Tribina „Budućnost Bosne i Hercegovine“ u Mikser Hausu

Tribina "Budućnost BiH", Beograd; Foto: EWB

BEOGRAD – Evropski fond za Balkan u saradnji sa nedeljnikom Vreme organizovao je u četvrtak, 30. marta tribinu pod nazivom „Budućnost Bosne i Hercegovine“ u Mikser Hausu u Beogradu.

Na tribini se diskutovalo o budućnosti Bosne i Hercegovine za koju se smatra da je „zamrznuta“ još od potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. godine i koja se tretira kao „najproblematičnija“ država regiona. Osnovno pitanje koje je ujedno bilo i motiv cele tribine jeste da li uopšte Bosna i Hercegovina u svom trenutnom stanju ima budućnost i koji sve faktori utiču na nju. U diskusiji su učestvovali politikolog i analitičar Dejan Jović, profesor političkih nauka Nenad Kecmanović, politički analitičar i scoijalni psiholog Srđan Puhalo i politikolog Nebojša Vladisavljević.

Nenad Kecmanović započeo je razgovor konstatacijom da se situacija u BiH u svetu prikazuje dramatičnije nego što je u stvarnosti i dodaje da svako ko ode u BiH može da vidi da se svakodnevni život normalno odvija. Smatra da je problem u celom regionu, dakle i u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji.

„Balkan jeste u velikoj krizi i ne verujem da EU može da se pojavi kao faktor sređivanja stanja, pogotovo pošto je postala manje atraktivna za zemlje u regionu. Važno je postaviti pitanje kako BiH uopšte može da pretenduje da se integriše u EU gde se  primaju demokratije, a ne protektorati i diktatorske zemlje“, upitao je Kecmanović. On smatra da Dejtonski sporazum ostaje jedino rešenje jer niko nema ništa bolje da ponudi i da je neophodno vratiti se izvornim odredbama Dejtonskog sporazuma.

Dejan Jović je istakao da se BiH ne može ni raspasti ni integrisati ukoliko ne dođe do izrazito radikalne promene međunarodnih okolnosti.

„Države se ne stvaraju i ne raspadaju jer narod o tome odlučuje. Setite se da je Hrvatska, kao i Slovenija, želela nezavisnost od Jugoslavije, pa joj je niko nije priznao, jer su SAD odbile. Da nije bilo Dubrovnika i Vukovara stav međnarodne zajednice po tom pitanju se nikada ne bi promenio. Tek tada je shvaćeno da Jugoslavija ne štiti svoje građane i onda je međunarodna zajednica promenila mišljenje“, kaže Jović.

On takođe ističe da je međunarodnoj zajednici važan mir u BiH, ali da dovodi u pitanje odnos između mira i demokratije. Prema njegovim rečima, narodi BiH nisu u stanju da koriste svoju suverenost za mir jer prvi put kada su glasali podržali su vladare koji nisu sposobni za mir. Zbog toga je bolje i za BiH i međunarodnu zajednicu da BiH bude pod nadzorom nego da ima suverenitet iz koga će nastati sukobi.

Nasuprot njihovom mišljenju, Vladisavljević ističe da je problem u tome što mi imamo previsoka očekivanja od toga kako bi rekonstrukcija trebalo da izgleda posle rata.

„Kada analiziramo ustrojstvo multietničkih država mi se ugledamo na primer Švajcarske, ali da li je realno to očekivati? Treba da poredimo sitaciju sa dešavanjima u Severnoj Irskoj, Kipru ili Libanu. Iz ovog ugla bismo videli da situacija i nije toliko loša“, naglasio je Vladisavljević, koji smatra da je Bosni i Hercegovini potrebna demokratija kako bi građani birali lidere sa kojima će sarađivati.

Srđan Puhalo ističe da će BiH opstati, ali da je veći problem broj mladih ljudi koji iz tog nesređenog stanja odlazi.

„Mladi su umorni od nepotizma, korupcije, stalnog spominjanja rata. Na svaka tri meseca se spominje rat, a nacionalizam je oružje za manipulaciju ljudima“, smatra Puhalo.

On ističe da trenutna situacija odgovara vodećim političarima u BiH i da do konkretnih rešenja ne možemo doći zbog moćnika kojima je u interesu održavanje prividnih, političkih sukoba, radi manipulacije narodom i održavanja postojeće raspodele moći.

Tribina je završena pitanjem da li je neophodno revidirati Dejtonski sporazum ili napisati novi dokument koji bi odogovarao savremenom stanju u BIH i regionu. Zaključeno je i da su politika i rat suprotnosti, ali da je gumljenje rata u političkoj areni suština politike i prevencija od stvarnih, građanskih sukoba. Zbog toga čak i verbalni nacionalizam može biti dobar, jer sprečava prenošenje agresije u realnost i stvaranje građanskog rata.

Tribina „Budućnost Bosne i Hercegovine“ u MH bila je prva u seriji tribina koje će se baviti pitanjem Bosne i Hercegovine. Sledeća tribina biće održana 12. aprila u Zagrebu, a poslednja 10. maja u Sarajevu.