Foto: EWB

LUKSEMBURG – Može li Srbija da zaštiti šljivovicu i ajvar i kada će građani Srbije bez ikakvih carina moći da uvoze proizvode iz EU, teme su kojima se bave poglavlja 7 (Intelektualna svojina) i 29 (Carinska unija) koje je Srbija otvorila pregovorima sa EU na današnjoj međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu.

Prema rečima ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović u pitanju su dva tehničko-reformska poglavlja, te će građani i privreda osetiti konkretne rezultate kroz proces usklađivanja sa standardima EU.

„To su važne stvari posebno za ljude iz kulture, inovacija, nauke“, kaže Joksimović.

(RTS, 19. jun 2017. godine)

Ministarka navodi i da ovog puta nije bilo uslovljavanja od strane članica EU, jer veruje da među državama EU postoji saglasnost oko toga da Srbija dobro radi svoj posao.

„Otvaranjem tih poglavlja šalje se poruka da je Srbija stabilna zemlja koja sprovodi reforme u brojnim oblastima“, navodi ministarka Joksimović.

(RTS, 19. jun 2017. godine)

Čiji je ajvar – srpski ili slovenački?

Poglavlje 7 se bavi zaštitom intelektualne svojine i podeljeno je u dve celine: autorska i srodna prava i pravo industrijske svojine. Takođe, poglavlje se bavi i borbom protiv piraterije, zaštitom potrošača, brendiranjem robe, boljim pozicioniranjem srpskih kompanija i oznakom geografskog porekla.

Ta oznaka geografskog porekla mogla bi da bude i najteži deo ovog poglavlja, ako u obzir uzmemo iskustva drugih država koje su ranije pregovarale, pre svega Hrvatske. Tako, na primer, Hrvati i Slovenci vodili su sporove oko toga čija je kranjska kobasica, istarski pršut ili istarski teran.

Naime, proizvod koji dobije oznaku geografskog porekla znači da je neki proizvod stvoren na određenoj teritoriji i da u sebi nosi karakteristike tog područja, što mu daje značajnu prednost na tržištu i predstavlja svojevrsni garant kvaliteta.

U Srbiji, za sada, tri proizvoda imaju međunarodnu oznaku kvaliteta i to su homoljski med, bermet, i leskovački domaći ajvar.

Zanimljivo je da je Slovenija već zaštitila ajvar kao svoj proizvod, ali stručnjaci kažu da Srbija ne bi trebalo da ima veće probleme u zaštiti svojih proizvoda, bez obzira što postoje ovakvi primeri.

Prema poslednjem izveštaju o napretku Srbije za 2016. godinu Srbija je za ovu oblast dobila ocenu napretka 2, odnosno rečeno je da nije ostvaren nikakav napredak.

„U narednom periodu, kao i u 2015. godini, Srbija naročito treba da dodatno uskladi svoj Zakon o autorskom i srodnim pravima, Zakon o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda, Zakon o patentima i Zakon o žigovima sa pravnim tekovinama EU, uključujući tu i Direktivu o sprovođenju prava intelektualne svojine, i da dodatno ojača formalnu koordinaciju različitih zainteresovanih strana za sprovođenje”, stoji u izveštaju.

Sloboda robi

Nesmetani protok robe jedno je od ključnih vrednosti Evropske unije i jedan od stubova, koji ni pored velikog broja kriza, nije doveden u pitanje. Postojanje carinske unije garantuje bescarinsku trgovinu unutar Unije, ali i zabranjuje trgovinske sporazume članica sa trećim stranama.

Direktor Uprave carina Miloš Tomić ranije je govorio da je u interesu svih članica da privreda funkcioniše nesmetano i da bi pridruživanje Srbije donelo samo korist.

„Carinska unija podrazumeva izvesnost poslovanja za sve članice, a izvesnost je poželjna bilo gde, pa i u Srbiji“, rekao je Tomić.

(RTV, 17. mart 2017. godine)

Takođe, zajednička carinska unija je uslov za ostvarivanje zajedničke trgovinske politike i razvoja EU. To znači da se na robu koja ulazi iz trećih zemalja primenjuju zajednička pravila, carine i kvote, a da za robu u okviru EU nema nikakvih prepreka.

„Pridruživanje carinskoj uniji i otvaranje poglavlja 29 predstavlja šansu, ali je i izazov. Da bismo uspešno zatvorili to poglavlje potrebno je da automatizujemo sve carinske postupke, tranzit, izvoz i uvoz. Potrebno je obezbediti preduslove za takav proces: novac, organizacione promene i automatizovane postupke“, ukazao je Tomić.

(RTV, 17. mart 2017. godine)

Srbija u ovom trenutku ima ugovore o slobodnoj trgovini sa nekoliko međunarodnih aktera: Rusijom, Turskom, Belorusijom, Kazahstanom, državama CEFTA (Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Moldavije, Srbije, UNMIK-a u ime Kosova i Crne Gore). Takođe, Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Srbija potpisala sa EU 2008. godine, predviđa se uspostavljanje slobodne trgovine između Srbije i EU.

Pravne tekovine EU iz ove oblasti se sastoje iz zakonodavstva koje se direktno primenjuje u državama članicama EU, što znači da je pitanje carina nadležnost Evropske komisije i da se time bavi isključivo Brisel.

Srbija je, prema poslednjem izveštaju o napretku, za ovu oblast dobila ocenu 4, odnosno konstatuje se da je Srbija na „dobrom nivou pripremljenosti“.

„U narednom periodu, kao što je to bio slučaj 2015. godine, Srbija treba naročito da nadogradi sistem obrade carinskih deklaracija i integriše upravljanje rizikom i da dalje unapredi i modernizuje upravljanje Upravom carina“, piše u izveštaju.

Za sva pitanja u vezi sa carinama je u okviru Evropske unije nadležan Generalni direktorat za poreze i carine. Ispred Srbije pregovore vode predstavnici Ministarstva finansija, a na čelu radne grupe nalazi se pomoćnik ministra u Sektoru za carinski sistem i politiku Vesna Hreljac Ivanović.