Region za zajedničko rešavanje ekoloških problema

Goran Trivan; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

BON/BEOGRAD – Predstavnici Zapadnog Balkana zaduženi za životnu sredinu okupili su se danas u Bonu, gde su na panelu izrazili snažnu opređeljenost za zajednički regionalni rad na iznalaženju odgovora na ekološke i klimatske izazove, saopštio je danas Savet za regionalnu saradnju (RCC).

Zapadni Balkan je na skupu, koji su organizovali RCC i Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije, potvrdio snažnu opređeljenost regionalnoj saradnji na prevazilaženju ekoloških i klimatskih izazova.

Ministar za zaštitu životne sredine Srbije Goran Trivan istakao je da je formiranjem ministarstva posvećenog pitanjima ekologije i klimatskih promena Vlada Srbije pokazala odlučnost da se ozbiljno pozabavi tvim izazovima.

„Drago nam je da imamo priliku da razgovaramo o ekološkim i izazovima klimatskih promena sa kojima se region suočava, ali i da utvrdimo regionalne prioritete i odlučimo o najboljem načinu na koji se pozabaviti ovim izazovima. Rad samo na nacionalnom nivou bez odgovarajuće regionalne koordinacije ne bi bio dovoljan i zato će Srbija pokrenuti niz regionalnih inicijativa koje će se u većim razmerama baviti pitanjima vezanim za životnu sredinu i klimatske promene“, kaže on.

Rekao je da je važnost saradnje u ovoj oblasti potvrđena činjenicom da je 2016. godina bila najtoplija godina u istoriji merenja, sa 1,1 stepen iznad predindustrijskog perioda na globalnom nivou, a očekuje se da će se pokazati da je 2017. jedna od tri najtoplije godine ikada.

„Štaviše, možemo očekivati i da se negativan trend sa sve većim brojem nepogoda nastavi do 2060-tih“, naveo je Trivan.

Generalni sekretar RCC Goran Svilanović je rekao da 73 odsto građana regiona vidi klimatske promene kao problem.

Učesnici su potvrdili Deklaraciju o ekološkom i klimatskom delovanju na Zapadnom Balkanu i složili se da u regionu postoji sve veća potreba da se unapredi koordinacija postojećih regionalnih inicijativa i projekata kao i onih koji će biti pripremljeni radi ostvarivanja ciljeva strategije Jugoistočna Evropa 2020.

Takođe, prepoznali su snažnu međusobnu povezanost energetike i politika o životnim sredinama i klimatskim promenama, pri tome tražeći načine da se međunarodna saradnja ojača na najvišem političkom nivou.

Svilanović se obratio učesnicima sastanka i naglasio da je prilagođavanje ekološkim i klimatskim promjenama i njihovo ublažavanje temelj svih nastojanja da se unaprijedi regionalna socio-ekonomska situacija i dodao da zajedničko delovanje predstavlja jedini valjan odgovor koji može dovesti do konkretnih rezultata.

„Godišnje istraživanje mišljenja javnosti i privrednika Balkanski barometar 2017 kojeg provodi RCC pokazuje da 73 odsto građana regiona vide klimatske promene kao problem, što predstavlja dalji rast ovog trenda zabeleženog 2015. godine. Tako 77 procenata privrednika u Jugoistočnoj Evropi kaže da su već preduzeli određene mere da umanje štetan uticaj na okruženje“.

Kako kaže, ovo je pravi trenutak kojeg treba iskoristiti da se utvrde i realizuju zajedničke aktivnosti koje bi pratile provođenje ambicioznog regionalnog Višegodišnjeg akcionog plana za Regionalni ekonomski prostor (MAP REA) u ekonomijama Zapadnog Balkana u oblasti trgovine, investicija, mobilnosti i digitalne integracije, od kojih svaka obuhvata ekološku dimenziju.

Regionalni rad na zaštiti životne sredine i ublažavanju i prilagođavanju klimatskim promenama je već počeo kroz Regionalnu radnu grupu za životnu sredinu (RWG Env) kojom predsjedava RCC zajedno sa ekonomijama Zapadnog Balkana, koje se rotiraju.

Radna grupa je zadužena za sprovođenje komponente vezane za strategiju životne sredine RCC Jugoistočna Evropa 2020.

Na sastanku se razgovaralo o provođenju Pariškog sporazuma o klimatskim promjenama, doprinosu ekonomija Zapadnog Balkana agendi o zaštiti životne sredine i kako da region na odgovarajući način odgovori na neizbežne klimatske promene i da im se prilagodi.

Diskusija je obuhvatila i preliminarne rezultate „Studije o klimatskim projenama u regionu Zapadnog Balkana i njihovom uticaju na različiti privredne sektore“ u kojoj su učestvovali predstavnici Evropske komisije, Agencije za životnu sredinu iz Austrije, Federalnog ministarstva za privrednu saradnju i razvoj Nemačke, Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine i drugih relevantnih agencija i organizacija koje đeluju u regionu.

Preliminarni rezultati nacrta studije pokazuju da je region u brojnim sektorima mnogo podložniji klimatskim promjenama nego ostatak Evrope, što zahteva posebnu pažnju i angažovanje ekonomija iz regiona.

Zatvarajući sastanak Srbija je zvanično predala predsedavanje Regionalnom radnom grupom za životnu sredinu za narednu godinu Makedoniji.

Bon je trenutno centar zbivanja u pogledu klimatskih promena i zaštite životne sredine s obzirom da se 23. konferencija stranaka Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promjeni klime (COP 23) u tom gradu održava od 6. do 17. novembra.