Od unije Srbije i Kosova, do kritika mogućih postupaka

Učesnici okruglog stola; Foto: Tanjug / Zoran Žestić

BEOGRAD – Akademska zajednica, odnosno pravnici u okviru te zajednice izneli su danas različita mišljenja u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu koji je pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a ona su bila u rasponu od „realne unije Srbije i Kosova“ do poruka da Srbija ne treba više da čini ustupke.

Profesor Ustavnog prava Vladan Kutlešić kaže da je po njemu realno rešenje realna unija Srbije i Kosova, navodeći da je to model koji predstavlja međunarodnu pravnu vezu dve države u formi realne unije.

Kaže da je taj stav racionalan ostvariv, jer nije emotivan. Dodaje i da Srbija tu nešto treba da da – da bi dobila uz podsećanje da ona još uvek raspolaže delom nečega što je za suprotnu stranu, Kosovo i Albance sa Kosova važno.

„Dobar deo toga što smo mogli da ponudimo smo ponudili u Briselskom sporazumu, otišla je, kolokvijalno da kažem, policija, pravosuđe…“, rekao je on i dodao da Srbija treba da traži punu političku autonomiju za sever Kosova, ne zajednicu opština, a dodaje da bi izgubila „ono što samo formalno ima“.

Smatra i da bi Srbija dobila tržište, koje, kako kaže, i sada funkcioniše, ali sa dosta elemenata crnog tržišta, a Albanci bi dobili državu.

Dekan Pravnog fakulteta Megatrend Univerziteta Živko Kulić kaže da se trudi da razume međunarodne okolnosti, da se od unutrašnjeg dijaloga očekuje mnogo i poručuje da Srbija ne treba da pravi brzoplete poteze i greške koje će, kaže, generacije jedva moći da isprave.

Dodaje da je pred Srbijom ogromna odgovornost, ali da je za rešenje potrebna spremnost i druge strane.

„Rešavanje statusa na pravedan i dugoročno održiv način u ovom trenutku nije moguće“, smatra Kulić, upitavši šta je sa rezolucijom 1244, Kumanovskim sporazumom, ZSO, čuvenom fusnotom i zvezdicom.

On takođe veruje i da će Specijalni sud za ratne zločine u Prištini čije se osnivanje najavljuje biti samo izrugavanje pravdi“. Tvrdi da nema prostora za nove ustupke, te da će ukoliko ih bude, to biti potvrda naše slabosti.

Poručuje i da su predlozi o podeli Kosova i razmena teritorija pogrešni i neprihvatljivi upitavši – kako ćemo menjati „naše za naše“ i naglašava da se iz Ustava ne smeju brisati odredbe koje se tiču Kosova, a trebalo bi, kaže, nastaviti sa pomoći srpskom narodu.

Navodeći da veruje da će vreme ići na ruku Srbiji, on kaže da je „jedini izlaz kupovina vremena i balansiranje“.

Nebojša Šarkić sa Univerzitet Union izneo je stav da ništa nije izgubljeno, kao i da država treba da krene od konfederativnog uređenja sa jakim uticajem evropske porodice.

Dekan Pravnog fakulteta u Prištini Vlada Mihajlović kaže da dijalog doživljava kao izazov i da „svi zajedno osećamo kosovsku muku“.

„Tačno je da nema naše vojske i policije, ali dole je nas narod, imamo izgrađenu mrežu institucija, obrazovanje, zdravstvo, socijalne i druge službe i ne smemo da klonemo i da dignemo ruke“, rekao je Mihajlović.

Kaže da je obrazovanje „kljucni stub na Kosovu“ i da je sudbina i opstanak Kosova povezana upravo sa tom oblašću i sa Univerzitetom u Mitrovici.

Predlaže da srpske opštine dobiju neki nivo autonomije, a prihvatljivo bi bilo da dobiju središnji nivo vlasti.

„Više od lokalne, manje od centralne vlasti“, objasnio je on.

Prethodno je pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović rekao da je akademska zajednica prvo mesto odakle treba da krene dijalog, dok je dekan Pravnog fakulteta Sima Avramović istakao da je značajno što dijalog počinje promišljanjima profesora pravnog fakulteta.

Ocenio je da je put kojim se ide „maglovit“, ali i „trnovit“, a na česte konstatacije da je Kosovo izgubljeno odgovara da Kosovo nije izgubljeno dok tamo ima 120.000 srpskih stanovnika.

Kosovo je, kaže Avramović, manje izgubljeno od srpskog sela koje nestaje, navodeći da je stanovništvo na Kosovu najveća vrednost i blago koje predstavlja kapital koji Srbija treba negovati i iskoristiti.

Primetio je da je natalitet na Kosovu veći nego u Srbiji uprkos nesrećama koje su se dogodile, te da je spremnost ljudi da se bore na visokom nivou, dok je na državi da promisli kako pomoći svima da tamo ostanu.

„Nema magičnih poteza. Ovo će biti dug put koji podrazumeva niz malih koraka. Ne postoji veliko rešenje, postoji jedna lepeza manjih i cini mi se važnih koraka koji bi ovde mogli da se čuju“, rekao je Avramović i podsetio da je bilo različitih predloga ranije od „više od autonomije, manje od nezavisnosti:, zatim „standardi pre statusa“.

Međutim, ukazuje da je činjenica „da ono sto je Srbija mogla dobiti u vreme Miloševića vise nije mogla dobiti u vreme Koštunice i što vise vremena prolazi Srbija će sve manje moći da afirmiše svoje prisustvo na Kosovu“.

Tokom okruglog stola bilo je ocena da unutrašnji dijalog neće iznedriti rešenje, ali da treba da ojača Srbiju, a učesnici su pozdravili njegovo otvaranje, a pojedini i direktno odbacili kritike da se na taj način dolazi do priznavanja nezavisnosti Kosova.