Autorski tekst Svena Miksera, ministra spoljnih poslova Estonije, koja je preuzela predsedavanje Savetom EU 1. jula 2017. godine. Tekst je napisan ekskluzivno za portal European Western Balkans.

Estonija je prešla dugačak put od kada je postala članica Evropske unije 2004. godine. Reforme sprovedene pre ulaska u članstvo su predstavljale teška vremena i teške odluke. Ipak, njihov značaj je prepoznat jednoglasnom podrškom svih partija u parlamentu i vladi, ali su ih i naši građani razumeli i prihvatili. Evropska unija je građanima Estonije ponudila dugo čekane slobode – slobodu putovanja, učenja, rada, trgovine i poslovanja sa 27 evropskih zemalja i sa preko 500 miliona ljudi.

Trinaest godina kasnije, 1. jula ove godine, Estonija će po prvi put preuzeti rotirajuće predsedavanje Savetom Evropske unije.

Šta je naš fokus?

Želimo da pružimo konkretne koristi za sve građane EU – ovo je sveobuhvatni cilj našeg predsedavanja. Naši prioriteti su otvorena i inovativna evropska ekonomija, bezbedna i sigurna Evropa, digitalna Evropa i inkluzivna i održiva Evropa. Za sve ovo, EU mora da deluje kao tim. Naša uloga kao predsedavajućeg je da nađemo balans između svih današnjih pogleda i interesa u Evropi kako bismo obezbedili najbolji mogući rezultat novih strategija, zakona i praktičnih mera u mnogim oblastima javnih politika EU.

Proširenje – strateško ulaganje

Na osnovu našeg iskustva, mi u Estoniji verujemo da proširenje EU predstavlja strateško ulaganje u mir, demokratiju, prosperitet, bezbednost i stabilnost svuda u Evropi. Verujemo da zemlje koje dele i promovišu ove vrednosti i koje ispune relevantne uslove moraju da imaju mogućnost da nastave napred sa procesom pristupanja. Mogućnost proširenja nastavlja da predstavlja jednu od najznačajnijih alatki za promociju reformi i vrednosti EU u zemljama koje žele da postanu članice. Zajednički izazovi, kao što su migrantska kriza i borba protiv terorizma i organizovanog kriminala, takođe su istakli značaj zajedničke tesne saradnje.

Ako pogledamo kartu Evrope, ne postoji sumnja da je budućnost zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Ubeđeni smo da je proširenje najbolja reforma za ove zemlje. Uistinu, proces pristupanja je postao razvučen. Siguran sam da će zemlje Zapadnog Balkana nastaviti reformskim putem i da će biti spremne kada Evropska unija bude bila spremna za naredna proširenja.

Tražimo napredak

Za vreme našeg predsedavanja EU tražićemo da se postigne konkretni napredak na evropskom putu svake zemlje koji će biti zasnovan na zaslugama i fokusiran na dalje jačanje vladavine prava, demokratskih institucija i profesionalne javne uprave i ekonomskog upravljanja. U toku ocenjivanja napretka za svaku zemlju potencijalnog kandidata naš fokus će jasno biti na implementaciji. Evropska unija očekuje konkretne rezultate, na primer u oblasti sprečavanja i borbe protiv korupcije i u zaštiti i obezbeđivanju osnovih prava kao što su sloboda izražavanja ili sloboda štampe. Verujemo da je najbolji način za razumevanje vrednosti EU, benefita i obaveza proširenja, transparentan i iskren dijalog između građana i političkih lidera zasnovan na činjenicama.

Kakvu EU želimo?

Značaj Evropske unije kao globalnog aktera je usko povezan sa jačinom i zajedništvom naših prijatelja i partnera u neposrednom susedstvu. Zapadni Balkan predstavlja jedan od ključnih regiona. Zbog toga iskreno verujemo u izjavu koju su dali lideri EU na proslavi 60. godišnjice Ugovora iz Rima: želimo Uniju koja ostaje otvorena za one evropske zemlje koje poštuju naše vrednosti i koje su posvećene njihovoj promociji.