Poboljšanje položaja državnih službenika važan uslov za ulazak u EU

Milena Lazarević; Foto: Tanjug / Tanja Valić

Oko 50% državnih službenika koji su uključeni u rad na procesu evropskih integracija planira da u narednih godina napusti posao svojom voljom, jer su nezadovoljni uslovima rada i to najviše svojom platom, rezultat je istraživanja koje je Centar za evropske politike predstavio danas u Narodnoj banci Srbije.

Da se zbog toga reforme u ovoj oblasti moraju sprovesti što pre, ali da se uz hitne promene moraju sprovesti i ozbiljne sistemske reforme, usaglasili su se govornici na panel diskusiji pod nazivom „Imamo li kadove za Evropu“ na kojoj su učestovali šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji prof. dr Tanja Miščević, šef Sektora za saradnju, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji Holger Šreder i predstavnik Ambasade SR Nemačke Jurgen Šmid, državni sekretar u Ministarstvu finansija Republike Srbije Jelena Stojović i programska direktorka Centra za evropske politike (CEP) Milena Lazarević. Razgovor je moderirao vođa GIZ projekta „Podrška pregovorima sa EU” dr Andrej Horvat.

„Proces evropskih integracija u velikoj meri zavisi od kvaliteta administracije koja ovaj proces treba da iznese i Evropska uniaj već godinama ukazuje na neophodne promene u ovoj oblasti“  podsetila je Milena Lazarević prilikom predstavljanja rezultata istraživanja.

Kadrovi koji rade na procesu evropskih integracija ili se bave IPA fondovima trebalo bi da poseduju visok stepen znanja, veština i iskustva kako bi obavljali složene poslove, ali postojeći sistem upravljanja ljudskim resursima im, prema rezultatima istraživanja, ne pruža adekvatne uslove rada, pre svega zbog malih plata, ali i zbog nemogućnosti napredovanja u karijeri, što objašnjava njihovo nezadovoljstvo i dobrovoljno napuštanje ovih poslova.

„Anonimni upitnik je pokazao da će preko 50% ispitanika, a odgovorilo je približno 40% od svih ljudi koji se bave EU i IPA poslovima, napustiti svoj posao najverovatnije u narednih godinu dana svojom voljom. A više od polovine redovno traži druge poslovne prilike, što očigledno pokazuje da su oni nezadovoljni i da aktivno traže druge polsove“, rekla je Milena Lazarević, koja je u svojoj studiji predstavila i konkretna rešenja za ovaj problem.

Ona je dodala da se poslednjih godina povećao odliv ljudi koji se bave ovim poslovima, ali i da je u Srbiji imidž državnih službenika postao toliko negativan da je „sramota“ javno reći da ste državni službenik.

Holgen Šreder je rekao da je ovo problem koji zahteva hitno rešavanje i to na političkom nivou. Osim što bi, s jedne strane problem morao da se odmah reši, sa druge strane treba napraviti i dugoročnu stragiju. On je podsetio da je Srbija zamalo izgubila pristup IPA fondovima zbog nedovoljnog broja zaposlenih, koji je tek kasnije nadoknađen, a čije su plate sve zajedno sabrane, nekoliko desetina puta manje nego IPA fondovi koji bi bili dobijeni. Sem njega, i Milena Lazarević je napomenula da je ovo situacija u kojoj trenutnom štednjom više gubimo nego što dobijamo.

U svim izveštajima Evropske komisije istaknuto je da nam je politika zadržavanja kadrova jedan od ključnih problema moramo da odstranimo kako bismo nastavili integracije. Pri rešavanju ovog problema moramo biti svesni finansijskih ograničenja, al sem toga moramo preduzeti konkretne korake i smisliti sistemsko rešenje kaže Jelena Stojović iz Ministarstva finansija.

„Na poslovima sprovođenja evropskih integracija ili projekata, neophodno je da zaposleni imaju perfektno znanje engleskog jezika, al sem toga oni moraju znati i EU pravila i procedure, tako da kada jedna osoba napusti posao, da bi nova osoba ušla u tematiku, neophodno je minimum 12 meseci obuke, što i dalje ne znači da je osoba iskusna, već da može da počne da radi, ali čak ne samostalno”, objasnila je Stojović kako bi ukazala na to koliko su troškovi napuštanja stručnih kadrova ogromni.

Jurgen Šmid je napravio paralelu između državnih službenika u Nemačkoj i Srbiji i rekao da se situacija delimično razlikuje jer kadrovi u Nemačkoj vezani za promene vlasti. On je istakao da Srbija mora mnogo toga da promeni, ali da to mora da uradi Vlada.

Šefica Pregovoračkog tima Tanja Mičević istakla je da je studija CEP-a dodatak analitičkoj podršci koja je neophodna Pregovaračkom timu kako bi našao rešenja na teka pitanja.

„Ovo nije pitanje za budućnost, nego pitanje zadržavanja kadrova danas i priprema bolje kadrovske strukture za sutra. Velika i važna stvar je što je EK razumela koliko je važna sektorka podrška sa kojom se borimo i koliko je važno da razumemo da sve te buduće i sadašnje pozicije pravimo prema osnovnim dokumentima“, rekla je Mišević i zaključila da je neophodno odediti konkretna rešenja i jasne ciljeve.

Pitanje promene odnosa prema državnim službenicima posebno se postavlja u okviru pregovaračkog poglavlja 22, o regionalnoj politici i koordinaciji strukturnih instrumenata. U slučajevima poput ovog, pregovori sa EU su trenutak kada države dobijaju mogućnost da sprovedu pojedine reforme brže i bolje nego što bi to samostalno uradile, rekao je Andrej Horvat.

„Iako je slučaj svake države koja ulazi u EU problematičan po ovom pitanju i skoro nikada administracija nije dovojno spremna, prema zahtevima kolega iz Evropske komisije, to je dobro jer nas podseća na to šta bi trebalo da radimo kako bismo unapredili reforme na ovom području“, zaključio je Horvat.