Evropski parlament u Strazburu; Foto: Evropska unija 2018

Evropska Komisija, počev od 2002. godine, podnosi redovne izveštaje Evropskom savetu i Evropskom parlamentu o postignutom napretku zemalja Zapadnog Balkana na njihovom putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Komisija je 17. aprila 2018. godine objavila godišnje izveštaje iz takozvanog Paketa proširenja za 2017. godinu.

Od 2015. godine, nizom izmena, Evropska komisija je dodatno povećala kvalitet procena u izveštajima, ali i pouzdanost paketa kao izvora informacija. U izveštajima za 2015, 2016 i 2017. godinu, ocenjuje se trenutna situacija uoposmatranoj oblasti,kao i napredak u istoj. Te ocene se zasnivaju na pažljivoj analizi situacije, sa posebnim osvrtom na implementaciju i evidenciju konkretnih rezultata u svakoj oblasti. U konačnoj oceni, implementacija ima veću težinu od zakonske usklađenosti i institucionalnog okvira.

Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik European Western Balkans, objašnjava da izveštaji “daju širu sliku trenutnog stanja da bi jasnije pokazali na kom nivou se nalaze države u pogledu pripremljenosti za ispunjavanje kriterijuma za članstvo. Oni takođe pružaju dodatne smernice o tome na šta bi države trebalo da se usredsrede u narednoj godini, ali i uključuju usklađenije izveštaje i skale procene, što omogućava državama da se direktno upoređuju u ključnim oblastima”.

Politički kriterijumi

Činjenice i brojke koje najviše brinu, odnose se na stanje demokratije i vladavine prava u svim državama Zapadnog Balkana. Kada se uporedno posmatraju izveštaji za sve zemlje, može se primetiti da je kod svih ostvaren određeni napredak u pogledu borbe protiv organizovanog kriminala.

Što se tiče oblasti pravosuđa, Makedonija i Albanija su ostvarile dobar napredak u ovoj oblasti. Slična situacija je i po pitanju slobode izražavanja – Makedonija je apsolutni lider koji beleži dobar napredak, iza nje je Albanija, koja beleži dobar napredak i u borbi protiv korupcije, dok kod ostalih zemalja nema pomaka u toj oblasti. U oblasti reforme javne uprave Bosna i Hercegovina je jedina država koja nije ostvarila nikakav napredak.

Sveukupno gledano kod političkih kriterijuma, BiH i Kosovo, koje su još uvek samo potencijalni kandidati za članstvo u EU, i Srbija koja beleži i nekoliko otvorenih pregovaračkih poglavlja, su najlošije ocenjene, dok su Albanija i Makedonija, za koje je Evropska komisija dala preporuku za početak pristupnih pregovora, zemlje u kojima ne postoji oblast političkih kriterijuma u kojima nema napretka.

Ekonomski kriterijumi

Kod ekonomskih kriterijuma situacija je drugačija. U skoro svim oblastima koje se tiču postojanja tržišnih uslova privređivanja sve zemlje beleže određeni napredak, sem Srbije i Kosova koje beleže dobar napredak. Kapacitet za suočavanje sa pritiscima konkurencije i tržištem u okviru EU kod svih zemalja je ocenjen kao određeni napredak. Kod ekonomskih kriterijuma nivo spremnosti za članstvo BiH i Kosova je u vrlo ranoj fazi.

Sposobnost preuzimanja obaveza koje proističu iz članstva

Kada se posmatraju sposobnosti preuzimanja obaveza koje proističu iz članstva kod država kandidata, Srbija i Makedonija su zemlje sa najvećim brojem poglavlja u kojima nije zabeležen napredak. Crna Gora je jedina država koja je imala nazadovanje u jednoj oblasti – poglavlje koje se tiče Javnih nabavki.

“Nekoliko amandmana na Zakon o javnim nabavkama, usvojenih u junu 2017, umanjilo je nivo usklađenosti sa pravilima EU. Pripremljen od strane ad-hoc radnih grupa i bez javne rasprave, izmenjeni zakon više se ne odnosi na javne nabavke male vrednosti i nabavke u domenu odbrane i bezbednosti. Ovim promenama se takođe uvodi nekoliko izuzetaka koji nisu u skladu sa kriterijumima EU“, navodi se u Izveštaju.

Kod poglavlja 10 – Informatičko društvo i mediji, samo je Albanija zabeležila određeni napredak dok su ostale zemlje ostale bez napretka.

„Određeni napredak je ostvaren u vezi sa akcionim planom o digitalnoj agendi i uslugama e-uprave. Regulatorno telo za audiovizuelne medije Albanije (AMA) usvojilo je svoj strateški akcioni plan za period 2017-2019, a javni servis je usvojio svoj novi statut,“ ističe se u Izveštaju.

Kod „blokirajućih“ poglavlja 23 i 24 zemlje Zapadnog Balkana nisu ostvarile puno napretka. Kod poglavlja 23, dobar napredak ostvarile su Albanija i Makedonija, dok ostale zemlje imaju određeni napredak.

Albanija, poglavlje 23 – Dobar napredak je ostvaren, naročito nastavkom reforme pravosuđa i usvajanjem celovitog zakonskog paketa. Proces ponovne evaluacije svih sudija i tužilaca je započet i donosi prve vidljive rezultate. Nakon pokretanja institucija tranzicione pravde, prvi set prioritetnih slučajeva se razmatra.

Sa druge strane, ističe se da je nova vlada u Makedoniji je pokazala političku volju da sprovede hitne reformske prioritete, preporuke Venecijanske komisije i one iz Pribeovog izveštaja, u vezi sa pitanjima iz domena vladavine prava. To, zajedno sa usvajanjem strateških dokumenata i amandmana dovelo je do dobrog napretka u sprovođenju preporuka iz 2016. godine.

Makedonija, poglavlje 23 – Opstrukcija koju je nametnula Kancelarija specijalnog tužioca je smanjena nakon promene u političkom okruženju i otpuštanja prethodnog državnog tužioca. To je omogućilo Kancelariji specijalnog tužioca da uspešno podigne nekoliko optužnica i da bude izrečena prva presuda za jednoj od njih.

Što se tiče poglavlja 24, Makedonija je i tu ostvarila dobar napredak.

Makedonija, poglavlje 24 – Država je umereno pripremljena za ispunjavanje obaveza koje proističu iz članstva. Ostvarila je dobar napredak preduzimajući značajne korake da reformiše sistem presretanja komunikacije u skladu sa hitnim reformskim prioritetima.

Ukoliko se ove jezičke konstrukcije o napretku u 2017. godini numerički prevedu na skalu od jedan do pet, prosečna ocena koju je Srbija dobila u ukupnom izveštaju iznosi 2,82, koliko beleži i Makedonija. Srbija i Makedonija time dele poslednje mesto. Na prvom mestu je Crna Gora sa ocenom 3,12, dok je na drugom Albanija sa 3,03. Kod stepena pripremljenosti za članstvo prednjači Crna Gora, koju slede Srbija i Makedonija, dok je Albanija na poslednjem mestu. Bosna i Hercegovina i Kosovo nisu države kandidati, pa samim tim u svim oblastima ne podležu istoj metodologiji kojom se ocenjuju države kandidati.

Još jedan osvrt na demokratiju

Ako se vratimo na političke kriterijume i pogledamo ih detaljnije, izveštajni period za Crnu Goru je obežen niskim stepenom poverenja prema izbornom procesu i dugotrajnom bojkotu parlamenta od strane cele opozicije posle parlamentarnih izbora održanih u oktobru 2016. U izveštaju se navodi i da uprkos izvesnom napretku, korupcija i dalje preovladava u mnogim sektorima. Sa druge strane, ističe se i da je operativni kapacitet institucija je poboljšan, ali sve institucije moraju da pokažu proaktivniji pristup u radu.

Makedonija je u ovoj oblasti dobila pozitvne ocene. Uspela je da prevaziđe duboku političku krizu, koja je nastala nakon što su 2015. otkriveni slučajevi široko rasprostranjenog prisluškivanja. Novi saziv parlamenta je preduzeo napore da postepeno povrati kontrolu nad izvršnom vlašću, da usmeri svoje aktivnosti na sprovođenje dugo odlaganih reformi, kao i da unapredi sposobnost nadzora i poveća svoju transparentnost.

„Nova vlada je preuzela korake da se izbori sa “zarobljenom državom”, postepeno obnavljajući sistem delotvornog nadzora i unapređujući transparetnost svog rada“, navodi se u Izveštaju.

Sa druge strane, izveštaj za Albaniju u ovoj oblasti nije toliko pozitivan. Kao problemi se javljaju politizacija izbornih tela, široko rasprostranjene optužbe o kupovini glasova i pritisak na birače.

„Četiri člana parlamenta i jedan gradonačelnik izgubili su svoje mandate u okviru takozvanog procesa dekriminalizacije u decembru 2016. i januaru 2018. U celini gledano, sedam poslanika je izgubilo mandate u izveštajnom periodu, a u osmom slučaju je utvrđeno da postoji sukob interesa koji se kosi sa poslaničkim mandatom“, ističe se u Izveštaju.

Što se tiče Kosova, Evropska komisija je kao zabrinjavajuću okolnost podvukla zastrašivanja unutar zajednice kosovskih Srba, naročito uperena protiv kandidata koji ne pripadaju Srpskoj listi.

Drugi problemi koji su primećeni se odnose na finansiranje političkih partija, participaciju žena u politici, mehanizme kršenja izbornog procesa, neprecizne biračke spiskove i umnogome nedeletvoran glasački sistem za građane Kosova koji žive u inostranstvu.

U izveštaju za Bosnu i Hercegovinu navodi se da treba da se hitno izmeni izborni okvir sa ciljem da se obezbedi pravilna organizacija izbora u oktobru 2018. godine i nesmetano sprovođenje rezultata. Takođe se ukazuje i da politički lideri moraju preuzeti svoju odgovornost i pokazati spremnost na kompromis oko rešenja u pogledu Doma naroda Federacije BiH.

Međutim, kao glavni problem ostaje neslaganje među članovima vladajuće koalicije koje utiče na napredak države.

“Na funkcionisanje Predsedništva Bosne i Hercegovine uticalo je izražavanje različitih pozicija od pojedinačnih članova u nizu pitanja iz nadležnosti nad spoljnom politikom. Međutim, sa izuzetkom nekoliko reformi i značajnog usvajanja akciznog zakonodavstva, dostavljanje određenih reformi odloženo je zbog nedostatka dogovora između članova vladajuće koalicije”, piše u Izveštaju.

Sloboda izražavanja

Crna Gora je ostvarila izvestan stepen pripreme u vezi sa slobodom izražavanja, ali nikakav napredak nije ostvaren u izveštajnom periodu. Nije bilo nikakvih značajnijih dostignuća u istragama koje se odnose na stare slučajeve nasilja nad novinarima.

„Medijska scena ostaje krajnje politizovana i prisutni su izazovi u vezi sa razumevanjem uloge slobodnih medija. I dalje postoje brojni slučajevi klevete, što je posledica i slabih auto-regulatornih mehanizama“, navodi se u Izveštaju.

I u Srbiji je slična situacija. Iako je Srbija ostvarila izvestan nivo pripreme, nikakav napredak nije zabeležen u vezi sa slobodom izražavanja. Ukazano je da to izaziva sve veću zabrinutost.

Međutim, Makedoniji je atmosfera potpuno drugačija. Klima za slobodu medija i slobodu izražavanja je poboljšana, i postoji više otvorenih političkih debata i kritičkog medijskog izveštavanja, a pritisak na novinare je smanjen. Dalji koraci koje Makedonija treba da preuzme jeste unapređivanje nezavisnosti javnog servisa.

„Neophodno je da vlasti pokažu “nultu toleranciju” prema svim slučajevima fizičke i verbalne zloupotrebe ili pretnji novimarima i da na to potom delotvorno reaguju relevatni organi.“, ističe se u Izveštaju.

U Albaniji se, pak, javlja problem sa transparentnošću. Iako je ostvaren izvestan napredak u jačanju nezavisnosti regulatornog tela i javnog servisa, transparetnost državnog oglašavanja treba da bude unapređena.

Politički pritsci i zastrašivanja novinara izazivaju zabrinutost EU u Bosni i Hercegovini i Kosovu. U BiH je potrebno suštinski unaprediti zakonski, institucionalni i praktični okvir za praćenje ljudskih prava. Sloboda izražavanja je ugrožena i česti su fizički i verbalni napadi na novinare. Takva situacija se javlja i na Kosovu, gde se navodi da je parlament pokazao ograničenu posvećenost pronalaženju rešenja za prikladno finansiranje javnog servisa, što ga čini “ranjivim” na politički pritisak.

Usklađenost spoljne politike

Procenat usklađenosti spoljne politike Albanije i Crne Gore, država kandidata za članstvo u EU koje su obe članice NATO, iznosi 100 odsto. Obe države podržale su Globalnu strategiju za spoljnu i bezbednosnu politiku EU, kao i Makedonija i Srbija, ali su se i priklonile svim deklaracijama Visokog predstavnika i odlukama Saveta.

Sa druge strane, nivo usklađenosti spoljne politike Makedonije i Srbije sa spoljnom politikom EU je niži, imajući u vidu da se nijedna nije priklonila restriktivnim merama EU koje su se odnosile na Rusiju i Ukrajinu. U Makedoniji taj stepen iznosi oko 83 odsto, što znači da je država usvojila 53 od 65 deklaracija Visokog predstavnika i odluka Saveta, dok je situacija u Srbiji znatno drugačija – stepen usklađenosti je najmanji iznosi 52 odsto, odnosno usvojene su 34 deklaracije Visokog predstavnika i odluke Saveta.


Projekat „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Kraljevine Švedske.