[Video] Grubješić: EU ili Rusija veštačka dilema, Srbija opredeljena

BEOGRAD – EU ili Rusija je veštačka dilema, Srbija je odavno opredeljena za evrointegracije, to je proces koji je počeo 2000. godine. Mi smo svoje prioritete odredili, pritom ne odričući se saradnje s Rusijom, kaže sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić.

Grubješić kaže da ne možemo da budemo srećni tempom otvaranja pregovaračkih poglavlja. Do sada je otvoreno 12, a Grubješić dodaje da će nam, ako ovako nastavimo, biti potrebno šest godina da otvorimo poglavlja, a 12 da ih zatvorimo. Ona smatra da treba izbegavati licitiranje datumima o članstvu u EU i ne podizati očekivanja, kao i da treba sačekati novu strategija za proširenje i za zapadni Balkan, koja se očekuje u februaru.

„Ova strategija predviđa prijem u paketu, postoje primedbe iz Crne Gore, oni kažu da su više otvorili i da će brže uraditi svoj posao, izdvajanje Srbije i Crne Gore je izazvalo reakciju drugih iz regiona. Da li će prijem biti u paketu ili po sistemu regate, što znači naprednije prvo, tu su Srbija i Crna Gora, pa onda i ostali. Makedonija tek treba da otvori pristupne pregovore, imaće zaostatak jer nisu rešili problem imena, to ih koči u otvaranju poglavlja. Bugarska je dala izjave da će staviti proširenje zapadnog Balkana na svoju agendu, očekuje se veliki samit o zapadnom Balkanu u maju u Bugarskoj“, dodaje ona.

Govoreći o poglavljima 23 i 24, kojima EU nije zadovoljna, Grubješić kaže da ne zna da li je akcioni plan za ta poglavlja bio preambiciozan ili se kasni sa sprovođenjem i daodaje da se kasni sa promenom Ustava.

„To je odloženo za sledeću godinu, promeni Ustava treba da prethodi javna rasprava, da se spremi predlog o kome ćemo debatovati. Da se smanji uticaj na pravosuđe zakonodavne i izvršne vlasti, da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca sami biraju članove a da to ne čini skupština ili izvršna vlast. Svi ćemo imati koristi od nezavisnog sudstva“.

Grubješić kaže da ne postoji dijalog sa Kosovom i da očekuje da se uskoro nastavi i završi po planu koji stoji u poglavlju –  do kraja 2019. i da nakon toga evrointegracije idu brže.

„Govorili smo i EU i Kosovo, jedno bez drugog ne može, u interesu je svih da se taj dijalog završi, u interesu sve tri strane – Srbije, Kosova i EU. Važno je da se obnove i zbog nas, probleme morate da rešavate, oni su počeli Briselskim sporazumom, treba da se završe potpisivanjem sporazuma Beograda i Prištine o normalizaciji“.

Ona smatra da je ovo povoljno vreme za zapadni Balkan kada su u pitanju evrointegracije i dodaje da se posle godina zaostajanja, sada svi u EU više bave zapadnim Balkanom, kao i da se otvara prostor da više ne govorimo samo o perspektivi, već da iz perspektive ispadne nešto konkretno.

„Podrška građana EU je nikad manja, umorni su od procesa koji dugo traje, građani će boljitak osetiti tek kada postanemo član, kad pogledaju kako se napreduje podrška će rasti“, dodaje ona.