Osnovni zadatak je da do kraja 2018. godine preuzmemo obaveze iz prava EU, kroz usklađivanje domaćeg prava. To je prvi korak ka strateškom opreljenju Srbije da bude članica EU.

Pregovori o pristupanju Srbije Evropskoj uniji započeli su 21. januara 2014. godine na prvom sastanku Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, kada je utvrđen pregovarački okvir, kao temelj na osnovu koga će se voditi pregovori o pristupanju. Pregovori se vode po takozvanom „novom pristupu“ pregovorima o proširenju, koji podrazumeva da se poglavlja koja se odnose na vladavinu prava (Poglavlja 23 i 24) otvaraju među prvima i ne mogu da budu zatvorena dok sva druga poglavlja nisu zatvorena. Takođe, ukoliko se oceni da ne postoji napredak u okviru ovih poglavlja, moguće je zaustavljanje celokupnih pregovora dok se napredak ne ostvari i time imaju ulogu kontrolnog mehanizma u pregovorima. Posebnu ulogu u pregovorima Srbije sa EU ima Poglavlje 35 – Ostala pitanja, koje uobičajno služi kao platforma u okviru koje se razmatraju pitanja koja nemaju mesto u drugim poglavljima. U slučaju Srbije, Poglavlje 35 služi kao sredstvo za praćenje primene dogovora postignutih u dijalogu između Beograda i Prištine i ima istu težinu u pregovorima kao Poglavlja 23 i 24.

Ukoliko se oceni da ne postoji napredak u okviru Poglavlja 23 i 24, moguće je zaustavljanje celokupnih pregovora.

Prva faza naših pregovora sa EU bio je skrining (analitički pregleda usklađenosti zakonodavstva države kandidata sa pravnim tekovinama EU) koji je uspešno okončan, uz pohvale Evropske komisije, 24. marta 2015. godine. Tokom skrininga Srbija je u svim poglavljima pregovora upoznata sa pravnim tekovinama koje je potrebno preuzeti u domaći pravni sistem, dok je Evropskoj uniji predočeno trenutno stanje prenosa pravnih tekovina i planovi za njegov nastavak. Skrining je trajao 18 meseci i u njemu je učestvovalo preko 2000 državnih službenika iz Srbije.

Nakon skrininga sledeći korak predstavlja otvaranje poglavlja. U periodu od decembra 2015. godine do današnjeg dana, tokom pet sastanka Međuvladine konferencije, otvoreno je osam pregovaračkih poglavlja, dok su dva i privremeno zatvorena. Za 13 pregovaračkih poglavlja upućen nam je poziv da podnesemo pregovaračku poziciju bez merila za otvaranje, dok je za devet pregovaračkih poglavlja upućeno pismo sa merilom ili merilima za otvaranje.

U dosadašnjem toku pregovora vodili smo se time da se otvaraju pregovori u poglavljima koja pružaju potporu drugim poglavljima. Pored Poglavlja 23 i 24, otvorili smo Poglavlje 5 – Javne nabavke i 32 – Finansijska kontrola, jer bez uređenog sistema javnih nabavki i efektivne kontrole finansija ne može biti uspeha u borbi protiv korupcije, što predstavlja jedan od ključnih elemenata vladavine prava. Otvorili smo i privremeno zatvorili Poglavlje 25 – Nauka i istraživanje i 26 – Obrazovanje i kultura i time postavili osnov za podsticanje inovacija i istraživanja i unapređenje obrazovnog sistema. Krajem februara ove godine otvorili smo i Poglavlje 20 – Preduzetništvo i industrijska politika, koje je ključno za privredu Srbije i razvoj malih i srednjih preduzeća.

Pregovore sa Evropskom unijom vodi Vlada Srbije, ali taj proces utiče na celo društvo i zbog toga je potrebno obezbediti najveći mogući nivo inkluzivnosti i transparentnosti u procesu. To se ogleda u ulozi koju imaju Narodna skupština i civilno društvo u donošenju pregovaračkih pozicija, na osnovu kojih se otvaraju poglavlja i vode pregovori. Zapravo, kako bi neka pregovaračka pozicija bila usvojena i poslata u Brisel, ona mora da prođe konsultacije kroz tela Narodne skupštine i Nacionalni konvent za EU, platformu koja okuplja preko 700 organizacija civilnog društva i čije članice imaju aktivnu ulogu u celokupnom procesu pregovora. Isto tako, u procesu izrade Akcionih planova za Poglavlja 23 i 24, koji su predstavljali merilo za otvaranje ova dva poglavlja, civilno društvo je bilo konsultovano kroz mogućnost davanja komentara i sugestija na sve verzije nacrta Akcionih planova. Pored Nacionalnog konventa, vodi se aktivan dijalog i sa drugim platformama civilnog društva, kao i sa privrednim udruženjima, kako bi se osigurao najbolji mogući rezultat.

Pregovore sa Evropskom unijom vodi Vlada Srbije, ali taj proces utiče na celo društvo i zbog toga je potrebno obezbediti najveći mogući nivo inkluzivnosti i transparentnosti u procesu.

Pregovori o pristupanju predstavljaju dubinski proces reformisanja zakonodavstva i društva i sa sobom nose mnoge izazove. Iako najčešće čujemo da su najveći izazovi u poglavljima vladavine prava, ne treba zaboraviti poglavlja koja se ređe spominju u javnosti, a sa sobom nose veliki broj propisa koje je potrebno usvojiti, kao i značajna materijalna ulaganja. Poglavlje 27 koje se odnosi na životnu sredinu, pored toga što sadrži najveću količinu pravnih tekovina EU koje treba uneti u domaći pravni sistem, zahteva ulaganja od preko 10 milijadi evra. Poglavlje 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj i 12 – Bezbednost hrane takođe predstavljaju ozbiljan izazov zbog svoje obimnosti i sadržine, kao i činjenice da je poljoprivreda jedna od strateških oblasti u Srbiji. U okviru Poglavlja 8 – Konkurencija, sistem državne pomoći će morati da se uskladi sa veoma restriktivnim pravilima Evropske unije u ovoj oblasti.

U narednom periodu nas očekuje otvaranje novih poglavlja. Trenutno smo spremni da otvorimo Poglavlja 7 – Intelektualna svojina i 29 – Carinska unija, za koja smo pregovaračke pozicije usvojiili i poslali Evropskoj uniji. Uskoro se očekuje da će biti spremna i Poglavlja 6 – Pravo privrednih društava i 30 – Ekonomski odnosi sa inostranstvom, ali i druga. Naš plan je da nastavimo sa pripremama svih pregovaračkih pozicija i akcionih planova potrebnih za ispunjavanje merila za otvaranje poglavlja. Ali pre svega nam je osnovni zadatak da do kraja 2018. godine preuzmemo obaveze iz prava EU, kroz usklađivanje domaćeg prava. To je prvi korak ka strateškom opreljenju Srbije da bude članica EU.