Jadranka Joksimović i Tanja Miščević na sednici Vlade; Foto: Tanjug / Zoran Žestić

BEOGRAD – Nedavne smene u Pregovaračkom timu Srbije izazvale su veliku pažnju javnosti i otvorile mnoga pitanja – da li su smene politički motivisane, hoće li to usporiti ionako već dovoljno spor napredak Srbije u evropskim integracijama i zašto su smenjeni stručnjaci. Na sva ova pitanja javnost još uvek nije čula odgovore, a kako stvari stoje i neće. Suzdržani su i smenjeni članovi, i ministarka Joksimović, ali i šefica Pregovaračkog tima Tanja Miščević.

Vladimira Međaka, Anu Ilić, Vladmira Krulja, Roksandu Ninčić i Zorana Stojiljkovića Vlada Srbije nedavno je razrešila mesta u Pregovaračkom tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Prva osoba od koje je zatraženo objašnjenje zašto su oni smenjeni bila je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović. Ona je u kratkoj izjavi za Kurir prokomentarisala da je jedini razlog za njihove smene bilo to što su otišli iz državne uprave.

„U našoj državnoj upravi ima mnogo sposobnih i vrednih ljudi koji rade za ne tako velike plate, a ipak ne napuštaju svoja mesta da bi radili za petostruko i desetostruko veće sume u različitim kompanijama i konsultantskim kućama, što je takođe legitimno“, poručila je Joksimović.

(Kurir, 12. maj 2017. godine)

Međutim, da je rad u državnoj upravi jedini kriterijum kako bi neko bio deo Pregovaračkog tima, Joksimović nije ranije tvrdila. Štaviše, govorila je potpuno suprotno.

„Lično ću se zalagati da ekspertski kriterijum bude kriterijum kojima ćemo se opredeliti za buduće članove tima“, rekla je tada Joksimović.

(Tanjug, 17. april 2015. godine)

Ako možemo suditi na osnovu ove dve izjave, izgleda da se ministraka Joksimović kriterijuma stručnosti vrlo brzo odrekla, dok je zaposlenje u državnoj upravi naglo skočilo na listi prioriteta.

„Pregovarački tim je državni tim, uz nekoliko eksperata iz civilnog društva i akademske zajednice. Niko nije nezamenljiv“, poručila je je Joksimović.

(Kurir, 12. maj 2017. godine)

Međutim, da li su ovi članovi zamenljivi ili ne još uvek se ne zna. Vlada Srbije na njihova mesta nije imenovala nove članove, a na pitanje novinara hoće li se uopšte dogoditi Tanja Miščević je samo kratko rekla da se o tome razgovara i da je za sada sve u redu. Na pitanje zašto je ministarka razrešila deo njenog tima i kako ona na to gleda, Miščević je rekla da je u pitanju tehnička stvar.

„Možda je to i pokazatelj da je ovo samo posao i možda ga neki drugi rade bolje nego mi“, rekla je Miščević odgovarajući na pitanja novinara.

Međutim, objašnjenje Tanje Miščević da ti ljudi nisu dobro radili svoj posao može da začudi ako u obzir uzmemo njihove kvalifikacije i dugogodišnje iskustvo u oblasti evropskih integracija.

Jedan od retkih stručnjaka u Srbiji sa velikim iskustvom u ovoj oblasti svakako je Vladimir Međak, koji je od samog početka uključen u proces evropskih integracija Srbije. Međak je u Kancelariji za evropske integracije radio od njenog osnivanja 2004. godine, a 6 godina (od 2010. do 2016) je proveo i na funkciji pomoćnika direktora te Kancelarije. U februaru prošle godine Međak je podneo ostavku na mesto u Kancelariji, a o razlozima nikada nije govorio u javnosti. Tog principa držao se i nakon odlaska iz pregovarakog tima.

Takođe, smenjena Ana Ilić radila je kao zamenica direktora Kancelarije za evropske integracije od 2014. godine i bila je zadužena za EU fondove. Ona je bila i šefica pregovaračke grupe za poglavlje 22 koje se odnosi na Regionalnu politiku i koordinaciju strukturnih instrumenata.

Upravo Međak i Ilić su, prema mišljenju generalne sekretarke Evropskog pokreta u Srbiji Maje Bobić, veliki stručnjaci sa ogromnim iskustvom u koje je država dosta uložila da bi stekli to znanje i koji su mnogo mogli da doprinesu samom procesu evropskih integracija. Ukazuje i da je vrlo interesentan momenat u kom su se smene dogodile.

„Vladimir Međak već godinu dana nije u državnoj upravi. Ako je to razlog i kriterijum, zašto još tada nije napustio napustio Pregovarački tim. Meni se čini da je u pitanju nezadovoljstvo čitavim procesom, ali ne znam zašto bi se onda lišavali baš onih ljudi koji mnogo doprinose uspehu tog procesa“, rekla je Bobić u intervjuu za Insajder.

(Insajder, 27. maj 2017. godine)

Izgleda da ministarka Joksimović ne misli isto, već se vodi isključivo sopstvenim utiskom.

„Moja je odluka i procena koliko je ko posvećen zahtevnim zadacima, da li su neki od njih u konfliktu interesa. Što se tiče Međaka, princip je da oni koji su pozicije u timu dobili pre svega zbog pozicije u državnoj upravi to mesto gube kada napuste upravu. On je mnogo duže ostao u timu. Ovaj princip će se poštovati i ubuduće i biće još promena“, rekla je Joksimović.

(Kurir, 12. maj 2017. godine)

Tvrdnja ministarke Joksimović da je Međak mesto u timu dobio na osnovnu funkcije je potpuno netačna. Odlukom o osnivanju je jasno naznačeno da se po funkciji bira samo šest članova tima: šef Pregovaračkog tima, državni sekretar u Ministartsvu finansija, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, ambasador Srbije pri EU, direktor Kancelarije za evrospke integracije i predstavnik kabineta člana Vlade zaduženog za evropske integracije.

S obzirom na to da je Međak bio pomoćnik direktora Kancelarije za evropske integracije i da to nije funkcija koja propisuje obaveznu funkciju u Pregovaračkom timu, jasno je da ministarka Joksimović ili ne poznaje dovoljno dobro dokumenta iz oblasti EU integracija ili namerno obmanjuje javnost.

Postoji bojazan da se, ovakvim odlukama ministarke Joksimović, proces pregovora sve više politizuje, iako bi Pregovarački tim trebalo da bude tehničko telo koje čine pripadnici državne uprave i stručnjaci koji imaju veliko iskustvo u oblasti evropskih integracija. Pored smena Ilić i Međaka, koje su izvršene na osnovu slobodne procene i utiska ministarke Joksimović, u prilog tezi o politizaciji samog tima govori i činjenica da je izmenama Odluke o obrazovanju Pregovaračkog tima uloga ministarke Joksimović znatno ojačana.

U prvobitnoj verziji tog dokumenta nije stajalo da svaki član tima mora biti imenovan na predlog ministra zaduženog za evropske integracije. Takođe, dodato je i da u obavezni deo tima ulazi predstavnik Ministarstva zaduženog za evropske integracije, odnosno šef kabineta ministarke Joksimović.

Za razliku od Međaka i Ilić, Roksandа Ninčić je u tim 2015. godine izabrana na osnovu funkcije državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova. Međutim, ona je u septembru 2016. godine sa funkcije državne sekretarke prešla na funkciju političke direktorke Ministarstva spoljnih poslova, zbog čega je, na osnovu Uredbe o osnivanju Pregovaračkog tima, trebalo da napusti mesto u timu Tanje Miščević. Početkom ove godine Ninčić je izabrana za šeficu stalne misije Srbije pri OEBS-u.

Iako je Ninčić bila obavezni deo Pregovaračkog tima, na njeno mesto još uvek niko od trenutnih državnih sekretara za spoljne poslove, Ivice Tončeva i Nemanje Stevanovića, nije imenovan. Ovo je za European Western Balkans potvrdio i ministar spoljnih poslova Srbije i vršilac dužnosti premijera Ivica Dačić.

„S obzirom na to da svaka nova Vlada imenuje nove državne sekretare, to pitanje ćemo rešavati nakon formiranja buduće Vlade“, prokomentarisao je Dačić.

Na osnovu svih ovih primera možemo zaključiti da se u nekim slučajevima, kao što je smena Ane Ilić, reagovalo ekspresno, dok Roksanda Ninčić ni skoro pola godine nakon napuštanja Ministarstva spoljnih poslova nije zamenjena.

Zanimljivo je da je funkcije razrešen i nekadašnji savetnik ministarke Joksimović Vladimir Krulj, koji je radio kao savetnik u Vladi Srbije za ekonomska pitanja. Kako je European Western Balkans uspeo da sazna, Vladimr Krulj više nije ni na jednoj funkciji u državnoj upravi, što je i bio povod da ga ministarka Joksimović smeni. Međutim, nije jasno zašto se na smenu Vladimira Krulja čekalo godinu i po dana, ako se zna da je on još početkom 2016. godine imenovan za predsednika Upravnog odbora Komercijalne banke. Takođe, treba napomenuti da Krulj nije bio član tima po funkciji, već je izabran kao stručnjak.

Za razliku od svih ostalih, smenjeni Zoran Stojiljković nije nikada ni bio zaposlen u državnoj upravi. Stojiljković je pristupio timu kao profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Međutim, u međuvremenu je Stojiljković izabran na mesto predsednika granskog sindikata Nezavisnost, i on je još tada Vladi ponudio svoju ostavku. Zbog toga, kaže, ovu smenu doživljava kao “sporazumni razlaz“.

Bile sporazumne ili jednostrane, smene nisu najbolje rešnje i treba da ih bude što manje, smatra predsednica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić.

„Ono što smo videli iz iskustva prethodnih zemalja je da ne valja menjati članove pregovaračkog tima“, naglašava Stojanović Gajić.

(Beta, 24. maj 2017. godine)

Podsetimo, Pregovarački tim je Vlada Srbije formirala 2015. godine. Proces formiranja Pregovaračkog tima trajao je od septembra 2013, kada je za šeficu Pregovaračkog tima imenovana Tanja Miščević, pa do avgusta 2015. kada su imenovani ostali članovi. U tim je, prema prvobitnom sastavu, Rešenjem Vlade Srbije imenovano 24 člana, a pored pripadnika državne uprave (njih 16), akademske zajednice (6 članova) kao i jedan predstavnik medija (Slobodan Arežina).