U turbulentnoj eri odnosa NATO i Rusije padobranci Vojske Srbije (VS) u junu 2017. imali su vežbu sa ruskim padobrancima, a u novembru sa američkim padobrancima. Diskurs u javnom mnjenju je drugačiji od balansiranog pristupa odbrambene politike – ako sudimo po medijskom izveštavanju, Srbija se oslanja na vojnu podršku Rusije, ali ako analiziramo konkretne aktivnosti onda je primetno da Vojska Srbije dinamično sarađuje sa članicama NATO.

Politika odbrane Srbije zasniva se „na vojnoj neutralnosti i samostalnoj izgradnji odbrane, ali istovremeno i saradnji sa drugim državama i međunarodnim organizacijama u skladu sa vlastitim interesima, potrebama i principima“ glasi jedna od zvaničnih definicija položaja zemlje „na liniji vatre“. Prema aktuelnim stavovima spoljna politika Srbije i prirodno odbrambena saradnja težišno su usmerene na SAD, Kinu, Rusku Federaciju i EU kao vodeće globalne sile. U odnosu prema NATO odbrambena politika kao važan cilj prepoznaje razvoj saradnje u okviru programa Partnerstvo za mir (PzM) radi dostizanja bezbednosnih standarda potrebnih za integraciju u EU. U praksi dnevna politika nameće fleksibilan odnos prema partnerskim državama u odbrambenom domenu i zato, na primer,  „na papiru“ definisani razvoj veza sa Kinom ide uzlazno, ali izuzetno je skroman, gotovo simboličan, zbog geografske udaljenosti dve zemlje i nedostaka stvarne potrebe za aktivnostima kao su su taktičke vežbe.

U kontekstu odnosa prema NATO i Ruskoj Federaciji vežbe su postale glavni javno vidljivi instrument za razvoj vojno-vojne saradnje.

Posebno ako se usredsredimo na simboličnu poruku dve vežbe padobranskih jedinica vidi se jasno poruka koju Srbija šalje partnerima da je namera održati partnerske odnose – zato su pripadnici VS juna 2017. učestvovali na vežbi „Slovensko bratstvo-2017“ sa Ruskim i Beloruskim padobrancima koja je održana na beloruskom poligonu kod Bresta.

Padobranci SAD i VS iskakali su novembra 2017. iz američkih aviona i prizemljili se na desantnoj prostoriji na aerodromu Lisičiji Jarak što je bio završni deo vežbe sa politički „korektnim“ nazivom „Zima-2017“ za VS i simboličnim „Dvostruki orao“ (Double Eagle) za američke padobrance. U usko vojnom poređenju dve vežbe, „Slovensko bratstvo“ bila je složena aktivnost u kojoj je učestvovalo preko 400 Belorusa, preko 300 Rusa i 50 Srba uvežbavanih u borbi protiv paravojnih formacija. Padobranci su koristili pešadijsko oružje i borbenu tehniku za razliku od „Zime“ koja je bila prikaz padobranske veštine 120 pripadnika VS i 96 pripadnika američke oružane sile.

Poruka zvaničnog Beograda da se vojna neutralnost potvrđuje vežbama sa obe sile nije zagušila kritičke tonove – posebno politički nivo EU otvoreno negativno gleda na zajedničke vežbe Srba sa Rusima, a sa druge strane navedimo primer posle vežbe „Zime 2017“ kada su dve vodeće svetske agencije AP i Rojters prenele u vrlo sličnom tonu reakcije Moskve koje su negativne u kontekstu mogućeg širenja NATO na Balkanu.

U regionalnom okviru, u zemljama koje su odlučne da bezbednosni model grade kao članice NATO i već su postale punopravni članovi ili žele da to ostvare otvoreno se kritički gleda na poziciju Srbije i prenaglašeno se razvoj vojne saradnje Srbije i Ruske Federacije posmatra kao izvor potencijnog prodora ruske „tvrde moći“.

Zajedničke vežbe pripadnika VS sa ruskim kolegama recentna je tema za razliku od aktivnosti sa članicama NATO koje su rutinske i uhodane od 2006. kada je Srbija ušla u program Partnerstvo za mir. Vojno-vojna saradnja Rusije i Srbije u prošlosti svodila se na razmene oficira na školovanju i poneki kurs.

Prva zajednička aktivnost na obuci većeg formata bila je vežba „Srem 2014“ održana novembra 2014. u Srbiji. Prvobitno planirano je da to bude vežba sa antiterorističkim scenarijem, ali na fonu novih globalnih odnosa posle izbijanja krize u Ukrajini, Rusi su prikazali potencijal strateškog manevra gotovim snagama – u Srbiju je sa 6 četveromotornih aviona Il-76TD prebačena ojačana četa vazdušno-desantne vojske sa 9 borbenih vozila BMD-2.  Obe strane prvobitno su dogovorile da se održava redovna godišnja bilateralna vežba, ali broj strana učesnica povećan je na tri – Belorusija se prodružila i vežba je dobila simbolično ime „Slovensko bratstvo“. Prva vežba pod tim nazivom održana je 2015. u Rusiji.  Na vežbi BARS 2016 održanoj novembra 2016. u Srbiji pripadnici oružanih snaga Rusije, Belorusije i Srbije uvežbavali su antiteroristička dejstva.  Domaćin BARS 2017. godine bili su Belorusi.

Od 2015. održava se vežba za pilote MiG-29 i Mi-8/17 pod nazivom BARS koji su Rusi izabrali jer ima političko-propagandni značaj – radi se o akronimu za Bratstvo Ruskih i Srpskih Avijatičara. Kao na primeru padobranaca domaćini vežbe su obe zemlje naizmenično – prva 2015. održana u Rusiji, zatim 2016. VS je bila domaćin i 2017. red je ponovo bio na Rusiji.

Još jedna stalna aktivnost je učešće VS na armijskim igrama u Rusiji na koje tenkisti odlaze od 2014. godine, a 2016. takmičili su se i pripadnici jedinica protivvazdušne odbrane i pontoneri, a 2017. kuvari.  Osim tri redovne aktivnosti 2017. 70 pripadnika 37. mehanizovanog bataljona VS bili su učesnici vežbe u Rusiji u kojoj su uključeni u sastav ruskog mehanizovanog bataljona.

U aktivnostima sa NATO i bilateralno sa članicama saveza VS ima desetine i desetine vežbi i pojedinačno nabrajanje svih aktivnosti zahtevalo bi previše prostora.

Generalno, redovno se učestvuje na vežbama regionalnog formata zatim na vežbama koje su deo odgovora NATO na aktuelnu krizu na istoku i zato su jedinice VS leta 2017. bile na takvim vežbama u Mađarskoj, Rumuniji u Bugarskoj, zatim održava se vrlo kvalitetna saradnja sa susedima iz NATO kroz bilateralne vežbe – sa Mađarima se radi na obuci rečne flotile (obe zemlje koriste identične rečne ratne brodove građene u Beogradu), pontonira i pešadije, sa Rumunima su održavane vežbe dežurnih snaga za kontrolu i nadzor vazdušnog prostora uključujući presretanja sa lovačkom avijacijom, na poligonu Šabla u Bugarskoj gađali su pripadnici raketnih jedinica protivvazdušne odbrane VS itd.

Primer složenosti političke podloge vežbi je gađanje na Šabli jula 2017. kada je vežba sa bilateralnog nivoa prvi put proširena i gađali su Amerikanci i Ukrajinci. Doduše, u zvaničnim izveštajima Ministarstva odbrane Srbije prećutano je ko je sve bio na poligonu Šabla, ali u stručnim krugovima primećeno je da su Srbi bili pored Ukrajinaca i na toj vežbi i na još jednoj vežbi NATO na bugarskom poligonu Novo Selo avgusta 2017. na kojoj je učestvao niz članica NATO i PzM.

Poseban vid saradnje VS sa NATO je primena Koncepta operativnih sposobnosti (Operational Capabilities Concept), modela provere obučenosti za jedinice NATO i saveznike koji su potencijalni učesnici operacija vođenih od NATO.

U složenom mehanizimu provera kada se uđe u OCC deklarisane jedinice opremaju se i osposobljavaju prema precizno definisanim zahtevima NATO i prolaze kroz provere obučenosti u ciklusu od četiri godine u kojima poslednju reč daju oficiri NATO. Sve aktivnosti sa NATO obuhvaćene su Individualnim programom partnerstva i saradnje sa NATO koji se priprema svake godine i kroz četverogodišnji NATO program vojne obuke i vežbi (sada je na snazi plan za period 2014-2018.). Nezavisno od tih planova dogovaraju se bilaternalne vežbe.

Zatim posebna oblast za analizu saradnje sa VS i NATO je podrška za školovanje i obuku kadrova i donacije koje su omogućile razvoj nekih novih sastava VS – uz podršku SAD formirani su Simulacioni centar u Beogradu za vežbe podržane računarskim simulacijama

i Centar za obuku jedinica za multinacionalne operacije u bazi „Jug“ između Bujanovca i Preševa koji će od iduće godine imati status „partnerskog“ odnosno u njemu će se provoditi kursevi i vežbe za članice NATO i programa PzM. Amerikanci su donirali 40 terenskih vozila HMMWV za centar u bazi „Jug“ i pešadijsku četu u OCC i mašine za inžinjerijsku četu takođe za OCC.

Kao deo saradnje sa NATO treba posmatrati i učešće VS u misijama pod mandatom UN jer su jedinice angažovane u sastavu viših jedinica članica saveza – u Libanu u misiji UNIFIL četa VS je u sastavu španskog bataljona, a još jedan vod je u sektoru pod italijanskim vodstvom, u misiji UNFICYP vod VS je deo zajedničkog bataljona sa Slovacima, Mađarima i Ukrajincima. Takođe referenca međunarodne saradnje je učešće u misijama EU jer se u njima u vodećoj ulozi nalaze članice NATO sa skromnim prisustvom partnerskih zemalja. U toku su pripreme inžinjerijske čete koja se operema i osposobljava uz Američku podršku takođe za učešće u nekoj od multionacionalnih operacija. Donacije VS dobila je od Danske, Norveške, Velike Britanije itd.

Sa istočne strane donirano je šest lovaca MiG-29 prebačenih iz Rusije u Srbiju u prvoj nedelji oktobra, ali to je složeni ugovor sa ekonomskim interesom ruskih firmi koje će dobiti 185 miliona evra predviđenih za vanbudžetsko plaćanje programa MiG. Zato je otvoreno pitanje da li se radi o nabavci aviona pod povoljnim uslovima ili donaciji. Prva „prava“ po vrednosti veća donacija Ministarva odbrane Ruske Federacije trebalo bi da se realizuje u skoroj budućnosti i to će biti 30 tenkova T-72 i 30 izviđačkih vozila BRDM-2. Jedina realizovana donacija iz novembra 2014. bilo je deset padobrana D-10.

Kada se radi o ugovorima potpuno komercijalne prirode Srbija je pretežno orijentisana na nabavke iz članice NATO.

Skorašnji ugovori o nabavci 9 helikoptera H145M (šest za VS i 3 za policiju) i automatskih pušaka FN SCAR-L i drugog pešadijskog naoružanja. Iz Rusije su, po „komercijalnoj liniji“, juna  2016. nabavljena dva transportna helikoptera MI-17V-5.

Pregled saradnje sa NATO i Ruskom Federacijom pokazuje da su odnosi sa NATO znatno složeniji i dublji jer se prepliću razne forme saradnje na obuci, opremanju i međunarodnom angažovanju.

Slika je dramatično drugačija ako se prati samo medijsko izveštavanje u Srbiji koje je usredsređeno na razvoj odnosa sa Ruskom Federacijom i niz čitanih tabloida svakodnevno stvara predstavu o potpunom strategijskom osloncu na istok koji podrazumeva nabavke velikih količina naoružanja pod povoljnim uslovima.