2025 – Dobar podsticaj za lidere ZB da ispune kriterijume za pristupanje

Foto: EWB

BRIŽ – Računajući na Bugarsko predsedavanje Savetu Evropske unije koje je vratilo Balkan na pozornicu, Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana koji ce biti održan u Sofiji u maju, Samit Berlinskog procesa koji je u junu, kao i buduće predsedavanje Austrije, region mora da iskoristi ove prilike za svoj napredak ka EU, zaključci su debate održane danas na Briž kampusu Koledža Evrope.

Debata nazvana “Strategija proširenja EU – izazovi i perspektive” bila je posvećena budućnosti ovog procesa u svetlu nove strategije proširenja EU, kao i glavnim izazovima na tom putu. Složeni regionalni odnosi na Zapadnom Balkanu, razmišljanja o dijalogu izmedu Srbije i Kosova, spor oko imena u Makedoniji i uloga EU takode su bile teme ove diskusije.

“Jugoistočna Evropa je visoko na agendi Evropske unije. Po prvi put, EU je pomenula konkretan datum sa strogim uslovima”, istakao je Eduard Auer, šef Odeljenja za Zapadni Balkan Evropske službe za spoljne poslove, ocenjujući da će ovo biti period intenzivnih politickih aktivnosti za region zbog samita EU-ZB u Sofiji i austrijskog predsedavanja Savetu Evropske unije.

Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije za pregovore o članstvu u Evropskoj uniji, objasnila je da ima odredenog napretka u pristupanju regiona EU, ali i veliki broj problema u slučaju Srbije.

“Moja omiljena rečenica u Strategiji za proširenje Evropske komisije je ona u kojoj se navodi da je pristupanje Zapadnog Balkana od najvećeg ekonomskog, političkog i bezbednosnog interesa za EU. To je ono što smo želeli da čujemo. Od 2003. godine imamo stalno ponavljanje obećanja da će Zapadni Balkan postati deo EU, tako da je ovde objašnjenje toga zašto smo im potrebni”, rekla je Mišcevic. Što se politike proširenja tiče, navela je da to ne predstavlja spoljnu politiku EU. “Proširenje je reformski proces,” rekla je ona.

Takođe je naglasila da je rešavanje svih bilateralnih pitanja u Srbiji izuzetno težak preduslov, ali da se nada otvaranju više od dva poglavlja u junu 2018.

Govoreći o predstojećem Samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana u Sofiji rekla je da će glavna tema biti agenda povezivanja.

“Evropska unija će se fokusirati na agednu povezivanja, a ne na pristupanje, što predstavlja glavnu razliku u odnosu na samit u Solunu”, rekla je Miščević.

Volfgang Nozer, zamenik šefa odeljenja za strategije i politike se složio da region mora da iskoristi ovaj zamah.

“Sada je na Zapadnom Balkanu da iskoristi ovu priliku. Imate perspektivu, imate vremenski okvir koji je 2025. godina, sada je na samim zemljama da rezultate dostave svojim građanima”, Nozer je naglasio, dodajući da je perspektiva 2025. godine ambiciozna ali realna. On je dodao da smatra da su Makedonija i Albanija zabeležile odredeni napredak i da sada do EU da održi svoju stranu dogovora i otpočne sa njima pregovore o članstvu.

Sa druge strane, neki od učesnika debate smatraju da EU treba da bude striktnija prema regionu.

“EU mora biti strožija u svojim Izveštajima o napretku zemalja Zapadnog Balkana. Poslednji koji su objavljeni ovog utorka podsećaju da moramo da stvari zovemo pravim imenom. Moramo da poručimo da je članstvo u EU izbor, a ne samo pitanje političke pogodnosti”, rekao je Srđan Cvijić, viši analiticar javnih politika Fondacije za otvoreno društvo.

Govoreći o Strategiji proširenja Evropske komisije objavljene u februaru, rekao je da je imala pozitivan uticaj na region, dodajući da je 2025. važan podsticaj.

“2025. godina kao rok koji je na horizontu predstavlja važan podsticaj da region otpočne sa ispunjavanjem uslova za članstvo, Cvijić je rekao. Ipak, naglasio je da kod nekih balkanskih lidera nedostaje entuzijazma za ovaj rok, koji se smatra kao stvarna mogućnost.

“Razlog za to je što će oni snositi najviše krivice ako uslovi budu neispunjeni. Moćnicima će biti još teže da krive EU za odlaganje pristupanja ako EU još direktnije pruži ruku gradanima regiona”, rekao je Cvijić.

Odgovarajući na pitanje publike, koju su činili studenati iz regiona, učesnici su se složili da je saradnja organizacija civilnog društva i državnih institucija postignuta kroz Berlinski proces veoma važna, a uspešan primer toga je Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO).

Iako nije uspostavljen putem Berlinskog procesa, dobar primer saradnje države i civilnog društva je rad Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Srbiji, rekla je Miščević.

Debata je bila deo Balkanske nacionalne nedelje, koju su organiziovali studenti iz Albanije, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Rumunije, Srbije i Slovenije. Portal European Western Balkans bio je zvanicni medijski partner dogadaja.