politiku Janisa Emanuilidisa na današnjem panelu posvećenom nedavno objavljenom izveštaju Re-energising Europe: A package deal for the EU27.

Izveštaj je, kako je objasnio njegov autor Emanuilidis, deo projekta „Novi pakt za Evropu“, koji je pokrenut pre pet godina u kontekstu ozbiljnih spoljnih i unutrašnjih izazova sa kojima se EU suočava. Predstavljanje izveštaja u Beogradu, jedinom gradu van EU u kojem je ovaj događaj upriličen, organizovali su Centar za evropske politike i Evropski fond za Balkan.

„Postoje tri oblasti u kojima su reforme neophodne“, naglasio je Emanuildis. U pitanju su migracije, ekonomska i socijalna pitanja, kao i bezbednost i odbrana. Progres u prvoj oblasti već postoji, mada je nedovoljan. Pitanje ekonomske i monetarne unije svakako će biti najosetljivije, dok razlike između država članica u pogledu bezbednosti i odbrane nisu toliko značajne kao u prethodne dve.

„Reforma će dovesti do Evrope različitih brzina, ali to se svakako već dešava. Ukoliko se ova prilika ne iskoristi, populisti će slaviti. To će biti loša vest i za zemlje kandidate, jer je unutrašnja kriza otrov za proširenje”, zaključio je Emanuildis.

Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU, istakla je da je od izuzetnog značaja to što je i Srbija pozvana da se izjasni povodom izveštaja. „Uvek je bolje biti oko pregovaračkog stola, nego na stolu, tako da je ovo pozitivan razvoj za našu zemlju“, rekla je ona.

Miščević je pohvalila činjenicu da izveštaj predviđa rešavanje spornih pitanja kroz trgovinu ustupcima između članica. Naglasila je da trgovina, kao ni interes, nisu ružne reči kakvim se ponekad predstavljaju, već realnost koju treba uvažiti. Zamerila je izveštaju što se ne koncetriše u dovoljnoj meri na evropske vrednosti, koje njen tim pokušava da nametne u javnosti Srbije.

Ostali govornici panela posvetili su se procesu pristupanja Srbije EU. Ambasador Duško Lopandić rekao je da Srbiji na njenom evropskom putu ne manjkaju ljudski, već organizacioni resursi. Srbija je aktivan igrač u regionu, što predstavlja jedan od njenih važnijih doprinosa Evropi, koja je i sama u trendu regionalizacije.

Lopandić je dodao da 2025. kao potencijalna godina pristupanja Srbije EU predstavlja sasvim dovoljan rok za politiku koja ima želju da se realizuje. Sve duže od tog roka, već dva i po puta dužeg nego što je trajao proces pristupanja država Istočne Evrope, uz sve probleme koje Srbija ima, predstavlja već predugo čekanje.

Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, osvrnula se na doprinos civilnog društva evropskim integracija. Ona je istakla bitnu ulogu koju u tom smislu igra Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, koji okuplja 700 organizacija.

„Potrebna je da budemo aktivniji, ali da bi se to desilo, i EU mora biti aktivnija prema nama“, rekla je Liht, i dodala da je krajnje vreme da Srbija izgradi strategiju uticaja na javno mnjenje najbitnijih zemalja članica, kakva je Nemačka.

Novinar i spoljnopolitički komentator Boško Jakšić, odgovarajući na pitanje koliki je dopirnos medija u izgradnji poverenja u EU, rekao da bi oni morali da budu aktivniji, ali da je to onemogućeno paradoksalnom situacijom u kojoj političke elite deklarativno podržavaju evropske vrednosti, a njima bliski visokotiražni tabloidi drastično odstupaju od njih.

„Problem je u tome što mi ne znamo koje evropske vrednosti želimo da usvojimo – vrednosti neliberalne demokratije Višegradske grupe, ili one starijih članica EU“, zaključio je Jakšić.