Zapadni Balkan je deo rešenja, a ne problema

Konferencija ''Zapadni Balkan na novoj geopolitickoj raskrsnici:Između unutrasnjih problema i evropskih integracija''; Foto: Tanjug / Filip Krainčanić

BEOGRAD – Samit u Sofiji će dati novu vrednost odnosima između EU i Zapadnog Balkana, te bi predstojeće reforme trebalo biti efikasnije sprovođene, a ključna politička pitanja skinuta sa dnevnog reda zaključili su učesnici konferencije „Zapadni Balkan na novoj geopolitičkoj raskrsnici: između unutrašnjih problema i evropskih integracija“ koju je organizovao Centar za spoljnu politiku, u saradnji sa Hanns Seidel fondacijom.

Konferenciju je otvorila Aleksandra Joksimović, predsednica centra za spoljnu politiku, koja je u uvodnom obraćanju istakla je da od svog osnivanja EU prolazi kroz refrome, ali da su paralelno sa njima tekli i procesi proširenja, i da očekuje da će tako biti i u slučaju Zapadnog Balkana.

„U ovom trenutku svi smo na nekoj vrsti raskršća, kada je potrebno odabrati puteve koji će odvesti i EU i Srbiju u pravcu boljeg i jasnijeg načina funkcionisanja“, kaže Joksimović.

Klaus Fisinger, regionalni direktor Hanns Seidel Fondacije za Jugoistočnu Evropu, istakao je značaj Bugarskog pedsedavanja za obnavljanje pitanja proširenja EU na Zapadni Balkan i ukazao na moguće rezultate Samita u Sofiji.

„Mi smo radoznali u vezi sa odlukom šefova država u Sofijii  da li će Makedonija i Albanija dobiti poziv za početak pregovora“, rekao je Fisinger.

Klaus Fisinger; Foto: Tanjug / Filip Krainčanić

Šefica pregovaračkog tima za pregovore sa EU, Tanja Miščević, istakla je da je istorija evropskih integracija istorija stalnih kriza, ali da je neuspeh u jednoj oblasti stvarao uspeh u drugoj, ali da se EU do sada nije suočila sa ovolikim brojem istovremenih kriza.

Učešćem u migrantskoj krizi, gde je pokazana važna evropska vrednost – solidarnost, učestvovanjem u misijama za upravljanje krizama , usmerenošću tržišta ka EU, i zaintresovanost EU za ova tržišta uviđa se da Srbija i Zapadni Balkan mogu u ekonomskom, političkom i bezbednosnom smislu da doprinesu rešavanju nekih problema sa kojima se EU suočava.

„Zapadni Balkan je deo rešenja, a ne problema na raskršću na kojem se nalazi EU“, navela je Miščevićeva.

Šefica regionalne kancelarije za Zapadni Balkan Evropske investicione banke (EIB) Dubravka Negre izjavila je da je u poslednjih 10 godina EIB investirala u projekte vrednosti 8 milijardi evra, koji doprinose povezivanju regiona, poput infrastrukturnih i obrazovnih.

Ona navodi da je ideja provezivanja, koja je i glavna ideja Samita u Sofiji, „neophodan deo integracija regiona, a ne zamena za taj proces“.

Učestvujući na prvom panelu pod nazivom „Da li je EU spremna za novo proširenje?“ Dejan Jović, profesor na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu, iskatao je podelu Evrope u 4 kruga, pri čemu je države Zapadnog Balkana stavio u krug perifernih država, kojem je dodao i Veliku Britaniju.

„Britanska podrška Zapadnom Balkanu je dobar britanski humor“, rekao je Jović, ukazujući da paradoksalnu situaciju da država koja se sprema za izlazak iz EU, podržava ulazak država Zapadnog Balkana i dodao da očekuje veći uticaj prisustva Velike Britanije na Balkanu, naročito u bezbednosnim pitanjima.

Jović je istakao i važnost zajedničkog ulaska država Zapadnog Balkana, je pojedinačni ulasci, po njegovom mišljenju, samo usporavaju proces.

Dejan Jović; Foto: Tanjug / Filip Krainčanić

Nikola Šaranović, Generalni direktor Direktorata za međunarodnu pravosudnu saradnju i projekte u Ministarstvu pravde Crne Gore, kao glavne trenutne izazove EU naveo je ekonomsku krizu u EU, odnosno krizu između zemalja suficita i zemalja deficita, bezbednosnu krizu, pre svega migrantsku i identitetsku, ali i Zapadni Balkan.

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Mihailo Crnobrnja, smatra da je tzv.produbljivanje EU, sa 18 politika,u odnosu na početnih 3, postao preveliki zalogaj za samu Uniju i da je sada to guši.

„Nemamo veliki broj antievropskih stranaka, sve su proevropske, ali problem je kako tu proevropsku politiku sprovode. Paradoks i problematično je da imamo veliki broj proevropskih stranaka a da je društvo sve više evroskeptično“, kaže Crnobrnja.

Drugi panel današnje konferencije odnosio se na otvorena bilateralna pitanja i pristupanje država Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, a učesnici su se se saglasili da najveći izazov bezbednosti regiona predstavlja pitanje normalizacije odnosa Srbije i Kosova, ali da se ne smeju zanemariti ni druge otvorene teme i mnoštvo biletarelanih sporazuma, pre svih, problem na relaciji Atina – Skoplje oko imena i unutrašnje prilike u BiH.

Damjan Jović, Zamenik direktora Kancelarije za KiM, smatra da pitanje odnosa Srbije i Kosova nije bilateralno pitanje i da tu veliku ulogu imaju EU i SAD, ali da je bez obzira na to neophodno održavati dijalog.

„Sve što bude dogovoreno ili poništeno, biće za multilateralnim stolom, za kojem se ni Srbi ni Albanci ne pitaju previše“, rekao je Damjan Jović.

Po njegovim rečima, rezultati pregovora ogleda se u nepostojanju većeg etničkog nasilja na Kosovu, ali ne smatra da je došlo do suštinske normalizacije.

Fahri Musliu, bivši dopisnik RTV Kosovo, istakao je neophodnost konačnog rešenje za evrointegracije Srbije i Kosova, ali da deo procesa rešenja moraju biti Srbi sa Kosova, a ne Srbija.

„Put Beograda do Brisela vodi preko Prištine, put Prištine do Brisela vodi do Beograda“, rekao je on.

Musliu je dodao i da EU mora dati više podsticaja Zapadnom Balkanu, naročito Kosovu,kojem je neophodna vizna liberalizacija, jer da bi se ljudi pripremili za Evropu, moraju da ostvare kontakt sa njom.

Koordinator Foruna za etničke odnose, Dušan Janjić, ukazao je na problematiku široko i bezokvirno postavljanje pojma „normalizacija“, i da je u toj normalizaciji, kako god postavljena, ključna je normalizacija društava.

„Ubistvo Olivera Ivanovića“, prema njegovim rečima, „je okidač koji je procese normalizacije gurnuo u jednom pravcu koji ne obećava“.

Marjan Gjurovski, vanredni profesor Fakulteta za bezbednost u Skoplju, osvrnuo se na spor između Makedonije i Grčke oko imena i korist Rusije i Turske od nerešenog pitanja, ali na perspektivu Makedonije u NATO.

Gjurovski navodi da su „NATO i EU integracije jedini koherentan okvir koji objedinjuje Makedonce i Albance“, i da se takva situacija mora postaviti i na Kosovu.

Tema trećeg panela bila je predstojeći Samit zemalja EU i Zapadnog Balkana u Sofiji. Moderatorka Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, istakla je velika očekivanja koja postoje povodom Samita, prvog te vrste od onog u Solunu 2003. godine.

Prvi govornik panela, Nj. E. Radko Todorov, ambasador Bugarske u Srbiji, složio se da očekivanja postoje, ali je takođe naglasio da ona moraju da budu u skladu sa realnošću. Prema njegovim rečima Bugarska očekuje da se na Samitu potvrdi politička volja zemalja članica EU da se posvete evropskom putu država Zapadnog Balkana, sa posebnim naglaskom na njihovom međusobnom povezivanju.

„Samit u Sofiji je istorijski trenutak. Očekujem veoma pozitivnu atmosferu i vrlo sam ponosan što je novi momentum za pristupanje zemalja Zapadnog Balkana počeo za vreme bugarskog predsedavanja Savetom“, zaključio je Todorov.

O vezi između Samita i Strategije proširenja Evropske komisije iz februara ove godine govorila je Nora Hajrinen, šefica Političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji.

„Agenda Samita okvirno pokriva svih šest inicijativa preporučenih u Strategiji, a njegov zaključak usmeriće njihovu primenu u narednih nekoliko godina. Očekujem da će Evropski savet na zasedanju krajem juna dati dodatni podstrek zemljama Zapadnog Balkana na osnovu zaključaka donetih u Sofiji“, rekla je Hajrinen.

Ardian Hačkaj, direktor Instituta za saradnju i razvoj iz Tirane, skrenuo je pažnju na činjenicu da očekivanja od Samita zavise od toga koje su države u pitanju. Srbija i Crna Gora stoga se mogu nadati jasnijim naznakama oko toga da li je 2025. godina realističan rok za njihovo pristupanje. Sa druge strane, Albanija i Makedonija biće najzainteresovanije za pitanje otpočinjanja pristupnih pregovora, dok će u slučaju Kosova to biti vizna liberalizacija.

Poslednja dva govornika posvetila su se dugoročnim ciljevima regiona. Ambasador Duško Lopandić osvrnuo se na nisku podršku koje stanovništvo zemalja članica ima prema politici proširenja.

„Zemlje regiona moraju da teže politici komunikacije i ostvarivanju ekonomskih projekata kako bi preokrenule ovaj trend“, istakao je Lopandić.

Pesimističniji pogled na proces priključivanja dao je profesor Pravnog fakulteta „Justinijan I“ u Skoplju Zoran Ilievski.

„Pravi znak da je EU spremna za proširenje stići će na Samitu, ali ne u Sofiji, već u Parizu. Po mojoj proceni, za to će trebati oko petnaest godina“, zaključio je Ilievski.