Rezolucija Evropskog parlamenta od 14. juna 2017. o izveštaju Komisije o Srbiji za 2016. godinu

Evropski parlament,

–  uzimajući u obzir zaključke Predsedništva sa sastanka Evropskog saveta u Solunu od 19. i 20. juna 2003. o perspektivi pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji,

–  uzimajući u obzir Odluku Saveta 2008/213/EZ od 18. februara 2008. o načelima, prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom i o stavljanju izvan snage Odluke 2006/56/EZ(1) ,

–  uzimajući u obzir mišljenje Komisije od 12. otkobra 2011. o zahtevu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji (SEC(2011)1208), odluku Evropskog saveta od 2. marta 2012. o dodeli statusa zemlje kandidata Srbiji, te odluku Evropskog saveta od 27. i 28. juna 2013. o otvaranju pregovora sa Srbijom,

–  uzimajući u obzir Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica i Republike Srbije, koji je stupio na snagu 1. septembra 2013.,

–  uzimajući u obzir Rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a br. 1244 (1999), savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde od 22. jula 2010. o pitanju saglasnost jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova s međunarodnim pravom te Rezoluciju Generalne skupštine UN-a A/RES/64/298 od 9. septembra 2010., koja je potvrdila sadržaj mišljenja i pozdravila spremnost EU da podstiče dijalog između Srbije i Kosova,

–  uzimajući u obzir izjavu i preporuke s pete sednice Parlamentarnog odbora Evropske unije i Srbije za stabilizaciju i pridruživanje održane 22. i 23. septembra 2016.,

–  uzimajući u obzir izveštaj o preduzetništvu i industrijskoj politici, koje je 7. oktobra 2016. doneo Zajednički konsultativni odbor EU – Srbija,

–  uzimajući u obzir završni izveštaj Ograničene misije za posmatranje izbora OEBS-a/ODIHR-a o vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji održanim 29. aprila 2016.,

–  uzimajući u obzir izveštaj Komisije o Srbiji za 2016. od 9. novembra 2016. (SWD(2016)0361),

–  uzimajući u obzir ocenu Komisije programa ekonomske reforme Srbije (2016. – 2018.) (SWD(2016)0137),

–  uzimajući u obzir zajedničke zaključke ekonomskog i finansijskog dijaloga između EU i Zapadnog Balkana i Turske od 26. maja 2016. (9500/2016),

–  uzimajući u obzir zaključke Predsedništva od 13. decembra 2016.,

–  uzimajući u obzir treći sastanak Saveta Evropske unije i Srbije za stabilizaciju i pridruživanje održan 13. decembra 2016.,

–  uzimajući u obzir svoju Rezoluciju od 4. februara 2016. o izveštaju o Srbiji za 2015.(2) ,

–  uzimajući u obzir član 52 Poslovnika,

–  uzimajući u obzir izveštaj Odbora za spoljne poslove (A8-0063/2017),

1. budući da Srbija, kao svaka država koja teži članstvu u EU, mora biti ocenjena na temelju sopstvenog uspeha u ispunjavanju i sprovođenju istog skupa kriterijuma te usklađivanja s njim, te s obzirom na to da vremenski raspored pristupnih pregovora zavisi od kvaliteta neophodnih reformi i predanosti njihovom sprovođenju;
2. budući da je u skladu s pregovaračkim okvirom napredak Srbije u okviru poglavlja 23 i 24 o vladavini prava te u procesu normalizacije odnosa s Kosovom u sklopu poglavlja 35 i dalje ključan za sveukupni tempo pregovaračkog procesa;
3. budući da je Srbija preduzela važne korake u pravcu normalizacije odnosa s Kosovom, što je rezultiralo Prvim sporazumom o načelima za normalizaciju odnosa od 19. aprila 2013. i sporazumima iz avgusta 2015. godine, ali da u tom području treba još mnogo toga učiniti; budući da je potrebno hitno preduzeti dalje korake u cilju odgovaranja na sva otvorena pitanja između dve države, ostvarivanja napretka u tom smislu i njihovog rešavanja;
4. budući da je Srbija i dalje predana stvaranju funkcionalne tržišne ekonomije i da nastavlja da sprovodi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju;
5. budući da je potrebno u potpunosti zagarantovati sprovođenje pravnog okvira za zaštitu manjina, posebno kad je reč o obrazovanju, upotrebi jezika, pristupu medijima i verskim obredima na jeziku manjina, te se pobrinuti za odgovarajuću političku zastupljenost nacionalnih manjina na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou;
6. pozdravlja otvaranje pregovora o poglavlju 23 (pravosuđe i osnovna prava) i poglavlju 24 (pravda, sloboda i bezbednost), kao ključnim poglavljima u pristupu EU proširenju na temelju vladavine prava, jer je napredak u tim poglavljima i dalje od presudne važnosti za sveukupni tempo pregovaračkog procesa; pozdravlja otvaranje poglavlja 32 (finansijski nadzor) i poglavlja 35 (ostala pitanja), otvaranje pregovora o poglavlju 5 (javna nabava) i otvaranje i privremeno zatvaranje poglavlja 25 (nauka i istraživanje), otvaranje pregovora o poglavlju 20 (preduzetnička i industrijska politika) te otvaranje i privremeno zatvaranje poglavlja 26 (obrazovanje i kultura); sa zadovoljstvom iščekuje otvaranje dodatnih, tehnički pripremljenih poglavlja;
7. pozdravlja stalan angažman Srbije na putu integracije u EU i njen konstruktivan i dobro pripremljen pristup pregovorima, što je jasan znak odlučnosti i političke volje; poziva Srbiju da i dalje aktivno promoviše i širi ovu stratešku odluku među stanovništvom u Srbiji, između ostalog, promovisanjem bolje informisanosti građana o sredstvima iz budžeta EU namenjenima Srbiji; poziva srpske vlasti da se suzdrže od retorike usmerene protiv EU i upućivanja poruka javnosti; naglašava da su potrebne utemeljene, transparentne i konstruktivne rasprave o EU, njenim institucijama i svemu što podrazumeva članstvo u EU; prima k znanju poboljšanja u dijalogu i javnim konsultacijama s relevantnim akterima i civilnim društvom kao i njihovo učestvovanje u procesu integracije u EU;
8. naglašava da je temeljno sprovođenje reformi i politika i dalje ključni pokazatelj uspešnosti procesa integracije; pohvaljuje usvajanje revidiranog Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU; poziva Srbiju da unapredi planiranje, koordinaciju i praćenje sprovođenja novih zakona i politika, da uspostavi primeren i efikasan administrativni kapacitet te da preduzme dodatne napore kako bi se obezbedilo sistemsko uključivanje civilnog društva u političke dijaloge, uključujući i u pristupni proces, jer je se na taj način mogu povećati standardi demokratskog upravljanja; pozdravlja kontinuirane inicijative Vladine Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom čiji je cilj poboljšanje saradnje između države i civilnog sektora;
9. primećuje da je došlo do kašnjenja u korišćenju pretpristupne pomoći, takođe i zbog neodgovarajućeg institucionalnog okvira; apeluje na vlasti da potraže pozitivne primere i najbolje prakse među državama članicama; naglašava da je za korišćenje sredstava iz Instrumenta pretpristupne pomoći i drugih dostupnih fondova potrebno uspostaviti efikasniji i sveobuhvatniji institucionalni okvir na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou;
10. pozdravlja napredak Srbije u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije i poboljšanje celokupne ekonomske situacije u zemlji; ističe da je Srbija postigla pozitivan pomak u rešavanju određenih slabosti svoje politike, naročito u pogledu budžetskog deficita, koji je sad ispod nivoa propisanog kriterijima iz Mastrihta; naglašava da su se izgledi u pogledu rasta poboljšali te da su se unutrašnje i spoljne neravnoteže smanjile; pozdravlja činjenicu da je restrukturiranje preduzeća u državnom vlasništvu napredovalo, naročito u području energetike i železničkog prevoza, te naglašava da je važno da se njima upravlja stručno kako bi postali efikasniji, konkurentniji i ekonomičniji; ističe važnost zapošljavanja u javnom sektoru u Srbiji te važnost poštovanja prava radnika;
11. prima k znanju ishod predsedničkih izbora održanih 2. aprila 2017.; snažno osuđuje retoriku vladinih zvaničnika i provladinih medija usmerenu protiv drugih predsedničkih kandidata tokom predsedničke kampanje; žali zbog toga što kandidati tokom izborne kampanje nisu imali jednak pristup medijima, kao i zbog prestanka rada parlamenta za vreme kampanje, čime je opozicionim političarima uskraćen javni forum; poziva vlasti da na odgovarajući način istraže tvrdnje o raznim vrstama nepravilnosti, nasilja i zastrašivanja tokom izbora; uviđa proteste koji su se u to vreme odvijali u različitim gradovima u Srbiji, te poziva vlasti da razmotre zahteve demonstranata u skladu s demokratskim standardima i duhom demokratije;
12. naglašava izuzetno važnu ulogu malih i srednjih preduzeća (MSP) za ekonomiju Srbije i poziva Srbiju da radi na daljem poboljšanju preduzetničkog okruženja za privatni sektor; poziva Vladu Srbije i institucije EU da prošire svoje mogućnosti finansiranja za mala i srednja preduzeća, naročito u području IT-a i digitalne ekonomije; pohvaljuje napore koje je Srbija preduzela u pogledu dualnog i stručnog obrazovanja kako bi se rešio problem nezaposlenosti mladih, te ističe da je važno organizovati osposobljavanja koja su u većoj meri prilagođena potražnji na tržištu rada; ohrabruje Srbiju da promoviše preduzetništvo, naročito među mladima; primećuje nepovoljne demografske trendove i tzv. „odliv mozgova” i poziva Srbiju da uvede nacionalne programe za promovisanje zapošljavanja mladih;
13. pozdravlja način na koji su sprovedeni parlamentarni izbori održani 24. aprila 2016., a koje su međunarodni posmatrači ocenili pozitivno; poziva vlasti da u celosti razmotre preporuke misije za posmatranje izbora OEBS-a/ODIHR-a, a naročito pristrano izveštavanje medija, neopravdanu prednost onih koji su sada na vlasti, nejasne granice između državnih i stranačkih aktivnosti, postupak registracije i nedostatak transparentnosti pri finansiranju političkih stranaka i izbornih kampanja; ističe da finansiranje političkih stranaka mora biti u skladu s najvišim međunarodnim normama; poziva nadležne organe da na odgovarajući način istraže nepravilnosti, nasilje i zastrašivanje do kojih je došlo tokom izbornog procesa; poziva Srbiju da obezbedi poštene i slobodne izbore u aprilu 2017.;
14. primećuje da je premijer Aleksandar Vučić osvojio 55,08% glasova na predsedničkim izborima održanim 2. aprila 2017.; naglašava da je višestranačka delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope posmatrala izbore i da je OEBS/ODIHR na teren poslao Misiju za procenu izbora (EAM);
15. ponovo poziva Srbiju da u skladu sa zahtevima koji proizlaze iz njenog statusa zemlje kandidata uloži veće napore i postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom EU, između ostalog i svoju politiku prema Rusiji; izražava žaljenje zbog održavanja zajedničkih vojnih vežbi Srbije i Rusije; izražava zabrinutost zbog prisutnosti ruskih vazduhoplovnih kapaciteta u Nišu; izražava žaljenje zbog toga što je u decembru 2016. Srbija bila jedna od 26 zemalja koje u Ujedinjenim nacijama nisu podžale rezoluciju o Krimu, u kojoj se poziva na upućivanje međunarodne misije radi praćenja stanja ljudskih prava na tom poluostrvu; pozdravlja važan doprinos Srbije u više misija i operacija EU u okviru ZSBP-a (EUTM Mali, EUTM Somalija, EUNAVFOR Atalanta i EUTM RCA) te njeno kontinuirano učestvovanje u međunarodnim mirovnim operacijama; snažno podstiče i podržava Srbiju u pregovorima o pristupanju WTO;
16. pohvaljuje konstruktivan i humanitaran pristup Srbije migrantskoj krizi; poziva Srbiju da podstiče taj konstruktivni pristup i u susednim zemljama; pozitivno ocenjuje činjenicu da je Srbija uložila znatne napore u pružanje skloništa i humanitarne pomoći za građane trećih zemalja, uz podršku EU i međunarodnu podršku; naglašava da bi Srbija trebala doneti i sprovesti novi zakon o azilu; poziva vlasti Srbije da i izbeglicama i migrantima nastavi da pruža osnovne usluge, kao što su odgovarajući smeštaj, hrana, sanitarna infrastruktura i zdravstvena nega; poziva Komisiju i Savet da pružaju kontinuiranu podršku Srbiji u rešavanju izazova migracije i da pomno prate upotrebu finansijskih subvencija za organizovanje migracijskih tokova te postupanje s njima; podstiče Srbiju da zadrži trend smanjenja broja tražioca azila koji u EU dolaze iz Srbije; poziva Srbiju da u potpunosti poštuje prava podnosioca zahteva za azil u Srbiji te da osigura da se maloletnici bez pratnje i maloletnici razdvojeni od porodica identifikuju i zaštite; poziva Komisiju da sa svim zemljama Zapadnog Balkana nastavi s radom u području migracija kako bi se obezbedilo da se slede evropske i međunarodne norme i standardi;

Vladavina prava

12. napominje da, iako je postignut napredak u području pravosuđa, posebno preduzmanja koraka za usklađivanje sudske prakse i dodatnim promovisanjem sistema zapošljavanja na osnovu zasluga, sudska nezavisnost nije obezbeđena u praksi, što sudije i tužioce sprečava u sprovođenju usvojenog zakonodavstva; poziva vlasti da ustavni i pravni okvir usklade s evropskim standardima kako bi se smanjio politički uticaj na zapošljavanje i imenovanje sudija i tužilaca; ističe da su kvalitet i učinkovitost pravosuđa, te pristup pravdi i dalje ograničeni zbog nejednake raspodele radnog opterećenja, opterećujućeg zaostatka u rešavanju predmeta i nedostatka sistema besplatne pravne pomoći, koji je potrebno uvesti; poziva na sprovođenje presuda Evropskog suda za ljudska prava;
13. izražava zabrinutost zbog izostanka napretka u borbi protiv korupcije te podstiče Srbiju da pokaže jasnu političku volju i predanost u rešavanju tog problema, između ostalog i poboljšanjem te potpunim sprovođenjem pravnog okvira; poziva Srbiju da intenzivira sprovođenje nacionalne strategije i akcionog plana za borbu protiv korupcije te poziva na to da se utvrde prvi rezultati istraga, krivičnog gonjenja i osuda za korupciju na visokom nivou; pozdravlja napredak u vezi s finalizacijom predloga zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije te sprovođenje mera za sprečavanje korupcije i borbu protiv te pojave, koje su predviđene nedavno uspostavljenim twinning projektom EU; podstiče Srbiju da u Krivičnom zakoniku izmeni deo o ekonomskom kriminalu i korupciji te da sprovede te izmene kako bi se uspostavio verodostojan i predvidiv okvir Krivičnog zakonika; izražava zabrinutost zbog toga što su informacije o istragama u toku više puta procurile u medije; poziva vlasti u Srbiji da ozbiljno istraže više slučajeva visokog profila u kojima su novinari predstavili dokaze navodnih prestupa; ponavlja svoj poziv na sprovođenje stvarne reforme krivičnog dela zloupotrebe položaja i zloupotrebe položaja odgovornog lica kako bi se sprečile moguće zloupotrebe ili proizvoljno tumačenje; naglašava da je prekomerna primena odredbe o zloupotrebi položaja u privatnom sektoru štetna za poslovnu klimu i da narušava pravnu sigurnost; poziva Srbiju da obezbedi neutralnost i kontinuitet javne uprave;
14. pozdravlja aktivnu ulogu Srbije u međunarodnoj i regionalnoj policijskoj i pravosudnoj saradnji, napredak koji je postignut u borbi protiv organizovanog kriminala te donošenje prve nacionalne procene opasnosti od teškog i organizovanog kriminala u Srbiji; poziva Srbiju da poveća napore u istrazi širih kriminalnih mreža, poboljša finansijske istrage i policijske mere utemeljene na obaveštajnim informacijama kao i da ostvari dobre rezultate u pogledu pravosnažnh presuda; poziva Srbiju da u potpunosti sprovede Zakon o policiji, donesen 16. februara 2016., da se uskladi sa zakonodavstvom EU u pogledu zaplene imovine stečene krivičnim delima te da uspostavi sigurnu platformu za razmenu obaveštajnih podataka među organima krivičnog gonjenja; pozdravlja nedavne izmene Zakona o državnoj imovini i naglašava da se mora obezbediti njegovo transparentno i nediskriminatorno sprovođenje te da se moraju doneti dalje mere kako bi se u potpunosti postigla pravna jasnoća u pogledu prava vlasništva; poziva na dalje napore u bavljenju pitanjem opsega, sprovođenja i posledica Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine; poziva vlasti da posvete pažnju slučajevima prekomerne upotrebe sile protiv građane od strane policije; prima k znanju, sa zabrinutošću, kontraverzne događaje u beogradskoj četvrti Savamala, naročito s obzirom na rušenje privatne imovine; zabrinut je zbog činjenice da nakon punih godinu dana nije došlo ni do kakvih pomaka u istrazi, te poziva na brzo rešavanje tog problema i na punu saradnju s pravosudnim organima u istragama kako bi se počinioci priveli pravdi; poziva Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i beogradske gradske vlasti da u potpunosti sarađuju s javnim tužiocem u tom slučaju; poziva vlasti da se suzdrže od optužbi, pritisaka i napada usmerenih na članove građanskog pokreta „Ne da(vi)mo Beograd”;
15. pozdravlja aktivnu ulogu Srbije u borbi protiv terorizma i podseća na to da je Srbija još 2014. kriminalizovala aktivnosti stranih boraca u skladu s Rezolucijom Saveta bezbednosti UN-a 2178 (2014); poziva na donošenje nacionalne strategije za sprečavanje i borbu protiv terorizma, zaključene u martu 2016.; poziva Srbiju da u potpunosti sprovede preporuke iz izveštaja o evaluaciji Srbije koje je sastavio Odbor stručnjaka za vrednovanje mera za suzbijanje pranja novca (Moneyval) u Savetu Evrope, te naročito preporuke Radne grupe za finansijske mere (FATF) u vezi sa suzbijanjem finansiranja terorizma i pranja novca; pozdravlja kontinuiranu međunarodnu i regionalnu saradnju Srbije u borbi protiv droge, no ističe da su potrebni dalji napori za ulaženje u trag kriminalnim mrežama upletenima u trgovinu ljudima i njihov krivični progon; smatra da su regionalna strategija i pojačana saradnja u regiji ključni za rešavanje problema korupcije i organizovanog kriminala;

Demokratija

16. pozdravlja mere preduzete za poboljšanje transparentnosti i postupke konsultacija u parlamentu, uključujući javna saslušanja i redovne sastanke i konsultacije s Nacionalnim konventom o Evropskoj uniji, naročito zato što su važan deo pregovaračkog procesa; i dalje je zabrinut zbog raširene upotrebe hitnih postupaka pri donošenju zakonodavstva; naglašava da česta upotreba hitnih postupaka i izmene dnevnog reda parlamenta do kojih dolazi u poslednji trenutak ugrožavaju parlamentarnu efikasnost, kvalitet i transparentnost postupka izrade zakonodavstva kao i da ne omogućuju uvek dovoljan broj učesnika i opsežnije javne konsultacije; ističe da se nadzor parlamenta nad izvršnom vlašću treba pojačati; poziva na bolju koordinaciju na svim nivoima i hitno donošenje kodeksa ponašanja parlamenta; izražava žaljenje zbog toga što šef Delegacije EU u Srbiji zbog ometanja nije mogao predstaviti izveštaj Komisije u Odboru za evropske integracije Narodne skupštine Srbije; naglašava da bi šef Delegacije EU trebao biti u mogućnosti neometano predstaviti taj izveštaj i da će se time omogućiti stvaran nadzor srpskog parlamenta nad procesom pristupanja;
17. napominje da se Ustav treba revidirati kako bi se u potpunosti odrazile preporuke Venecijanske komisije, naročito u pogledu uloge parlamenta u imenovanjima sudija, nadzora političkih stranaka nad mandatom parlamentarnih predstavnika, nezavisnosti ključnih institucija i zaštite osnovnih prava;
18. pozdravlja donošenje programa reformi upravljanja javnim finansijama, strategije za e-vladu, strategije o regulatornoj reformi i donošenju politika, novih zakona o opštim upravnim postupcima, platama u javnom sektoru i državnim službenicima na nivou regionalne i lokalne samouprave; napominje da je sprovođenje akcionog plana reforme javne uprave u određenim područjima bilo sporo te da nije bilo napretka u izmeni pravnog okvira za državne službenike centralne vlade; naglašava da je potrebno uložiti više napora za dalju profesionalizaciju i depolitizaciju uprave te uvesti transparentnije postupke zapošljavanja i razrešenja dužnosti;
19. ponovo ističe važnost nezavisnih regulatornih tela, kao što su Kancelarija Ombudsmana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Državna revizorska institucija, Agencija za borbu protiv korupcije i Savet za borbu protiv korupcije, u osiguravanju nadzora nad izvršnom vlašću i njene odgovornosti; naglašava potrebu za transparentnošću i odgovornošću državnih institucija; poziva vlasti da u potpunosti zaštite nezavisnost tih regulatornih tela, da im pruže punu političku i administrativnu podršku u njihovom radu te obezbede da se njihove preporuke na odgovarajući način isprate; poziva vlasti da se suzdrže od optužbi i neutemeljenih političkih napada usmerenih na Ombudsmana;
20. ističe potrebu za obebeđivanjem pristupačnog obrazovnog sistem s sveobuhvatnim i uravnoteženim nastavnim programom koji uključuje i teme o važnosti ljudskih prava i nediskriminacije, mogućnosti zapošljavanja i osposobljavanja mladih ljudi te promovisanja evropskih studijskih programa poput programa Erasmus;

Ljudska prava

21. naglašava da je uspostavljen zakonodavni i institucionalni okvir za poštovanje međunarodnog prava o ljudskim pravima; ističe da je potrebno dosledno sprovođenje u celoj zemlji; napominje da su potrebni kontinuirani dodatni napori za poboljšanje položaja osoba koje pripadaju ranjivim grupama, uključujući osobe s invaliditetom, osobe s HIV-om/AIDS-om, pripadnike zajednice LGBTI, migrante i tražioce azila te etničke manjine; ističe da je potrebno da vlasti, sve političke stranke i javne osobe u Srbiji podstiču klimu tolerancije i inkluzije u toj državi, poziva vlasti da obezbede odgovarajuće sprovođenje donesenog zakonodavstva protiv diskriminacije, posebno u onom delu koji se odnosi na zločine iz mržnje; izražava zabrinutost u vezi s predlogom zakona o pravima civilnih žrtava rata, kojim se isključuju neke grupe žrtava nasilja tokom sukoba, te poziva vlasti da revidiraju taj zakon;
22. ponovo izražava zabrinutost zbog činjenice da nije došlo do poboljšanja situacije u vezi sa slobodom govora i autocenzurom u medijima, već da se ona samo pogoršala; ističe da su uplitanje politike, pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara, što uključuje fizičke napade, usmene i pismene pretnje i napade na imovinu, i dalje problem; poziva vlasti da javno i nedvosmisleno osude sve napade, da obezbede odgovarajuća sredstva za proaktivniju istragu svih slučajeva napada na novinare i medija te da počinitelje brzo privedu pravdi; izražava zabrinutost zbog činjenice da se građanskim tužbama zbog klevete i kampanjama ocrnjivanja neproporcionalno ciljaju kritički mediji i novinari kao i zbog uticaja koje odluke pravosudnih organa u vezi s klevetama mogu imati na slobodu medija; zabrinut je zbog negativne kampanje usmerene protiv istraživačkih novinara koji izveštavaju o korupciji te poziva vladine zvaničnike da se suzdrže od učestvovanja u takvim kampanjama; poziva na sveobuhvatno sprovođenje zakona o medijima; pozdravlja činjenicu da su državno tužilaštvo, policija, novinari i medijske kuće potpisali sporazum o saradnji i zaštiti novinara te sa zadovoljstvom iščekuje njegovo sprovođenje; naglašava potrebu za potpunom transparentnošću vlasništva nad medijima i njihovog finansiranja; podstiče vladu Srbije da obezbedi nezavisnost i finansijsku održivost oba javna medijska servisa i medijskog sadržaja na jezicima manjina kako bi se ojačala uloga javnih radiotelevizijskih kuća u tom području;
23. izražava zabrinutost zbog činjenice da je Zakon o oglašavanju iz 2015. donesen bez odgovarajuće javne rasprave te da su njime ukinute bitne odredbe poput one o zabrani oglašavanja javnih vlasti i zabrani političkog oglašavanja izvan trajanja izbornih kampanja;
24. izražava žaljenje zbog preduslova za korištenje sredstava iz Instrumenta pretpristupne pomoći prema kojem organizacije civilnog društva moraju stupiti u partnerski odnos s državom ako žele da njihova prijava bude prihvaćena;
25. osuđuje negativnu kampanju usmerenu protiv organizacija civilnog društva koju vode vlada i mediji pod kontrolom vlade; izražava zabrinutost zbog činjenice da vlada osniva fiktivne organizacije civilnog društva koje su u opoziciji prema nezavisnim organizacijama civilnog društva; smatra neprihvatljivom činjenicu da je organizacijama civilnog društva za uspešnu prijavu za sredstva iz Instrumenta pretpristupne pomoći potrebno stupiti u partnerstvo s vladom;

Poštovanje i zaštita manjina

26. ponovno ističe da su promovisanje i zaštita ljudskih prava, uključujući i prava nacionalnih manjina, osnovni predislov za pristupanje EU; pozdravlja donošenje Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina te donošenje odluke kojom se uspostavlja fond za nacionalne manjine, koji treba postati operativan; poziva na puno sprovođenje tog akcionog plana i njegovog priloga na sveobuhvatan i transparentan način i uz konstruktivan angažman svih strana; ponovo poziva Srbiju da širom zemlje obezbedi dosledno sprovođenje zakonodavstva o zaštiti manjina i da posebnu pažnju obrati na nedisikriminatorno postupanje prema nacionalnim manjinama, uključujući zakonodavstvo u vezi s obrazovanjem, upotrebom jezika, adekvatnom zastupljenošću u pravosudnim organima, organima javne uprave, nacionalnom parlamentu te lokalnim i regionalnim organima, kao i pristupom medijima i verskim obredima na jezicima manjina; pozdravlja usvajanje novih obrazovnih standarda za nastavu srpskog kao nematernjeg jezika i napredak u prevodu školskih udžbenika na manjinske jezike te poziva vlasti Srbije da osiguraju održivost tih procesa; poziva Srbiju da u potpunosti provede sve međunarodne ugovore koji se odnose na prava manjina;
27. napominje da multietnička, multikulturna i verska raznolikost Vojvodine takođe doprinosi identitetu Srbije; naglašava da je Vojvodina zadržala visok stepen zaštite manjina te da je međuetnička situacija i dalje dobra; ističe da se autonomija Vojvodine ne bi trebala smanjivati te da se zakon o sredstvima Vojvodine treba usvojiti bez odlaganja, kako je propisano Ustavom; pozdravlja uspeh Novog Sada, grada iz Srbije koji je izabran za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine;
28. primećuje donošenje nove strategije za socijalnu uključenost Roma za period 2016. – 2025., koja obuhvata obrazovanje, zdravstvenu negu, stanovanje, zapošljavanje, socijalnu zaštitu, nediskriminaciju i ravnopravnost polova; poziva na sveobuhvatno i brzo sprovođenje nove strategije za uključenost Roma, s obzirom na to da su oni najslabija, najdiskriminisanija i najmarginalizovanija grupa u Srbiji, te na hitno donošenje akcionog plana i osnivanje organa za koordinaciju njegovog sprovođenja; osuđuje rušenje nelegalizovanih romskih naselja, koja vlasti sprovode bez najave ili pružanja alternativnog smeštaja; izražava duboku zabrinutost zbog neizdavanja ličnih dokumenata Romima, čime se ograničavaju njihova osnovna prava; smatra da sve navedeno doprinosi činjenici da je među osobama koje traže azil u EU velik broj pripadnika romske zajednice iz Srbije;

Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi

29. pozdravlja činjenicu da je Srbija i dalje konstruktivno predana bilateralnim odnosima s drugim zemljama kandidatima i susednim državama članicama EU; podstče Srbiju da osnaži svoju proaktivnu i pozitivnu saradnju sa svojim susedima i širim regionom, da podstiče dobrosusedske odnose i da zajedno sa susednim zemljama uloži veće napore u rešavanje bilateralnih pitanja u skladu s međunarodnim pravom; ponovo poziva vlasti da olakšaju pristup arhivama koje se tiču nekadašnjih jugoslovenskih republika; poziva Srbiju da u potpunosti sprovede bilateralne sporazume sa susednim zemljama; naglašava da otvoreni bilateralni sporovi ne bi trebalo da imaju štetan učinak na proces pristupanja; poziva Srbiju da poboljša saradnju sa susednim državama članicama EU, posebno na graničnim područjima, kako bi se podstakao ekonomski razvoj;
30. pozitivnom smatra činjenicu da je Srbija pokazala konstruktivniji angažman u sklopu inicijativa za regionalnu saradnju, kao što su Strategija za dunavsku regiju, Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi, Savet za regionalnu saradnju, Srednjeevropski sporazum o slobodnoj trgovini, Jadransko-jonska inicijativa, proces Brdo-Brijuni, inicijativa „Zapadnobalkanska šestorka” i njen program povezanosti te Berlinski proces; pozdravlja sastanak o saradnji u pogledu energetske i saobraćajne infrastrukture između premijera Bugarske, Rumunije i Srbije te podržava ideju o trajnom formatu sastanaka Krajovske grupe; ističe važnost Regionalne kancelarije za saradnju mladih Zapadnog Balkana u podsticanju pomirenja; poziva Srbiju da sprovede reformske mere povezanosti u vezi sa programom povezanosti i zaključke s Pariske konferencije o zapadnom Balkanu iz 2016. te Uredbu o TEN-T-u; pozdravlja ulogu Privredne komore Srbije u promovisanju regionalne saradnje i njen doprinos uspostavljanju Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana;
31. pozdravlja donošenje nacionalne strategije za istrage i krivični progon ratnih zločina; poziva Srbiju da podstiče atmosferu poštovanja i tolerancije te osudi sve oblike govora mržnje, javnog odobravanja i poricanja genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina; napominje da je mandat bivšeg tužioca za ratne zločine istekao u decembru 2015. godine; ističe da je imenovanje njegovog naslednika pitanje od velike važnosti; poziva na sprovođenje te nacionalne strategije i na donošenje operativne strategije tužilaca u skladu s načelima i pravilima međunarodnog prava te međunarodnim standardima; poziva na pojačanu regionalnu saradnju u rešavanju predmeta ratnih zločina te na rešavanje svih otvorenih pitanja koja su s time povezana, uključujući i saradnju sa kancelarijom tužioca za ratne zločine u regionu u pitanjima od zajedničkog interesa; poziva na punu saradnju s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, koja je i dalje od presudne važnosti; poziva na to da se ratnim zločinima pristupa bez diskriminacije, da se reši pitanje nekažnjivosti i obezbedi preuzimanje odgovornosti; apeluje na vlasti da nastave rešavati problem nestalih osoba i da u tu svrhu utvrde lokacije masovnih grobnica i garantuju prava žrtava i članova njihovih porodica; ponovo ističe svoju podrpku inicijativi za osnivanje regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenima u bivšoj Jugoslaviji i podstiče Vladu Srbije da u tom smislu preuzme inicijativu;

32. izražava zabrinutost zbog učestvovanja nekih visokih srpskih zvaničnika na proslavi Dana Republike Srpske, održanoj 9. januara protivno odluci Ustavnog suda Bosne i Hercegovine; naglašava da bi i Srbija, kao zemlja kandidat, i Bosna i Hercegovina, kao potencijalni kandidat, trebalo svojim delima štititi i unapređivati vladavinu prava; poziva vlasti Srbije da pruže podršku ustavnim reformama u BiH radi jačanja kapaciteta te zemlje za funkcionisanje i učestvovanje u pristupnim pregovorima;
33. pozitivnim ocenjuje otvaranje tri nova granična prelaza između Srbije i Rumunije te preporučuje otvaranje tri još neotvorena granična prelaza sa Bugarskom: Salaš – Novo Korito, Bankja – Petačinci i Trekljano – Bosilegrad;
34. pohvaljuje Srbiju i Albaniju zbog kontinuirane predanosti poboljšanju bilateralnih odnosa i jačanju regionalne saradnje na političkom i društvenom nivou, na primer u okviru Regionalne kancelarije za saradnju mladih, sa sedištem u Tirani; podstiče obe zemlje da nastave dobru saradnju radi podsticanja procesa pomirenja u tom regionu;
35. pozdravlja stalan angažman Srbije u postupku normalizacije odnosa s Kosovom i njenu predanost sprovođenju sporazuma postignutih u dijalogu uz posredovanje EU; ponavlja da bi se napredak u dijalogu trebalo meriti njegovim sprovođenjem na terenu; stoga poziva obe strane da nastave sprovoditi, u dobroj veri i pravovremeno, sve sporazume koji su već postignuti te da odlučno istraju u postupku normalizacije odnosa, uključujući i rešavanje pitanja Zajednice srpskih opština; podstiče Srbiju i Kosovo da u cilju poboljšanja života ljudi i sveobuhvatne normalizacije odnosa pronađu nova područja rasprave o kojima će voditi dijalog; ponavlja svoj poziv Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS) da oceni koliko efikasno obe strane ispunjavaju svoje obveze;
36. ipak, izražava žaljenje zbog odluke srpskih vlasti da bivšoj predsednici Kosova Atifeti Jahjagi ne dopuste učešće na festivalu „Mirëdita, dobar dan” u Beogradu, na koji je bila pozvana da održi govor na temu žrtava seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu; takođe izražava žaljenje zbog recipročnih mera kosovskih vlasti, koje su srpskom ministru rada Aleksandru Vulinu zabranile ulazak na Kosovo; ističe da se takvim odlukama krši Briselski sporazum o slobodi kretanja, koji su Srbija i Kosovo sklopili u okviru procesa normalizacije svojih odnosa;
37. izražava ozbiljnu zabrinutost zbog nedavnih napetosti između Srbije i Kosova do kojih je došlo zbog prve vožnje voza na liniji između Beograda i Severne Mitrovice, kao i zbog ratnohuškačkih izjava i retorike usmerene protiv EU; ističe da je potrebno da se i Beograd i Priština uzdrže od svih delovanja kojima bi se mogao ugroziti do sada postignut napredak kao i od provokativnih radnji i nesvrsishodne retorike koja bi mogla štetiti procesu normalizacije;
38. pozdravlja podršku koju su vlasti Srbije pružile Crnoj Gori tokom istrage neuspelih napada planiranih za dan crnogorskih izbora 2016. godine; napominje da su vlasti Srbije na temelju naloga za hapšenje iz Crne Gore uhapsile dvoje osumnjičenih; podstiče srpske vlasti da nastave saradnju sa Crnom Gorom kako bi se osumnjičeni izručili Crnoj Gori u skladu s odredbama bilateralnog sporazuma o izručenju dveju zemalja;
39. poziva Komisiju da uloži dodatne napore u cilju pružanja podrške procesu pomirenja u regionu, posebno podrškom kulturnih projekata koji su usmereni na suočavanje s događajima iz nedavne prošlosti i promovisanjem zajedničkog razumevanja istorije te javne i političke kulture tolerancije, inkluzije i pomirenja;

Energetika

40. poziva Srbiju da u celosti sprovede mere reforme povezanosti u energetskom sektoru; podstiče Srbiju da razvija konkurentnost na tržištu gasa te da preduzme mere kojima će se poboljšati usklađivanje s pravnim tekovinama u području energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i borbe protiv klimatskih promena, između ostalog, i donošenjem sveobuhvatne klimatske politike; poziva na ratifikaciju Pariskog sporazuma o klimatskim promenama; poziva na razvoj hidroenergetske strategije za Zapadni Balkan koja će biti u potpunosti usklađena sa zakonodavstvom EU o okruženju te poziva vlasti da dodatna sredstva EU u iznosu od 50 miliona EUR iskoriste za razvijanje hidroenergetskog potencijala; pohvaljuje Srbiju zbog osnivanja sistema u sklopu kojega će se iz Zelenog fonda izdvajati sredstva za okruženje; ističe da je potrebno razviti gasne i elektroenergetske veze sa susednim zemljama; podstiče Srbiju da ubrza tehničke i budžetske pripreme za gasni interkonektor Bugarska – Srbija;
41. ističe da Srbija još nije službeno usvojila strategiju za upravljanje vodama ni izmenila Zakon o vodama i Nacionalni plan upravljanja dunavskim slivom; naglašava da su ti zakoni od izuzetne važnosti za dalje usklađivanje s pravnim tekovinama EU i za poboljšanje sprovođenja direktiva EU u vodnom sektoru;

*

40. nalaže svom predsedniku da ovu Rezoluciju prosledi Savetu, Komisiji te srpskoj vladi i parlamentu.