Srbija se nalazi na dobrom putu u pogledu ispunjavanja kriterijuma za članstvo u EU. Da, potrebno je više reformi, ali sve dok se Srbija kreće napred, staloženo i dosledno, moramo priznati i podržati svaki korak ka našoj zajedničkoj evropskoj budućnosti.

Tokom moje poslednje posete Beogradu u avgustu, primetio sam da zemlja postiže stalni napredak u sprovođenju ambicioznog programa političkih, pravnih i ekonomskih reformi. Na primer, Srbija je usvojila sveobuhvatan program reforme upravljanja javnim finansijama, kao i važne zakone koji se odnose na regulatornu reformu, plate u javnom sektoru i administrativne postupke. Razvijena je strategije za elektronsku upravu, usklađen je njen pravni okvir i nastavljena promocija sistema zapošljavanja zasnovanog na zaslugama. Napredak je takođe vidljiv i na ekonomskom planu. Smanjivanjem budžetskog deficita i restrukturiranjem javnih preduzeća, Srbija je uspela da smanji domaće i spoljne neravnoteže. Prema podacima Svetske banke, očekuje se da će privreda Srbije ove godine porasti za 3%.

Međutim, potrebno je više napora kako bi se osigurala sloboda izražavanja, zaštita manjina, kvalitet sudstva, pristup pravdi, mere u borbi protiv korupcije i uključivanje civilnog društva u proces pristupanja. Kako bi dalje napredovala na svom putu ka integraciji u EU, Srbija bi trebalo da da prioritet naporima u ovim oblastima i pokaže konkretna dostignuća. EU, zauzvrat, mora ostati angažovana u zemlji i čitavom regionu Zapadnog Balkana i pružiti svoju podršku kada god je to potrebno. Ne radi se o nametanju naših rešenja, već o slušanju i napretku zajedno.

EU je već daleko najvažniji donator nepovratne pomoći Srbiji. Trenutno je angažovana u oko 600 projekata koji podržavaju program reformi i razvoja zemlje i pomažu u pripremama za članstvo u EU. Mnogi od ovih projekata pružaju vrlo konkretne prednosti za društvo – od obezbeđivanja bolničke opreme i izgradnje vrtića, podrške inovativnim kompanijama i pomoći u borbi protiv korupcije. Pa ipak, takvi projekti mogu dostići svoj puni potencijal i pretvoriti se u javnu podršku za EU i proces pridruživanja, jedino ako su vidljivi širom zemlje. Svi smo pozvani da efikasnije komuniciramo u pogledu stepena i konkretnih koristi od angažovanja EU u zemlji.

U regionu koji i dalje karakterišu etničke tenzije i podele, dobrosusedski odnosi predstavljaju osnovni uslov za postizanje političke stabilnosti koja je potrebna za integraciju u EU. Zato treba da obezbedimo da trenutni dijalog između Beograda i Prištine, pod pokroviteljstvom EU, ide unapred i pomogne u rešavanju nerešenih sukoba između Kosova i Srbije.

Težnja ka članstvu u EU će dati rezultate samo ako se sprovedu temeljne reforme. Proširenje EU je dugoročan proces. Pravne i strukturne reforme i bilateralni pregovori neophodni su za ispunjavanje kopenhaških kriterijuma i ne mogu se izvršiti preko noći.

Stoga, ostajem uveren da će svaki mali korak na evropskom putu na kraju dovesti do stabilnosti i bezbednosti na Zapadnom Balkanu. Zbog toga moramo održati perspektivu članstva u EU živom i blisko sarađivati kako bismo osigurali da zajednička vizija, zajednička evropska budućnost, jednog dana postane stvarnost.